Трг од књиге, Херцег Нови

01/08/2025

23. ТРГ ОД КЊИГЕ ИЗ ПЕРА НАШЕГ ГОСТА, ПОЕТЕ ВЕРОЉУБА ВУКАШИНОВИЋА

„Кад једном дођеш у тај кутак света,
са жигом срца у својој адреси,
и ако, притом, још си и поета –
сазнаћеш ко си, одакле си, где си.“ (Град поезије, збирка Жалац, Верољуб Вукашиновић)

Човjек с именом који вјеру љуби, у наш је кутак свијета стигао. На Белависти, пјесник необичне риме, са срцем к'о од плиме, своје је парче камена добио и своје небо овдје оставио. Стварање нам пјесме обећао и обећање своје одржао, послао нам пјесму смjелу. У мало је око стао велики 23. Трг од књиге...

28/07/2025

ПЛАКЕТЕ 23. ТРГА ОД КЊИГЕ
С обзиром на то да је 28. јул у Црној Гори проглашен Даном жалости, награде Међународног сајма књига Трг од књиге 2025 свечано су додијељене након другог програма седмог дана Сајма, 27. јула. Стручни жири у саставу: Воислав Булатовић, предсједник, мр Ђорђе Малавразић и Марија Старчевић једногласно су донијели одлуке. За Издавачки подухват Плакета 23. Трга од књиге припала је Издавачкој кући ХЕРАеду из Београда, за књигу Уметност и национална валута 1884–2024, Гордане Јауковић Ненезић. Најбољом едицијом на овогодишњем сајму књига проглашена је едиција „Сфинга“, издавача Нова књига из Подгорице. Најбоља дјечја књига је Џинови, страшила и нешто треће, Дејана Алексића, Издавачке кућа Лаугуна из Београда, а најљепша књига је и издању Фондације за српски језик и државу, О српској уметности с љубављу, Љубице Миљковић.
Одлука жирија о дод‌јели награда Трга од књига 2025 са образложењима
Издавачки подухват – ХЕРАеду за књигу Гордане Јауковић Ненезић – Уметност и национална валута 1884-2024
Ова монографија бави се ријетком и наизглед не превише занимљивом темом – визуелним и симболичким аспектима новца – али управо то доприноси њеној интригантности и вриједности. Сама чињеница да је новац, често посматран искључиво кроз призму тржишне функције, постао предмет једне високо естетизоване и теоријски промишљене студије, чини ову књигу изузетком у савременој научној и културној продукцији. Ауторка указује да новац није само средство размјене, већ и носилац моћи, идеологије и умјетности, те отвара простор за нова читања његовог значења у друштву.
Ово капитално дело илустративно и аналитички задире у комплексан и вишезначан појам монетарне културе који се не односи само на економску вриједност новца, већ и на његов културни и друштвени значај. Ауторка показује како су ликовна рјешења на папирном и кованом новцу обликовала национални идентитет и утицала на перцепцију друштва, посебно у временима политичких промјена. Уметници попут Уроша Предића и Паје Јовановића дали су допринос визуелном идентитету српске валуте још од краја 19. вијека, кроз сарадњу с Народном банком.
Новац је кроз историју служио и као пропагандно средство – носио је поруке власти, идеологије и друштвених вриједности. Визуелни симболи на њему нијесу били насумични – изражавали су право владара на власт, политичке тежње и културну припадност државе. У том смислу, новац је био средство визуелне комуникације, а не само посредник у размјени добара.
Ауторка указује да слике на новцу нијесу „неутралне“ – оне обликују реалност и вриједносни систем заједнице. Зато је разумијевање иконографије новца важно за тумачење историјских и културних токова. На крају, новац је истовремено предмет жеље, моћи и симболике, а поруке које преноси су често скривене, али моћне.
Доиста, ријеч је о једном визуелно и садржински вредном издању.

Опразложење за Најбољу едицију
Издавачу Нова књига, Подгорица за едицију Сфинга
Едиција „Сфинга” посвећена је савременој црногорској и регионалној књижевности и представља помно одабрана д‌јела награђиваних и читаних аутора попут: Светислава Басаре, Александра Гаталице, Мухарема Баздуља, Кристиана Новака, Зијаха Соколовића, Славице Перовић, Александра Бечановића, Ксеније Поповић, Маринка Арсића Ивкова, добитника НИН-ове награде за најбољи роман у 2024. години и многих других. Одабрани наслови свједоче о уредничком стручном ангажману и посвећености квалитету, као и о неспорној интенцији и напорима да се допринесе развоју домаће књижевности кроз континуирану подршку, те културној размјени у региону, градећи мост између савремених књижевних гласова и читалаца који цијене релевантна, ангажована и ауторски препознатљива дјела, а изнад и прије свега, узбудљива књижевна свједочанства о свијету у коме живимо.
„Сфинга” се позиционира као важан актер у афирмацији савремене књижевности, отварајући простор и за ауторе чији се гласови често налазе на размеђи традиције и савремености, локалног и универзалног. Тиме едиција доприноси обнављању и динамизацији књижевног живота у Црној Гори, али и његовању књижевне писмености код шире читалачке публике. Она функционише као културни канал кроз који савремена књижевна продукција постаје доступна, разумљива и друштвено релевантна, а не елитистички изолована.
Поред афирмисаних аутора, едиција повремено пружа простор и новим књижевним гласовима, чиме подржава генерацијску и естетску разноврсност, не подилазећи трендовима, већ се ослањајући на јасно препознат критеријум књижевне вриједности. На тај начин, „Сфинга” није само библиотека савремених романа, већ платформа за дијалог, књижевну критику и културну артикулацију времена у којем живимо – неодвојива од културе читања, критичког мишљења и идентитетских процеса у савременој Црној Гори.
Опразложење за Најбољу д‌јечију књигу
Издавачу Мала Лагуна, Београд за књигу Дејана Алексића Џинови, страшила и нешто треће
„Џинови, страшила и нешто треће“, аутора познатог пјесника и писца за д‌јецу Дејана Алексића, јесте књига у три циклуса у којима се Алексић на иновативан и духовит, као и крајње пријемчив начин дјеци, поиграва са неким од мотива који су, иначе, врло заступљени у д‌јечијој књижевности: џиновима и страшилима… које можемо пратити кроз најпознатије старе бајке до савремених прозних д‌јела… али уводи и мотив – „његову висост нешто Треће“, како сам аутор каже. То „нешто треће“ јесте могућност избора за свако дијете, што је са аспекта креативног, умјетничког, као и образовног развоја д‌јетета у савременом свијету од непроцјењиве важности.
На оригиналан начин, Алексић се обраћа д‌јетету као мисаоном и осјећајном бићу, не подилазећи му, већ га позивајући на игру, маштање, али и размишљање о сопственим разликама и вриједностима. Управо кроз ту игру, аутор ненаметљиво гради простор за самоприхватање, храброст и слободу избора, што чини ову књигу поезије изузетно значајном у савременом контексту.
Настављач најбоље традиције д‌јечје књижевности, Дејан Алексић, заједно са илустратором Костом Миловановићем, посветио је овај духовити триптих свим „незграпним и трапавим“ бићима – бићима која штрче од свијета у коме живе, али су кадра и да га промијене. Кроз врхунски језички израз, разиграну структуру и богатство значења, ова књига нуди д‌јеци много више од забаве – нуди им путоказ ка прихватању различитости и оснаживању сопственог идентитета.
Захваљујући високом умјетничком домету, савременој сензибилности и истинском разумијевању д‌јетета као читаоца, „Џинови, страшила и нешто треће“ заслужује да се препозна као најбоља д‌јечија књига у години.
Образложење за Најљепшу књигу
Издавачу „Фондација за српски народ и државу“ за књигу, односно хрестоматију, Љубице Миљковић О српској уметности с љубављу
Књига О српској умјетности с љубављу ауторке Љубице Миљковић, у издању Фондације за српски народ и државу, издваја се изузетном естетском дорадом и пажљиво осмишљеном графичком опремом. Визуелно, ово издање одише достојанством и елеганцијом, у складу с темама које обрађује – историју и значај српске умјетности. Луксузни повез, квалитетан папир и складан однос текста и слике чине ову књигу предметом уживања, а не само читања. Богато илустрована репродукцијама умјетничких д‌јела, књига истовремено информише и емотивно ангажује читаоца.
Колор палета и избор фонтова сведени су, али ефектни – дају простор садржају да дише, а порукама да се природно развијају. Визуелне поруке у књизи ненаметљиво подсјећају на континуитет умјетничке традиције и културног идентитета. У цјелини, дизајн подржава ауторкин тон – пун поштовања, топлине и промишљености. Естетски елементи нијесу декорација, већ активни учесници у комуникацији с читаоцем, додатно оснажујући идеју да умјетност треба да буде и вољена и разумљива.
Честитамо свим добитницима награда 23. Трга од књиге с нестрпљењем ишчекујући нове књиге, значајне и лијепе, за нови сајам 2026. године!
Добро дошли у Херцег Нови, добро дошли на Трг од књиге!

28/07/2025

ПОД НАШИМ СУНЦЕМ
Један од оних савремених писаца који се дјелима супротставља својој епохи, чувајући тако и душу, слиједећи мото овогодишњег Трга од књиге, Миодраг Мајић, у разговору са књижевним критичарем, пјесником и есејистом, Гојком Божовићем, модератом програма, седмог дана 23. Трга од књиге бројној публици представио је нови роман – Под туђим сунцем. Судија, по занимању, што вјероватно често може бити узрок избора тема, али жанра крими романа и трилера који стваралац непрестано превазилази; приповједач по опредјељењу и умијећу, Мајић вјешто и сигурно води своје приче. До сада је објавио романе: Деца зла, по коме је снимљена истоимена ТВ серија, Острво пеликана и Рудник, као и збирку прича У име народа. Сви његови романи изузетак су међу нашим романима, јер су само дјелимично историјски, а у првом плану је њихова друштвена улога, те су они, прије свега, друштвени романи, који истражују које социјалне силе обликују друштво са толико насиља и бескрупулозности којој је све дозвољено. Међутим, писац истиче и постојање побуњеничког Ероса, ликове губитника у транзиционом Београду, јер је и то могуће као антипод тези да су добитници само они који су се окршили о закон. Преплићу се животне приче туђинаца у сопственој земљи јаких виталистичких и бунтовничких снага, Косте Рашића, пензионисаног официра и Марије, силом прилика таксисткиње и проститутке, животним вихором измјештене са родног Косова, стицајем околности на једном мјесту, у шкољци аутомобила, одакле ће почети да врцају искре емоција и њихова одисеја. Њих двоје су добри људи који се осјећају лоше, јер су радили све како треба, како су васпитавани по моралним начелима у Југославији, која је нестала. Али, неће се осјећати исто када крену на своје путовање и постану срећни „под туђим сунцем“, јер су успјели да као одбачени, неприлагођени и преварени, и од стране друштва и породице, негдје другде постану хероји тражећи смисао, ведрину и наду, као и сви који не одустају од својих побуна.
ОМАЖ ЏОРЏУ ОРВЕЛУ
У другом програму вечери, разговор вођен поводом 80 година од првог издања Животињске фарме између универзитетског професора, Зорана Пауновића и публицисте Небојше Грујичића нама је на Белависти оставио многа питања моралне, психолошке и филозофске природе, на која је у свом кратком животу, али у богатом стваралачком опусу покушавао да одговори и Ерик Артур Блер (1903 –1950), односно, Џорџ Орвел, који је своје 'литерарне чаролије које надилазе повод' објављивао под овим псеудонимом. Иако су његова дјела била антиутопијска, неизмјерно морамо бити захвални проф. Пауновићу, истакнутом преводиоцу, који је на самом почетку истакао да је само учествовање на нашем Тргу од књиге за њега самог нека врста утопије, замишљајући херцегновску публику као групу људи која му враћа вјеру у оно чиме се бави у данашњем времену ненаклоњеном књижевности. Орвеловска литература је изразито дистопијска књижевност, вриједна колико је пророчанска у одређеној мјери, настала због изостајања вјере и наде у човјечанство и настоји да наслика заједницу у којој неће владати закони по мјери свих у људском роду. Једна је од оних којих се морамо чувати јер би могла постати истина, како је за своје дјело Врли, нови свијет рекао њен аутор Олдус Хаксли, такође дистопијски писац. Не заборавимо да је Орвел био изразити песимиста, чији ум није могао да добаци до страхота које су се касније дешавале, закључивши да је цивилизацију стари вијек задужио египатским пирамидама, средњи вијек катедралама, а 20. вијек концентрационим логорима, о чему пише у роману 1984. Идеја за Животињску фарму родила се разочарањем у Шпански грађански рат након слике са Техаранске конференције, са Рузвелтом, Черчилом и Стаљином, најмоћнијим људима који могу да зауставе Хитлера. Пише је од децембра 1943. до априла 1944, након чега је на излажење чекала крај Другог свјетског рата, све до августа 1945, прије Хирошиме. Животињска фарма, обимом невелико дјело, објављена је чак како нека врста антисоцијалстичког манифеста конзервативаца и енглеских десничара, што Орвелу није одговарало јер је то промијенило његову намјеру; поменувши четири разлога због којих пише: его, естески императив, историјски тренутак, политички циљ, а које је остварио у Животињској фарми. Ова, једна од најславнијих политичких сатира и алегорија, савремена басна или бајка, преведена је на готово свјетске језике, у милионским тиражима, али у данашњем контексту можемо је читати као политички памфлет. Феномен стаљинистичке диктатуре у Русији која је описана у дјелу је универзални, свевременски феномен, јер се може односити на сваку могућу диктатуру, што доказује да истина књижевности, којој ми смо ми на Тргу од књиге и те како наклоњени, може мијењати и прошлост и будућност и утицати на садашњост. Фразе попут „велики брат вас гледа“ или „све су животиње једнаке, само су неке једнакије од других“, које су остале иза овог дјела и придјев „орвеловски“ постале су глобално препознатљиве и укоријењене у наш језик, а самим трајањем доказују да је ово дјело једно од великих дјела свјетске књижевности. И још додјамо да код нас није забрањено читање књига као у Фаренајту 451, Реја Бредберија, још једног дистопијског аутора, а није забрањено ни шетање. Прошетајте до Трга од књиге, дођите на међународни сајам књига, никад се не зна кога ћете срести...
У музичком дијелу програма уживали смо у интрепретацијама Маје Гргић Новаковић, сензуалне младе пјевачице из Дубровника, и сјајног Николаса Морета на гитари. Они су се представили нумерама: Сјена и Свијет гдје нисмо сами, чији су аутори Маја Гргић и Тео Мартиновић. За крај смо композицију Do you think I’m happy, чија је ауторка наша гошћа и џез стандард It could happened to you.
Књижевни програми планирани за посљедњи дан овогодишњег Трга од књиге, 28. јул отказани су због Дана жалости у Црној Гори. Продајни штандови радиће од 19 до 24 сата, као и претходних дана. Добро дошли на Међународни сајам књига 2025!

28/07/2025

НЕОКРЊЕНИ ЖИВОТНОМ ПРОЛАЗНОШЋУ...

„И би јутро, и би ноћ, и би дан шести.“ (Библија)
Дан шести нашег 23. Трга од књиге, по броју, али и по садржају не може а да нас не подсјети на наслов и постхумно објављен роман Растка Петровића, који је био први српскиписацкоји је написао како је стварно изгледало повлачење српског народа преко Албаније, што је, наравно, касније предодредило и даљу судбину тог текста. Растко Петровић имао јепотребу да напише 'књижевно дело које би о нашем рату рекло довољно опсежну, веродостојну и човечанску реч', како је и сâм записао; а наш госту првом програму шестог дана Сајма, Александар Мисојчић,као да је имао сличну потребу – да, кроз призму форме психобиографије, у складу са својим позивом психијатра и психотерапеута, проучава историјске податке пратећи оне секвенце које говоре о карактеру славних личности историје. Тако су настале његове двије вриједне и занимљиве књиге – Град – психобиографија цара Душана и Човек по мери шињела, о којима је са познатом новинарком, у улози модератора, Татјаном Петернек, разговарао на Белависти пред бројном публиком, коју ни вјетар, ни покоја кап кише нису спријечили да слуша о овим изузетним личностима српске историје, који су национално ставили изнад личног због чега их данас препознајемо као окосницу колективног идентитета. О обема личностима, великим војсковођама, цару Душану Силном и војводи Живојину Мишићу, сазнали смо много детаља из приватног живота који су аутору послужили да разоткрије њихове унутрашње свјетлости и таме, нагласивши, ипак, да су 'људи као поезија и да их свако тумачи на свој начин.' Неоспорно је, међутим, да су обојица у данашњем и било ком другом тренутку 'неокрњениживотном пролазношћу', а на нама је да се запитамо гдје смо ми ту данас? Можемо ли се, држећи се њихових начела, патриотизма, трагајући за моделима за идентификацију, самопоправљати прије него што то потражимо од других? (алузија на разговор Тање Петернек са Владетом Јеротићем)

НМДТ – НЕ ДАЈ МИРУ ДА ТРАЈЕ

Пикарска проза Маринка Арсића Ивкова није своје уточиште нашла први пут у роману са чудним називом у облику акронима НГДЛ – Не дај голубу да лети, већ је наш гост другог програма и раније имао такве идеје, у виду рукописа Бачки Дон Кихот. Са својимновим дјелом, за које је награђен престижном НИН-овом наградом – Дон Кихот поново јаше! Овог пута читаоци ће кроз, наизглед, питку форму и незаустављив смијех, прву карику повезаности у тексту и први критеријум избора за његово читање, као и кроз керефеку на крају романа, сазнати тужну/е истину/е. Комично ће за нас бити оздрављујуће, будући да је ријеч о 'бачкој интерпретацији ратова 1990-их', који у нашем колективном несвјесном, по Јунгу, још увијек трају, али да ли ће нас то држати само док читамо – у то се морамо сами увјерити и над тим се можемо замислити, 'хронично оптерећени епском наративношћу', како је то истакао један од учесника у програму, књижевни критичар и есејиста, Младен Весковић. На сличан, али свакако увијек личним печатом обојен, о дјелу је говорио и уважени проф. Александар Јерков, не испуштајући из вида друштвено-политичке околности данашњице, у којој ми на Балкану још увијек живимо посљедице Првог и Другог свјетског рата, и других наших суноврата, а нарочито посљедњег рата на простору бивше Југославије, о коме из перспективе занесеног голубара, коме побјегне најљепши голуб, који му је све на свијету и трансцендентални принцип без кога живот губи смисао, пише Арсић Ивков. И управо без трагања за миром, у вријеме рата, ма каквог, све губи смисао. У нашем свијету шалити се можемо, али морамо вјеровати да без мира не можеможивјети, јер лијепо можемо живјети само у миру. Голуб је, то сви знамо, симбол мира. То је хтио да поручи писац, учествујући и сам у програму, читајући на лаган, спокојан, војвођански начин, дијелове из свог романа, добро знајући оно што је Александар Јерков изрекао:„Неће књижевност променити свет, неће књижевност чак ни спречити оне које кваре свет, само што свет неће ваљати без књижевности.“
Музичка интермеца вечери чиниле су композиције Босиљке Кулишић, на хармоници и Николаса Морета, на гитари.
Добро дошли на дан седми 23. Трга од књиге!

27/07/2025

https://youtu.be/txTftyUqw_8?si=nA8zi2GJTmovlYdB
Kultura i mladi Opština Herceg Novi
Osnovna škola Milan Vuković
Mustur Ražnatović

U okviru programa posvećenog najmlađima na 23. Trgu od knjige, 25. jula, nastupio je hor učenika Osnovne škole Milan Vuković iz Herceg Novog. Pratite nas na...

27/07/2025

26/07/2025

КАКО СЕ ДЈЕЧЈЕ ВЕЧЕ ПРЕТВОРИЛО У ЗАБАВУ ЗА ЦИЈЕЛУ ПОРОДИЦУ

„Ова се књига, цењени моји,
Из три посебна дела састоји,
А кад се споје три њена дела –
Књига, дабоме, постане цела.“ (Дејан Алексић)
Овако је било и са петом вечери Трга од књиге традиционално посвећеној најмлађима. Синоћ је на Белависти све прштало и врцало од пјесме и музике. У првом дијелу дивним евергрин поп мелодијама и традиционалном руском пјесмом млађу и старију публику очарао је хор ОШ „Милан Вуковић“, под искусном диригентском палицом професорице музике и оперске пјевачице Јоване Мустур Ражнатовић, а уз вјерну пратњу Ђура Познановића на клавиру. Дјечји гласови, попут благог вјетрића који ћарлија, вјешто су се преплитали са мирисом мора и камена. Присутнима су, без обзира на врелину љетњег сумрака, приуштили уживање и право освјежење за сва чула. Затим је, у другом дијелу, сцену освојио искусни морски вук савремене српске књижевности за дјецу, Дејан Алексић. Чест и радо виђен гост Херцег Новог и наше библиотеке, амбасадор ове јединствене смотре сусрета писаца, читалаца и књиге записао је да 'свако ко је једном био на Тргу Белависта, биографија му више неће бити иста.' Зналачки суптилно, како је то својствено само великим ствараоцима, дјецу је увукао у своје стихове који су се очас посла претварали у драмски сплет. Није требало да их наговара на игру, дјеца су сама лако пристајала и постајала дио позорнице, кроз одговоре смјеле и аутентичне. Рјешавали су Алексићеве загонетке, брзали су брзалице, и своје и ауторове; тумачили народне пословице којих су се присјећали у играрији дјечјег суда и сви смо били свједоци перформанса у коме смо (није нам се учинило) и сами учествовали, од срца се грохотом смијали и учили и понављали поезију. Тако је на необичан начин, кроз важност познавања језика, народних умотворина, митологије и митских бића, пјесник дошао и до представљања своје нове књиге, „духовитог триптиха свим трапавим и незграпним бићима – бићима која штрче од света у ком живе“ – Џинови, страшила и нешто треће. Поигравајући се управо с језиком, открио нам је да снагом маште можемо осмислити дива и упознати страшило и убацио нам бубу у уво, с питањем шта би то треће могло бити. Није нам требало много да откријемо да се то треће може претворити и у обичан сладолед. Открио је да сваки умјетник, као и дијете, има став и да неће одустати од себе, што и дјеци за даљи живот препоручујемо:
„Из тебе креће неко умеће,
Свашта у књиге данас се меће,
Ал' шта ти треба и Нешто треће?
Само збуњујеш децу без везе!“
Тако ми кажу и још се кезе.
Нећу због тога ни прстом макнути,
Па нека кажу: писци су ћакнути!“
Испоставило се да се то треће у нашем програму за дјецу може претворити и, гле чуда, у оперу за дјецу. И то какву оперу! Не оперицу, за миша, ни оперетину, за лава, у праву, правцату оперу која је привукла многе случајне пролазнике који су тада намјерно остајали на нашем тргу. Настала по узору на чувену Езопову истоимену басну, са наравоученијем да не треба судити о људима по њиховој величини и снази, већ да свако, ма колики био, може бити важан и пријатељ, ово ауторско дјело Удружења уметника „Високо C“ (Марија Цвијић, композиција и сопран, Бранислав Цвијић, стихови и баритон и Марина Микић, клавир) учинило је да, макар на тренутак, осјетимо да и сами можемо стварати и бити дио бољег друштва. Едукативни циљ упознавања дјеце са формом и елементима опере постигнут је опрезним мијешањем арија и говорних дијелова, с мјером, стилом и укусом, али је то изњедрило још један нови, не мање вриједан исход, а то је да дјеца јасно препознају умјетност и умјешност доброг пјевања, чак и ако им то није уобичајен начин слушања музике, али је врло значајан у сегменту упознавања с њом. Сâм заплет, минималистичка сценографија прилагођена извођењу на трговима и сведени костими који су сасвим дочарали ликове допринијели су да овај, трећи дио нашег програма за дјецу постане забава за цијелу породицу, за коју ће се, вјерујемо, ускоро тражити карта више у нашем граду.

25/07/2025

ШТА ЈЕ НАМА ШТУМБЕРГЕР ДАНАС?

На четвртој сајамској вечери књигу Капетан бојног брода Мирослав Штумбергер у пријатном разговору представили су аутор књиге, Предраг Кузмановски и модератор програма, Синиша Луковић. Ова изузетно важна завичајна тема окупила је бројну домаћу публику, али и знатижељне туристе који истражују Боку Которску. Осим што су сви имали прилику да виде ТВ филм Два капетана, Бранимира Бастаћа, откривено је право мало благо фотографија којима је књига илустрована, што јединственом чини њену визуелност. Њих је, како смо сазнали, брижљиво прикупљао и бирао аутор, у родној Словенијикапетана Штумбергера и његовој приватној збирци. Књига, несумњиво вриједан допринос поморској и културној историји Боке Которске, доноси систематичан приказ професионалног и животног пута овог ренесансног човјека, увијек испред свог времена, неисцрпне воље и инспирације. Откако га је војна служба на ратном броду Монарх, почетком Првог свјетског рата, довела у Боку, остао је у њој до краја живота, зачаран љепотом краја и људи доносећи им своје иновације, патенте и колекционарски неуморан дух који је плијенио. Но, вече су учиниле посебним анегдоте испричане о његовом животу, од раног дјетињства, преко бурних младалачких дана до стваралачког живота у Баошићима, гдје саградио кућу (данашњи Музеј капетана Штумбергера). Био је свестрана личност, конкструтор, хидроавијатичар, макетар, са многим техничким открићима која су се тек касније показала необично значајним. Био је „отац свемирског ракетног мотора на течно гориво и творац карбуратора без пловка“, којима је као визионар предвидио будућност... Човјек немирног духа кога није држало мјесто, неукалупљен, вазда у проблему, правдољубив, али и дружељубив, сналажљив и изузетан шаљивџија. Учесници су ову аутентичну личност, у пређашњем периоду маргинализовану, представили толико занимљиво да нам, неизоставно, преостаје само да прочитамо књигу и посјетимо музеј, са много мање експоната него што нам је Штумбергер оставио. Но, оставио нам је дух коме се можемо дивити и сјећање на личност чије особине можемо потражити у себи и његовати их.

АНТРОПОЛОГИЈА ХРИШЋАНСТВА – СВЕТЛО СВЕТУ

Други програм на Белависти био је посвећен представљању једне изузетне књиге аутора др Бојана Јовановића, научног савјетника, Светло свету: прилог антропологији хришћанства, о којој се на овај начин, као о антроплогији духовности, врло мало говорило. У књизи су сажети резултати досадашњег проучавања Светог писма, Новог завјета, у три тематске цјелине: животни пут Исуса Христа, процес индивидуације, тема љубави, вјере и наде у данашњем свијету и могућност духовног и моралног преображаја човјека кроз принцип васкрсења. О књизи су надахнуто и исцрпно, уважавајући све сегменте научног истраживања, говорили отац Оливер Суботић и отац Драган Стаменковић, као и сам аутор Бојан Јовановић, који је публици обратио на крају.
Отац Суботић указао је на сличност вриједности које одликују дјела академика Владете Јеротића и дјела др Јовановића: „...енциклопедијски опсег знања који превазилази матичну област аутора, дубина увида у неке друштвене феномене и, пре свега и изнад свега, жеља да се направи мост између секуларних наука и православног бословља.“
Од сваштовераца, како на почетку књиге проф. Јовановић каже, доћи ће се до вјере хришћанства, њене револуције (открића) и еволуције, а преко хришћанске духовности увећавају се човјекове могућности опстанка, уз важност његовог потврђивања као људског бића. Суботић посебно истиче етнопсихолошка сагледавања аутора, као и опсервације које се тичу култа комерцијализације који се покушава наметнути духовном животу.
Отац Стаменковић такође тумачи Јовановићево дјело од самог почетка. Дубоко забринут за судбину савременог човјека и исхода свеопште кризе у свијету наглашава да Бојан Јовановић упућује на коријене криза које види у моралном и духовном паду човјечанства, који се могу исцијелити духовним лијеком, а то јесте духовни светионик – Јевађеље по Јовану, пут, истина и живот, и онај који крене тим путем неће ходити по тами. А тама је морални, духовни пад и гријех, док савремени човјек не види таму јер је заслијепљен вјештачком свјетлошћу мегалополиса, мегамаркета, стадиона, коцкарница... и не може да види ни себе, ни своју браћу, нити звијезде. Професор Јовановић је то овако дефинисао:„Неке парцијалне истине настоје да се наметну и оне снагом медија, снагом политичке моћи или квази научне моћи настоје да буду свепристне, и онда кад поставите неко питање о значају правих тих вредности, вас или исмејавају или вас игноришуи, дакле, то није присутно у оном правом смислу у нашој култури, а није ни у светској, европској, на онај начин на који би требало да буду присутне.“
Пењање у висине је унутрашња представа развоја човјека, а ова књига нам на тим скалама и мердевинама може помоћи. Њен значај је у томе што отвара велики простор за дијалог између православних богослава и интелектуалаца. Откријмо је заједно!
Четврто вече Трга од књиге тоновима су на јединствен начин освијетлили необичним и препознатљивим аранжманима и интерпретацијама Душица Кордић, глас и електрична виолина и Никола Вучковић, клавир.
Добро дошли на 23. Трг од књиге ... Пето вече посвећујемо најмлађима!

24/07/2025

ЗА ТРЕЋИ ДАН САЈМА – ТРИ ПРОГРАМА

Трећи дан објединио је три жанровски различита програма који су пред публиком били уједињени не само садржинском куриозношћу, већ, прије свега, разноликошћу у начину представљања одабраних дјела, аутора и њихових модератора.

„БЕГОМ БЕЖЕЋИ ПОБЕЖЕ...“

Први програм био је посвећен представљању монографије Кад је Сава био Растко, објављеној поводом 850 година од рођења Св. Саве, у издању Центра за црквене студије из Ниша, одјељења за светосавске студије, коју је приредио проф. др Драгиша Бојовић, оснивач центара за православне и духовне студије, најбољи познавалац теолошке књижевности које је утемељио Св. Сава, а који, на жалост, из објективних разлога, није био са одабраним сајамским аудиоторијумом. Књигу су зналачки представили проф. др Милан Громовић и проф. др Будимир Алексић, приказавши је у духовном подтексту ширег православног светосавског идентитета, откривајући да оназаокружује мултидисциплинарно истраживањепроф. Бојовића на освјетљавању живота и дјела Св. Саве, што је и њена највећа вриједност. Приређени текстови,у четири поглавља, тематског су јединства увременскојвертикали од XIII до XI вијека – дјетињства, дјечаштва и ране Савине младости, на шта недвосмислено указује наслов. Фрагменти из Растковог живота до 17 године су духовнии богословски: из хагиографија Теодосија, романескни, Доментијана, теолошки и свети, писца као продуженеруке бога, књижевно-умјетнички,владике Николаја и оца Јустина Поповића, Милоша Црњанског (одломак из књиге, Живот Св. Саве), врсни и научни са доступним изворима,Григорија Божовића, маргинализованог писца значајних репортажа из Црне Горе, стрељаног 1945, историографски, Јованке Калић Мијушковић, доминантно археолошки, када се тражило завичајно мјесто Св. Саве – Раса, као центра српског идентитета државности и културе. Иако су истаклида је Св. Сава био највећа личност наше средњовјековне културе, утемељивач старе српске књижевности и творацсрпске културне индивидуалности, двојица саговорника, посебно су обратили пажњу на занимљивости које можемо пронаћи у књизи попут домишљатости Расткове да не слаже родитеље, већ да, поштујући монашки чин, побјегне од куће у манастир, одлазећи наводно у лов на јелене, што има посебно библијско тумачење, или да млади Растко није учествовао у пјевању безобразних пјесама око манастира, што је било својствено тадашњој младежи. Сасвим је сигурно да је ова монографија остварила свој јасан циљ, а то је да се препоручи српској омладини и свима које занима светославље за читање и проучавање, јер је јединствена и аутентична, круна рада приређивача и аутора проф. др Драгише Бојовића.

ПИСАЊЕ ЈЕ ПРОРИЦАЊЕ ИЗ УТРОБЕ

На другом сајамском програму представљен је роман овјенчан Наградом Београдски побједник, Мартин удио, књижевнице, драматурга и редитељке Сање Савић Милосављевић, са којом је разговарала модератор Марија Ненезић, уредница ТВ програма и књижевна критичарка.Из њиховог дијалога сазнали смо је да је подстицај за настајање романа била истинита прича апотекарке из Олује 1995, која је у себи крила животни, кључни,филмичан драмски заплет са ким је остало дијете, за које је мајка мислила да је с оцем, а отац да је с мајком. Већ у почетку разговора заинтересованост сваког потенцијалног читаоца је достигла максимум, па се даљи ток о ратном роману нове стварносне прозе пратио на различитим нивоима развоја ликова: патријархалном, идеолошком, идентитетском, естетском, језичком, али, не долазећи до расплета. Било је ријечи о Марти, каоглавној јунакињи, Рајку, њеном мужу, Ивани, урбаној стрип-цртачици и њеним родитељима и њиховим границама у сазријевању, које јесу или нису прелазили, а то можемо увидјети само читајући. И само тако сазнаћемо све њихове радости и очаје, које је писац, Сања Савић Милосављевић носила у себи, и прорицала њихову судбину, не слутећи да је то можда и њихов карактер, претачући је у роман, из најдубље своје утробе, а притом држећи се необичне временске одреднице неких азијских народа да постоји само садашњост, а да се ријечи за јуче и сутра не разликују. У тако необичном представљању као да је незамисливо не открити који је и колики Мартин удио.

ПЈЕСНИК НА ПРОПУТОВАЊУ

Трећи, посљедњи програм, у коме је свако ко је остао на Тргу од књиге трагао за својим поноћним глаголом, одигравао се пред најзнатижељнијом публиком, скоро пред саму поноћ, те је утолико било инспиративније за све, а посебно за пјесника, путописца, књижевног критичара, глумца, Марка Погачара, који не вјерује у инспирацију. Надахнутим питањима кроз његово стваралаштво водила нас је Милена Ђорђијевић, позната по бројним интервјуима савремених писаца и Вечерима на Косанчићу, који је вјешто замијенила за Трг херцега Стјепана, нашу Белависту. Марко се, такође вјешто, борио објашњавајући, прије свега, своје дјело, збирку пјесама Поноћни глаголи као фронт 'на разини језика' у коме је био војник који не одустаје, али очекује и да ће читаоци незаобилазно уложити свој труд, јер ће се замислити над ријечима, и језичким алитерацијама, и мораће, несумњиво, доћи до тога да „у почетку бијеше ријеч“. Погачар је објаснио да ствара песимизмом разума и оптимизмом воље, покушао је да објасни шта је за њега трансценденција, зашто су његове теме везане за неухватљивост путовања, да, иако путујући пише, свијет носи у џепуи са два клика лако долази до хибридних форми и метафора, а публици, која и даље изистински вјерује да је на почетку свега ријеч, било да је религиозна или не, преостало је да кроз Маркове стихове докучи зашто је пјесник „у сваком поразу видео део слободе.“ (Милан Младеновић)
Добро дошли на четврти дан Трга од књиге.