07/29/2025
Kako sam postao Korisni Idiot
i zašto više ne učestvujem u sopstvenom porobljavanju.
☕ UVOD: Bio sam srećan... dok nisam razmislio
Zvali su me odgovoran.
Zvali su me osvešćen.
Zvali su me „građanin sveta“.
A ja? Ponosno sam reciklirao plastiku, klimao glavom na vesti, išao na izbore da zaokružim ponuđene opcije i vakcinišući se, osećao sam se korisnim članom društva.
Odnosno – korisnim idiotom.
Samo što to tada nisam znao.
Verovao sam slepo u tri stvari:
Da je UN tu da spreči rat.
Da je SZO tu da me spasi od bolesti.
Da je WEF tu da digitalizuje moj život za moje dobro.
I naravno, verovao sam da lideri moje zemlje donose odluke.
Jer sam „slobodan čovek“.
A onda sam shvatio: sloboda bez znanja je isto što i zlatni kavez.
Od tada više ne klimam glavom. Sad postavljam pitanja.
🧠 1. Verovao sam da TV ne laže
Ustajao sam s vestima. Ležao s vestima. Nisam mislio. Prenosio sam.
Kao eho.
Kao dobar građanin.
Kao idealni potrošač pažnje.
A kad bi mi neko rekao:
„TV te laže.“
Ja bih odgovorio:
„Ti si teoretičar zavere!“
Nisam imao argument. Samo strah.
Strah da ne izgubim veru u sistem koji me polako ubijao.
😷 2. Nosio sam masku… ali ne na licu. U glavi.
Zatvarao sam oči pred apsurdima.
Zatvarao sam usta pred nepravdama.
Zatvarao sam um pred logikom.
I govorio:
„Pa ako svi nose… možda ima smisla.“
Nije imalo.
👨⚕️ 3. Voleo sam stručnjake. Samo da ne moram da mislim.
Kad god je neko imao beli mantil, ja sam se predao.
Nisam proveravao. Nisam pitao. Samo sam tražio spisak lekova.
I mirnu savest.
Odgovornost?
Neka ostane kod njih.
🥖 4. Jeo sam što mi reklama servira. I pitao se zašto sam bolestan.
„Niskokalorično.“
„Bez šećera.“
„Dodaci zdravlju.“
A u stomaku – otrov.
U glavi – magla.
U duši – zavisnost.
Kupovao sam hleb sa 14 aditiva, 3 regulatora kiselosti i 2 marketinška slogana.
Pio sam kafu s mlekom bez laktoze iz biljke bez ukusa uz šećer bez šećera.
I govorio da je to – zdrav stil života.
A imao sam gasove, nesanicu i Instagram story s hashtagom .
💉 5. Gutao sam antibiotike za virusne infekcije.
„Ma daj mi nešto jako da me ‘očisti’.“
📉 Uništio sam mikrobiom.
📉 Pojačao rezistenciju bakterija.
📉 Slabiji imunitet, češće infekcije.
📉 I opet sam zvao doktora.
Sve to jer lekarka „ne sme da ne prepiše ništa“.
🦠 6. Paničio sam zbog broja zaraženih, a nisam znao šta je PCR.
„U vestima rekli 18.000 pozitivnih danas! Apokalipsa!“
Nisam znao:
• Da PCR ne razlikuje živ virus od ostataka RNK.
• Da broj pozitivnih ne znači broj bolesnih.
• Da mediji nisu laboratorija.
Ali sam znao da treba da budem u strahu.
I to sam radio temeljno.
📱 7. Verovao sam da će mi aplikacija sa QR kodom spasiti život.
Bez QR koda – nisi čovek.
Bez aplikacije – nisi zdrav.
Bez pristanka – nisi građanin.
A zdrav sam bio.
Samo nisam imao dozvolu da to kažem.
📡 8. Verovao sam da 5G „donosi brži internet“
Nisam pitao:
• Zašto drveće umire pored stubova.
• Zašto ptice padaju mrtve ispod repetitora.
• Zašto svaki „smart city“ postaje „sick city“.
Kad sam pitao, rekli su:
„To je bezbedno. To je napredak.“
Zaboravili su reći:
„Napredak u nadzoru, kontroli i poremećajima nervnog sistema.“
🔋 9. Kupio sam električni trotinet – i mislio da sam spasio svet.
„Bez emisije!“
A baterija?
Litijum iz Afrike. Kobalt iz Konga. Eksploatacija, otrov, smrt.
I punim ga iz termoelektrane na ugalj.
Bravo, ja. Zeleni sam. Na papiru.
🌳 10. Sadim drveće – a oni ga pale.
Reke se stavljaju u cevi zbog „održivih hidrocentrala“.
Šume se pale „slučajno“, pa se prodaju kao ogrev.
Zabrane ti da sakupljaš granje, dok oni izvoze trupce u kontejnerima.
Ali ja sam kriv što nisam reciklirao tetrapak.
Dok su oni već bacili Amazon kroz dimnjak.
🛑 BONUS LEVEL: Sahranio sam slobodu – da bih bio ‘odgovoran’.
Nosio sam masku.
Primio što mi kažu.
Jeo što mi prodaju.
Plaćao što ne koristim.
Branio ono što me uništava.
Sve da bih bio dobar građanin.
🧱 ZAŠTO?
Jer njih ne brani sistem – oni brane sistem.
Za džabe.
Bez pitanja.
Bez logike.
Bez dokaza.
Samo da ne izgube osećaj kontrolisane stvarnosti.
📡 ZAKLJUČAK: Nisam više korisni idiot.
Ne verujem slepo.
Ne pratim gomilu.
Ne dajem poverenje sistemu koji se hrani mojim bolom.
Nisam više prijemnik.
Postao sam odašiljač.
Ako ovo čitaš – možda si još u ulozi korisnog id**ta.
Ali ako osećaš da nešto nije u redu…
…onda nisi izgubljen. Samo još nisi odlučio.
Ima nas koji smo izašli. I čekamo te.
