08/09/2026
: Остварени рекордни резултати, сезона надмашила очекивања
Сезона траје све дуже, што је један од кључних циљева Министарства, а раст прихода показује да Црна Гора остварује све већу економску вриједност од туризма. Управо је то правац којем тежимо - мање зависности од неколико седмица љетњег шпица, а више снажног и одрживог туристичког промета током већег дијела године - поручује Кордић.
Црна Гора је током овог љета забиљежила раст броја туриста, ноћења и прихода, па министарка туризма Симонида Кордић оцјењује да је 2026. већ могуће сврстати међу најуспјешније туристичке године до сада. Према подацима које је изнијела у интервјуу за Побједу, само у јулу регистровано је више од 623.000 долазака и 3,7 милиона ноћења, док је за првих седам мјесеци земљу посјетило више од 1,6 милиона туриста.
Финансијски показатељи, како наводи, такође потврђују позитиван тренд – приходи од путовања и туризма у првој половини године достигли су око 465 милиона еура, што је готово девет одсто више него у истом периоду прошле године. Уз традиционална регионална и европска тржишта, снажан раст забиљежен је и међу гостима из Сједињених Америчких Држава, Канаде, Индије и земаља Латинске Америке.
Кордић резултате приписује интензивнијој међународној промоцији, бољој авио-повезаности и отварању према новим тржиштима. Као посебно важан циљ издваја продужење сезоне и равномјернију расподјелу туристичког промета, како би користи од туризма, осим приморја, у већој мјери осјетили сјеверни и централни дио државе.
ПОБЈЕДА: Како сада, на почетку септембра, оцјењујете љетњу туристичку сезону, да ли је она заиста међу најуспјешнијима до сада, како сте и раније најављивали?
КОРДИЋ: Ток туристичке сезоне се поклапа са нашим очекивањима и већ на почетку септембра можемо рећи да је ријеч о изузетно успјешној, рекордној сезони у Црној Гори, уз наставак снажног раста туристичког промета.
Само током јула 2026. године остварено је више од 623.000 долазака туриста, што је око 11 одсто више него у истом мјесецу прошле године, као и више од 3,7 милиона ноћења, односно око 10 одсто више.
Посебно охрабрује раст броја страних гостију. У јулу је регистровано више од 600.000 долазака страних туриста, што представља раст од готово 12 одсто, док су страни гости остварили више од 3,6 милиона ноћења, односно око 10,6 одсто више него у јулу прошле године.
Да није ријеч само о добром резултату у шпицу сезоне, потврђују и подаци за првих седам мјесеци. У том периоду Црну Гору је посјетило више од 1,6 милиона туриста, што је готово осам одсто више него годину раније, док је остварено скоро 8,9 милиона ноћења, такође уз раст од око осам одсто.
Једнако су важни и финансијски ефекти. Према подацима Централне банке Црне Горе, током првих шест мјесеци 2026. године приходи од путовања и туризма износили су око 465 милиона еура. То је готово девет одсто више него у истом периоду 2025. године, а чак више од 80 одсто више у односу на прва два квартала 2019. године.
За нас је посебно важно што се не ради само о расту броја гостију и ноћења. Сезона траје све дуже, што је један од кључних циљева Министарства, а раст прихода показује да Црна Гора остварује све већу економску вриједност од туризма. Управо је то правац којем тежимо - мање зависности од неколико седмица љетњег шпица, а више снажног и одрживог туристичког промета током већег дијела године.
Овај веома високи тренд раста прихода за два квартала у односу на 2019. годину говори да је главна сезона продужена на више мјесеци и да туристичка привреда зарађује више у оним мјесецима који су раније били врло пасивни када говоримо о туристичком промету. То је одличан показатељ да смо постигли важан наум, а то је превазилажење изражене сезоналности и развој Црне Горе као цјелогодишње дестинације.
Посебно је важно што добре резултате не биљежимо само на приморју. Један од наших кључних циљева јесте боља просторна распоређеност туристичког промета и снажније укључивање сјевера Црне Горе у укупну туристичку понуду.
То су веома важни показатељи, јер потврђују да сјевер све више привлачи госте и да се његова туристичка понуда развија у добром правцу. Наш циљ је да Црна Гора буде дестинација у којој се туристички промет не концентрише само на обалу и неколико љетњих мјесеци, већ да бенефите туризма осјете и локалне заједнице на сјеверу и у централном дијелу земље.
Зато данас можемо са много више сигурности него на почетку сезоне рећи да су оптимистичне најаве биле утемељене и да резултати које биљежимо потврђују да је 2026. међу најуспјешнијим туристичким годинама до сада.
ПОБЈЕДА: Шта је, по Вашем мишљењу, највише допринијело тим резултатима?
КОРДИЋ: Ови резултати нијесу дошли случајно. Они су резултат готово двије године интензивног и системског рада на јачању међународне позиције Црне Горе, унапређењу њене видљивости и отварању према новим емитивним тржиштима.
Министарство туризма је у том периоду снажно помјерило позицију Црне Горе ка европском и свјетском туристичком врху. Томе су допринијели предсједавање Комисијом за Европу Свјетске туристичке организације Уједињених нација, што је највише мјесто које је Црна Гора икада имала у том мултилатералном систему, затим висока позиција коју Црна Гора има у оквиру Европске комисије за путовања, али и признања која долазе директно од туриста. Посебно смо поносни на чињеницу да је Црна Гора, према оцјенама туриста које је објавила Европска комисија за путовања, најбоље оцијењена туристичка дестинација у Европи. То нијесу само признања, то су инструменти који директно утичу на већу препознатљивост дестинације и одлуку туриста да управо Црну Гору изаберу за свој одмор.
За нас су нова тржишта, инвестиције и доласци престижних брендова од суштинске важности. И лично улажем велики труд и рад да Црну Гору што боље представим путем највећих свјетских медијских кућа и званичних контаката како бих отворила сва врата могућих бенефита за домаћи туризам.
Данас врло јасно видимо ефекте свега тога. Црну Гору посјећују гости из свих крајева свијета, укључујући и тржишта која раније нијесу била значајније заступљена у нашем туристичком промету. Сада можете чути разне свјетске језике у нашој земљи која својим гостопримством убира све већу популарност. Тиме ширимо базу туриста, смањујемо зависност од свега неколико традиционалних тржишта и стварамо стабилнију основу за даљи раст.
Огроман значај има и авио-повезаност. Црна Гора је данас повезана са великим бројем најважнијих европских дестинација, а управо је доступност један од пресудних фактора када говоримо о продужењу сезоне и привлачењу гостију ван јула и августа.
Зато бих рекла да је кључ ових резултата у томе што смо промијенили начин на који се Црна Гора представља и позиционира на међународном тржишту. Више нијесмо дестинација која се ослања само на природне љепоте и љетњу сезону. Данас градимо имиџ квалитетне, доступне, цјелогодишње и глобално препознатљиве дестинације.
Када данас имамо раст броја туриста, ноћења и прихода, када нам долазе гости са нових тржишта и када сезона траје све дуже, онда је јасно да политика коју смо водили даје резултат. То је, по мом мишљењу, најважнија потврда рада Министарства у протекле двије године.
ПОБЈЕДА: Одакле су долазили гости и да ли имамо нова тржишта?
КОРДИЋ: Европско тржиште и даље је доминантно и представља нашу најважнију базу. Током првих седам мјесеци туристи са европских тржишта остварили су више од 7,65 милиона ноћења, уз раст од 9,22 одсто.
Оно што нас посебно охрабрује јесте чињеница да се структура гостију све више диверзификује. Биљежимо веома снажан раст на бројним европским тржиштима – из Румуније је број ноћења већи за 40,91 одсто, из Холандије за 39,73 одсто, Италије за 37,55 одсто, Пољске за 36,10 одсто, а Литваније за 30,85 одсто.
Истовремено, све снажније резултате остварујемо и на удаљеним тржиштима. Гости из Сједињених Америчких Држава остварили су 175.627 ноћења, што је раст од 23,25 одсто, док је са канадског тржишта остварено 42.556 ноћења, односно 20,52 одсто више него прошле године.
Посебно бих издвојила тржишта која до прије неколико година нијесмо могли посматрати као значајније изворе туристичког промета. Туристи из Индије остварили су 40.670 ноћења, што представља раст од чак 92,18 одсто. Истовремено, број ноћења гостију из Аргентине повећан је за 72,73 одсто, а из Бразила за 50,01 одсто.
То је веома важан сигнал. Наш циљ није да запоставимо традиционална тржишта, прије свега регион, који и даље има доминантно учешће у туристичком промету. Напротив, желимо да их додатно јачамо, али истовремено и да Црна Гора постане препознатљива и доступна гостима из све већег броја земаља. Што је структура наших гостију разноврснија, то је наш туризам отпорнији, стабилнији и мање зависан од економских или геополитичких кретања на неколико појединачних тржишта.
Управо зато раст који данас биљежимо из САД-а, Канаде, Индије и Латинске Америке, али и са бројних европских тржишта, сматрам једном од најважнијих потврда да међународно позиционирање Црне Горе даје конкретне резултате и да наша земља све снажније заузима мјесто на глобалној туристичкој мапи.
ПОБЈЕДА: Често истичете да цијена мора пратити квалитет. Је ли то био главни изазов и ове сезоне, и ко треба да реагује када туриста добије лошу услугу, комунални неред или се жали на гужве у саобраћају?
КОРДИЋ: Туризам није изолован сектор и овакав раст мора да прати читав систем. Можемо имати одличну промоцију, добру авио-повезаност и рекордну посјећеност, али је искуство госта на крају збир свега што затекне у дестинацији - од смјештаја и угоститељске услуге, преко чистоће и комуналног реда, до саобраћаја, инфраструктуре и функционисања локалних служби.
Зато је одговорност на свима нама. Потребна је пуна сарадња цијелог друштва, државних институција, локалних самоуправа, комуналних предузећа, саобраћајног сектора, инспекцијских служби и саме привреде. Свако мора да уради свој дио посла, јер туриста Црну Гору доживљава као јединствену дестинацију и не прави разлику између тога чија је која надлежност.
Када је ријеч о цијенама, увјерена сам да је Црна Гора овог љета била доминантно конкурентна. Више пута смо апеловали на привреднике да буду одмјерени приликом формирања цијена, посебно имајући у виду економску неизвјесност и смањену куповну моћ на бројним тржиштима, и мислим да је највећи дио туристичке привреде то препознао.
Јасно је да искуство госта са високом цијеном неке неадекватне услуге представља лошу рекламу. То штети Црној Гори као дестинацији, а посебно том туристичком привреднику који ће сигурно осјетити посљедице у пословању и изражавати незадовољство тако што ће тражити „кривца“ у другима, а најмање у својој економској политици. Дакле, проблем настаје онда када гост за новац који је платио не добије вриједност коју очекује. Управо је однос цијене и квалитета један од најважнијих разлога због којих ће се туриста вратити или неће вратити у неку дестинацију.
Раст који данас биљежимо показује да Црна Гора има велики простор за даљи развој, али истовремено пред све нас ставља и већу одговорност. Све већи број гостију значи и већа очекивања. Зато очекујем да свако из своје надлежности допринесе да сваку наредну сезону дочекамо са бољом инфраструктуром, уређенијим простором, ефикаснијим саобраћајем и још квалитетнијом услугом. Само тако можемо задржати раст и, што је још важније, претворити га у дугорочно одржив туристички развој.
Извор: Побједа