Трг од књиге, Херцег Нови

Трг од књиге, Херцег Нови Међународни сајам књига ТРГ ОД КЊИГЕ је културна манифестација који има за циљ промоцију књиге.

ДУБОКО УСИДРЕНИ НА ТРГУ ОД КЊИГЕ, БЕЗ ПРИСТАНКА НА ПРОЛАЗНОСТНа посљедњој вечери 24. Трга од књиге одана публика доживје...
29/07/2026

ДУБОКО УСИДРЕНИ НА ТРГУ ОД КЊИГЕ, БЕЗ ПРИСТАНКА НА ПРОЛАЗНОСТ
На посљедњој вечери 24. Трга од књиге одана публика доживјела је катарзичан сусрет с
позоришном умјетницом о којој су многи писали похвално, надахнути њеном
искреношћу, раздраганошћу и радозналошћу, која је и сама, уважавајући и поштујући
људе који су је окруживали, породицу, колеге и ствараоце, писала пером које право у
срце гане сваког ко је слуша или чита њене записе. Синоћ је ауторка аутентичне
аутобиографске монографије, Бранка Петрић, уз помоћ глумице Наталије Влаховић, која је
упечатљиво читале одломке, и саговорнице која је давала праве и подстицајне шлагворте,
издавача представљене књиге „Сидро и песак“, HERAedu, Зорице Стабловић Булајић, по
њеним ријечима „књижевне типографије“, можда ненамјерно, успјела да направи један
мали, суштински театар. Трг од књиге постао мјесто садејства аудиторијума и прослављене глумице, као главног актера, у коме је публика, на својеврстан начин, постала партнер на сцени. Његов лик Бранка је непримјетно, уобичајено за њу, без трунке сујете, изграђивала, док га је увлачила у своје приче, управо о стварању театра или филма.
Иако је, у овом случају, партнер само одговарао повременим аплаузима, увијек кад је за то постојао ваљани разлог, ипак је публика вајала свој лик кроз увјерљиве ријечи Бранке Петрић које су му удахнуле нови живот. Шта је све то публику дотакло иако ни у једној
причи није учествовала, а као да јесте... Непосредност, ненаметљивост, осјећај за мјеру, за човјека и ријеч жене за коју је Иван Вања Алач прецизно и тачно рекао, а сви смо синоћ помислили: „Свима нам треба више Бранке Петрић, и у животу и на сцени.“ Скоро цијела животна прича, од рођења на мору, у мјешовитом браку, између источне, мамине, стране и западне, очеве, њихове икавице, ијекавице и екавице; разговора о блиским прецима који су обиљежили рано дјетињство и младост и анегдотама које су се збиле пресељењем у Београд, у тадашње село Бежанија, преко удаје за човјека, који је за породицу био улазак нове нације, и који је постао велика свјетска глумачка звијезда са ових простора, Бекима Фехмијуа, па до његовог трагичног губитка, када је схватила да је 'живот ствар
укуса' и на крају, уточишта, породице која ју је створила и породице коју је она створила
стала је у синоћњи разговор. Бранка је приказала свој живот баш као Сидро – 'онима без
којих ничег не би било', и Песак – као највећу вриједност славе која пролази и истиче,
попут пијеска у пјешчаном сату. Од жене која је за 67 година глумачке каријере имала 62
позоришне улоге и 21 филм и која је доживљавала 'позоришну кућу као породични дом', жену 'изнимне драмске интелигенције', отворене ризнице мудрости и искуства, култура сјећања на златна али и не тако пријатна времена југословенског глумишта допирала је до нас кроз приче и приказе о легендарним представама, за које се увијек везују неки невјероватни догађаји или рекорди. Ријечи о филму „Улога моје породице у светској револуцији“, који је послије Венецијанског фестивала био забрањен више од 30 година, затим о „Бокешком де-молу“ чији је запис – „пила сам воду са чистог извора“ био омаж Милени Дравић, о „Буби у уху“, за коју је довољно само рећи да се играла 1500 пута, о
„Балканском шпијуну“, које су исповједна прича о друговању са Батом Стојковићем које је трајало 40 година, долазимо до представе „Рођени у YU“. Био је то дубоко интиман чин
сусретања са оним дијеловима душе који изнова преживљавају најтеже ствари у животу о којима је свима, андрићевски речено, тешко да говоре, па и Бранки Петрић, која се ипак
усудила да то уради и тиме показала да су њен неприкосновен карактер који „помера
зарђале кључеве у бравама“ (Татјана Мандић Ригонат) и осмијех с којим и даље корача
'као да живи у свету који је идеалан', изградили изазови који су јој били подстицаји за живот. Ова необично емотивна промоција биће упамћена и по поучним ријечима њених
родитеља, тате који је имао обичај да каже: „Је л имаш проблем? Узми оловку и ријеши
га“, или маме, која је Бранку обликовала као краљицу за сва времена: „Ти буди скромна, а
осјећај се као краљица.“ И на крају, како је глумица и написала у монографији: „Све се догаја са разлогом и све је онако како мора бит“, а Жири и овогодишњег, 24. Међународног сајма књига Трг од књиге, који су радили у саставу: Воислав Булатовић, предсједник, Марија Старчевић и мр Ђорђе Малавразић, уз координацију библиотекарке Јелене Ђоновић, морали су додијелити Плакете Трга од књиге 2026 – награде за најбољу едицију, најбољу дјечју књигу, издавачки подухват године и најљепшу књигу објављену између два сајма.
Честитамо добитницима и свесрдно се надајмо јубиларном 25. Тргу од књиге!
Програм завршне вечери Сајма водила је Данијела Ђоновић, а чаробни гласојви
херцегновске групе Трио Маре пријатно су изненадили све госте Трга од књиге и присутне
на Белависти под ведром мјесечином очарали пјесмом.
Срдачно, организатор Трга од књиге – ваша Градска библиотека и читаоница Херцег Нови

#ТргОдКњиге
#БранкаПетрић
#ХерцегНови
#Књижевност
#Култура

НАГРАДА ЗА ИЗДАВАЧКИ ПОДУХВАТЖири Међународног сајма књигa “Трг од књиге” награђује за Издавачки подухватгодине Академск...
29/07/2026

НАГРАДА ЗА ИЗДАВАЧКИ ПОДУХВАТ
Жири Међународног сајма књигa “Трг од књиге” награђује за Издавачки подухват
године Академску књигу из Новог Сада, издавача књиге Жанете Ђукић Перишић
“Иво Андрић - The Writer аnd the Таlе” (“Иво Андрић - писац и прича”).
Ово обимно остварење доноси, на 556 страна, свеобухватну и детаљну
биографију Ива Андрића, и, упоредо са животном причом, анализу свих његових
д‌јела. Ријеч је о првој Андрићевој биографији на енглеском језику. Иво Андрић је и
иначе, као једини добитник Нобелове награде за књижевност са ових простора,
највише привукао пажњу свјетске јавности и постао најпревођенији српски писац.
Издавањем овог биографског штива ствара се могућност за још већу и
продубљенију свјетску рецепцију његовог укупног д‌јела.
Доктор Жанета Ђукић Перишић је књижевни историчар чији је неуморни рад
резултирао успјелим низом инструктивних и занимљивих студија о Андрићевом
опусу. Неколико тих монографија представљено је и у Херцег Новом, на
књижевним трибинама. Ова нова њена књига писана је приступачним и
привлачним стилом, због чега се, упркос обимности, доживљава као интересантно
путовање кроз живот и остварења генија. Према ријечима њемачког слависте
Роберта Ходела, то је “изузетна књига, писана допадљиво, и готово неисрцрпни
извор грађе. Жанетино животно д‌јело.”

НАГРАДА ЗА НАЈБОЉУ ЕДИЦИЈУ
Награда за најбољу едицију на овогодишњем сајму књига у Херцег Новом „Трг од
књиге 2026“ дод‌јељује се едицији „Свет прозе“ издавачке куће „Геопоетика“ из
Београда због истанчаног књижевног критеријума, препознатљивог визуелног
идентитета и трајног доприноса представљању најзначајнијих савремених,
првенствено страних, а потом и домаћих писаца.
Едиција окупља д‌јела свјетски познатих и признатих аутора, спајајући високи
естетски израз и релевантне књижевне токове иза чега стоји истанчани књижевни
укус уредника и својеврсно визионарство. Поменута едиција, наиме, већ
деценијама представља поуздани књижевни компас доносећи преводе врхунских
аутора са свих свјетских меридијана и обогаћујући наш језички простор д‌јелима
од трајног значаја – од нобеловца Орхана Памука, преко готово књижевних
феномена Харукија Муракамија и Сали Руни, па до сад већ класика попут Пола
Остера, Џулијана Барнса, Ерланда Луа, Александра Гениса, Виктора Јерофејева и
многих других.

Због тога се награда Међународног сајма књига Трг од књиге не дод‌јељује едицији
Свет прозе само због њеног трајања, броја објављених наслова или угледа аутора
које је представила. Дод‌јељује се за цјеловито уређивачко д‌јело – за избор,
превод, обликовање и међусобно повезивање књига које су постале дио историје
нашег сусрета са савременом свјетском књижевношћу.

НАГРАДА ЗА НАЈБОЉУ Д‌ЈЕЧИЈУ КЊИГУ
У категорији Д‌јечија књига године жири Међународног сајма књигa “Трг од књиге”
награђује издавачку кућу “Пчелица” из Чачка за д‌јело Слободана Станишића
“Михајло Пупин и његови чувени калемови”.
Слободан Станишић је плодан писац неисцрпне енергије, чији опус чини читаву
малу библиотеку од преко стотину штампаних књига. Он је класично име наше
књижевности за д‌јецу и младе, деценијама присутно на литерарној сцени.
Последњих година посветио се остваривању комплета књига “Детињство српске
науке”. У тим књигама је књижевно обрадио д‌јетињство неколико знаменитих
српских научника, приказујући вријеме када су научне дисциплине, којима су се
они бавили, још код нас биле у зачетку. Низу великана: Никола Тесла, Милутин
Миланковић, Михаило Петровић Алас, Јован Цвијић и Јосиф Панчић, Станишић је
сада придружио Михајла Пупина.
Пупиново д‌јетињство Станишић је представио као занимљиво путовање на којем
је Пупин, још зарана, показао интересовање за феномене о којима се до тада
мало знало. Радозналост, упорност и непосустајање пред бројним препрекама
одвели су га постепено ка свјетској научној афирмацији, а нама завештали
обавезу да остварени опус проучавамо и у његове тајне упућујемо и д‌јецу.
Станишић то чини представљајући како је Михајло Пупин темеље свог научног
рада поставио у игри са вршњацима, у вријеме када је чувао стоку на идворским
пашњацима. Ријеч је о занимљивом и узбудљивом штиву, које је пријемчиво за
д‌јецу и погодно да у њима развије љубав према научном истраживању и раду.

НАГРАДА ЗА НАЈЉЕПШУ КЊИГУ
Жири Међународног сајма „Трг од књиге“ дод‌јељује награду за најљепшу књигу
монографији „Тиват“, у издању Градске библиотеке Тиват и издавачке куће
„Народно дело“ из Новог Сада.
Ова монографија издваја се цјеловитошћу и високом професионалношћу ликовно-
графичке концепције. У њој су фотографија, типографија, материјал и штампарска
дорада обједињени у складан, савремен и репрезентативан издавачки предмет.

Смјеном архивских и савремених фотографија остварена је упечатљива визуелна
хроника Тивта — његовог насљеђа, простора, свакодневице и промјена кроз
вријеме. Фотографија овд‌је није само илустрација, већ равноправан носилац
приче о граду.
Графички дизајн одликују јасна организација садржаја, одмјерена типографска
хијерархија и пажљиво компонован ритам страница. Упркос великом броју тема,
аутора и различитих врста сликовног материјала, књига задржава прегледност,
мирноћу и потпуну визуелну кохерентност.
Посебну вриједност представља њена материјализација: тврди, концем шивени
повез, књиговезачко платно, слијепи отисак, фолиотисак, парцијални лак и златна
спот. Ови поступци нијесу употријебљени ради пуког украса, већ као д‌јелови
јединственог естетског и тактилног система.
Монографија „Тиват“ показује да најљепша књига није она са највише декорације,
већ она у којој ниједан елемент није случајан и у којој су садржај, фотографија,
дизајн и штампарско умијеће доведени у складну цјелину. Због своје естетске
вриједности, техничке захтјевности и културне репрезентативности, монографија
„Тиват“ заслужује награду „Најљепша књига“ као аутентично и трајно издавачко
остварење.

#ТргОдКњиге #ХерцегНови #Књижевност #Култура #ПлакетеТргаОдКњиге

ХЕРЦЕГ НОВИ – ГРАД ЉУДСКИХ ДУША И ГРАДИТЕЉА БУДУЋНОСТИСедме сајамске вечери прекрасана Белависта била је испуњена одушев...
28/07/2026

ХЕРЦЕГ НОВИ – ГРАД ЉУДСКИХ ДУША И ГРАДИТЕЉА БУДУЋНОСТИ
Седме сајамске вечери прекрасана Белависта била је испуњена одушевљеном публиком
која је свједочила разговору књижевне критичарке Милене Ђорђијевић са човјеком чије
је несагледиво и немјерљиво животно, приватно и професионално искуство спојило све
присутне генерације, Петром Пецом Поповићем, изградивши управо „Мост преко
времена“, који је је и наслов промовисане књиге, инспирисан реченицом писца и
социолога, Стефана Симића. Спој између двије обале, чврстим мостом времена, десио се
и између саговорника, који су, иако са истог простора, ипак удаљени по: времену, граду,
људима и државама у којима су живјели. Херцег Нови, иако не само Тргом од књиге, који
се одржава већ двадесет четири године, већ богатим културним насљеђем, вођен људима
који су у њему трајно боравили и стварали, као и онима који су га само посјећивали али су
у њему оставили свој печат и душу, и синоћ је показао да је заувијек на културној мапи.
Пеца Поповић, новинар, публицист и музички критичар емотивним сјећањима вратио је
вријеме, 'враћајући у бивање' све оне догађаје, музику и добре људе са нашег простора
који су у њему обликовали културу, а који бивају лако заборављени када умру. Не
дозволивши да се то деси, и сматрајући то својом дужности, оживио је све они који су на
њега утицали, својим примјером, дјелима и ријечима, својом добротом, својом
пожртвованошћу и људскости, те су они неумитно постали и дио нашег доживљаја. Херцег
Нови је, за аутора, „испао град који му је дао могућност да направи тај мост преко
времена“. Приказујући нам своју књигу, збирку новијих и старијих текстова, интервјуа,
путописа и есеја, на надахнуто и неодољиво козерски начин, присјећао се Пеца Поповић
својих друговања у Херцег Новом са именима попут: Миодрага Булатовића, академика
Љубе Тадића, Пеђе Ристића, Рајка Митића, Радомана Кањевца, Ђорђа Маријановића,
Божа Копривице, Дулета Вујошевића... С посебном наклоношћу и пијатетом причао је о
Душку Трифуновићу, са којим је у марту 1991, у Андрићевој кући направио свој најбољи
интервју, и са Душком Радовићем, са којим је направио његов посљедњи интервју, чији су
одговори били изненађујуће бритки – „Не жудим за славом прогоњеног човека“. Обојицу
је, осим истог имена, повезивао осјећај за апсолутну доброту, и то унутрашње
расположење које их је одвајало од других, недвосмислено нам је пренио Пеца Поповић,
вјечно их отргнувши од заборава и обезбиједивши и себи сигурно мјесто до њих, гдје год
оно било. Од човјека екстравагантног енциклопедијског знања, који не дозвољава да зло
превлада над добротом, сазнали смо које чудесне нити повезују Ива Андрића, Бранка
Радичевића и Душка Трифуновића, који је баш у Новом написао поему „Антички
поремећај“ о Антима, народу који постоји само у укрштеним ријечима и који је био
антипротиван свему, те је доживио судбину изумирања; за коју је помислио да би и нас
сачекала. Ипак, оптимистично је наставио Поповић, изузетно занимљиво причајући о
умјетности и музици своје младости, људима са којима је друговао, понајвише са и нама
познатим београдским именима, писцима, сликарима и глумцима (Милан – Мика
Оклопџић, Биљана Јовановић, Душан Прелевић Преле). Нарочито је инспиративна била
прича о Сан Франциску и његових пет златних грозница, граду у који смо пожељели да

одемо, увијек имајући на уму да град не чине само грађевине, већ га чине градитељи који
виде будућност, који препознају шта треба чувати, чега се не треба одрећи и чега се не
треба стидјети и шта је то што треба храбро бранити, увјерени да је то порука и за наш
град и вијек у коме живимо.
Други дио вечери био је посвећен причи о још једној изузетној личности чије име је
постало синоним за елеганцију и моду. Изузетну романсирану биографију Изабел
Фимијер, француске списатељице и новинарке, насталу након пуних тридесет пет година
исцрпног и оданог истраживања породичних свједочанстава, личних архива и интервјуа
Габријел Шанел – „Коко Шанел: тајанствени парфем“, послије књига „Шанел интимно“ и
„Шанел енигма“. Ријетку књигу теорије моде са вјештом књижевном формом, прије свега
дубоко интиман портрет Коко Шанел представили су издавач Зоран Хамовић (ИК Clio),
рецензенткиња Наташа Крстић, слободна ликовна умјетница која се бави модом и
ауторка, која је с њежношћу и поштовањем причала о Коко Шанел и упечатљиво
присутнима улила повјерење у архивску грађу као необориве доказе о људима.
Преводилац са француског језика био је Милош Аврамовић. Публика је уживала у причи о
Коко Шанел, која постаје и дио наше културе, не само свјетске и француске, а која је
редефинисала појам моде и створила модну револуцију. Била је прва која је
демократизовала моду, поништавајући до тада једино очекиван луксуз у моди и од ње
направила индивидуалан чин у коме изражавамо свој карактер и своју личност, учинивши
познатим свој „Шанел принцип“, који је инспирисао бројне дизајнере и „Шанел стил“,
који годинама инспирише жене и њихов умјерен, једноставан начин одјевања. У години у
којој обиљежавамо појаву најпознатије „мале црне хаљине“ открили смо због чега је мит
о Коко Шанел толико снажан, сазнавши много о детаљима необичног и тешког живота
дјевојчице која је успјела да преброди све ране губитке, боравак у сиротишту и
сиромаштво и остане заувијек упамћена у индустрији моде својим еруптивним
стваралаштвом и утицајем на културу; као и да иза двостуког Ц (Coco Chanel) стоје мотиви
са витража сиротишта у коме је била испред којих се молила. Њен циљ је био да све жене
могу њен стил да прилагоде себи самима, да пронађу индивидуалан, сопствени стил, а с
обзиром на то да није била сујетна, задовољно је реговала на све који су били
инспирисани њеним стилом или је копирали. Након приче о прекрајању сопствене
судбине, и кројењу које постаје живот, љубави Коко Шанел и њеним породичним
приликама, дуго ће се на Белависти памтити вече посвећено жени која је све што је у
дјетињству осјетила као немир претворити у симболе свог стваралаштва који су хранили
њен рад: пшеницу, звијезде, лава, као њеног хороскопског знака, бројева 5 и 19, као
датум њеног рођења. Осјећаћемо мирис парфема Коко Шанел, као ауру тајне ове
непоновљиве личности, која је на несвакидашњи начин оставила и трагове своје душе
Херцег Новом, кроз причу који су нам учесници промоције пренијели о њеном животу.
Вече су испуњавали треперави звуци виолине, Душице Кордић и хармонике, Сафета
Дрљана. Програм је водила Жељка Чепић.

Чекамо вас и на посљедњој вечери фестивала, наше светковине књига, када ћете имати
прилику да сазнате и које је књиге плакетама ове године наградио Жири Трга од књига.

#ТргОдКњиге #ХерцегНови #Књижевност #Култура #КокоШанел

У ТРАГАЊУ ЗА ИСТИНОМ И ПОТРЕБОМ СТВАРАЊАУпркос, и у сусрет, нагомиланим облацима који су претили да из себе сруче кишу, ...
27/07/2026

У ТРАГАЊУ ЗА ИСТИНОМ И ПОТРЕБОМ СТВАРАЊА

Упркос, и у сусрет, нагомиланим облацима који су претили да из себе сруче кишу, баш као
огољену најистинитију своју истину, истински вјерујући у снагу и моћ књижевности, вјерна
сајамска публика је на шестој вечери Трга од књиге и предивној, вјетром опхрваној
Белависти, „извајала сопствену кулу од пијеска пред олују“, трагајући и за својим,
интимним исповјестима и истинама, на које су је имагинарно, интуитивно и зналачки
подстицали савремени, млади ствараоци, Владимир Вујовић и Никола Марковић. Њих
двојица су, дотичући се Херцег Новог као изабраног и датог породичног амбијента, кроз
разговоре са књижевним критичаркама, Јованом Милованчевић, у првом дијелу
програма, и Миленом Ђорђијевић, у другој програмској цјелини, представили
текстуалном књижевном формом и садржајем сасвим различита дјела, обједињена у
жанру романа, и у оном суштински, најзначајнијем – потрагом за идентитетом. За своје
романескне приче, „Разговори с Вјештицом“ и „Дуг је пут до зоре“ писци су изабрали
разнородне приповједачке концепте, не заљубљујући се притом у сопствене гласове, и
тежећи да остану изван, у садашњем свијету, скрајнуте гордости умјетника и човјека, не
сурвавајћи се у „поноре таштине“, како је то дефинисао Вид Латиновић, један од
протагониста представљених романа. Непрекидна борба у књижевнику између дјела које
ствара и повјерења у њега, приказана је у Вујовићевим дијалозима новинара који
поставља питања, с корективном визијом, са умјетником чију аутопоетику писац износи
путем одговора на њих, у приступу који често истичемо као најважнију комуникациону
црту, било да је ријеч о разговору са собом или неким другим. Марковићев исповједни
„их“ тон је, пак, онај који нагони не само главног јунака приче, већ и читаоца који заједно
с њим пролази пут трансформативног искуства, трагајући за истином, да одагна прошлост
која се константно наставља одређујући му судбину и самим тим прекине ланац
трансгенерацијског континуитета и одрекне се кривице предака као сопственог баласта.
Но, без обзира на то да ли ће књижевни ликови из оба романа стићи до својих
најтананијих и најдубљих индивидуалности и свог идентитета, кроз грасовску синтагму
„љушћења лука“ или потпуно се разоткривајући кроз приповиједање, на овај или онај
начин, и мијењајући дијелове себе као „Тезејев брод“, што ће најупорнији читаоци
сазнати уколико прочитају романе, поставља се питање: шта ћемо са тим истинама, ми
који пратимо те рањиве људе који нису нити хероји нити јунаци, него обични људи налик
сваком од нас. Хоће ли те истине успјети да попуне наше „празнине коријена“? Хоће ли
мијањати нашу будућност будући да смо оголили прошлост? Хоћемо ли, тумарајући у
мраку, пронаћи свјетлост и доспијети свако до своје „зоре“ или „своје Богородице“? Хоће
ли наша „војска разума“ у том мраку пронаћи „копље које је интуиција бацила“? Можемо
ли попут Бергмана, који је изрекао ове ријечи, снимити сопствени филм или га макар до
зоре одсањати – остаје да видимо прихватајући теме попут Великог рата, насљеђа,
љубави, стварања као божанског или вражијег надахнућа као изазове и урањајући у

њихов свијет или свјетове других добрих књижевних дјела, од којих вас многа очекују
управо на 24. Тргу од књиге.
Негдје, на оној најдубљој коти, надајмо се да свако од нас има и свог „савршено доброг
човјека“ који ће разумјети да је награда наша, јер смо вјеровали у себе, макар је и не
заслужили, као сликар Латиновић у данима дјетињства; али и да неко, попут Мике Антића,
може постати добар пјесник иако своју прву пјесму украде од Десанке Максимовић, и
напише своју другу пјесму, јер је „савршено добар учитељ“ вјеровао у њега и изборе које
је још као мали знао да направи.
Програм шесте вечери Сајма водила је Данијела Ђоновић, а са музиком приближавајуће
олује која нам, ипак, није срушила саграђену кулу, као што је и Марковићев пријатељ,
стари морски вук Кићо предвидио, слушали смо и звуке виолине Душице Кордић и
хармонике Сафета Дрљана.
Чекамо вас на седмој вечери Трга од књиге... Откријте нове наслове и нове приче о
Милану Ракићу који нам је оставио стихове и 'мисли да се бујно роје'... Откријте шта ћете
са њима.

#ТргОдКњиге #ХерцегНови #Књижевност #Култура #СавременаКњижевност

АСКА (и вук) – У КЊИЗИ И НА СЦЕНИНа петој сајамској вечери Библиотека је, традиционално, показала да с посебном пажњомбр...
26/07/2026

АСКА (и вук) – У КЊИЗИ И НА СЦЕНИ
На петој сајамској вечери Библиотека је, традиционално, показала да с посебном пажњом
брине о потребама својих најмлађих корисника. Бројна публика, малишани и њихови
родитељи и пријатељи, уживали су у садржајном едукативно-забавном, разноликом и
креативном програму на сцени. У првом дијелу програма прву књигу младе издавачке
куће из Херцег Новог – сликовницу „Аска и вук“, Ива Андрића, представиле су Ивана
Булатовић, оснивач ИК „Дијете и ријеч“, Анђелка Ружић, уредница књиге и оснивач
Студија „Добра прича“ из Београда и Ана Григорјев, илустраторка, дизајнерка и академска
сликарка, која је текст нашег прослављеног нобеловца, у једном дијелу живота и
суграђанина, оплеменила илустрацијама које ће дјеца дуго трајно памтити, а одрасле ће
сјетно враћати у дјетињство. Савремена, увијек актуелна, прича о снази и моћи
умјетности, бајка са елементима басне, јединствена у богатом Андрићевом књижевном
опусу, приказана је не само кроз разговор наших гошћи које су говориле о томе како је
књига настала, с којима идејама и визијама, трудећи се да испрате мисију књижевности,
образовања и креативног стваралаштва код дјеце и младих, већ, прије свега, кроз дјечију
интерпретацију. У интерактивном програму, који је, у сарадњи са Анђелком Ружић,
уредила и припремила библиотекарка Јелена Ђоновић, учествовала су дјеца Херцег
Новог, ученици Музичке школе и КСЦ Диано, али и посјетиоци и туристи у нашем граду.
Балетско-виолински игроказ извеле су Викторија Шишкина, која је изванредно одсвирала
Вивалдијев Концерт у Ге-дуру и Ема Ђоновић, која је грациозношћу, суптилно, на дјечије
аутентичан начин пренијела поруку Аске која је својим плесом успјела да спаси сопствени
живот. Премијерно је приказан видео „Аска и вук“, који су инспирисани овим текстом који
надахњује генерације, снимили ученици VI разреда ОШ „Милан Вуковић“, Миа Шапић,
Зоја Церовина, Никола Миковић и Катарина Лисичић, са својом наставницом матерњег
језика, Зорицом Марковић, поводом конкурса Завода за школство Црне Горе, у сусрет
обиљежавању Свјетског дана просвјетних радника, у октобру 2025. године. Видео је
нетремице пратила дјечија публика помно заинтересована за квиз који је услиједио, а
најхрабрији су, учешћем и показаним знањем, заслужили књигу. Посебно су, по мишљењу
илустраторке Ане Григорјев, књигом и цртежом на лицу које је на Бокељском штанду за
дјецу радила Наташа Лалић, били награђени учесници радионице који су урадили
најљепше ликовне радове на тему „Аска“. Ана је у читаоници Библиотеке водила ликовну
радионицу називом „Како настају илустрације у књигама за дјецу“, која је била увод у
сценски програм, а током вечери, наизглед непримјетно, све вријеме цртајући на
подијуму, увлачила нас је у свој упечатљив визуелни свијет. С жељом да се нарочита
пажња посвети љубави према завичају и његовом представљању посјетиоцима Херцег
Новог, програм је завршен традиционалном приморском клапском пјесмом „Боко моја
мила“, Божидара Иванишевића, коју су маестрално акапела пјевањем извеле ученице ОШ
„Милан Вуковић“ и соло пјевања, у класи Николине Томашевић, сестре Миљевић,

Анастасија и Ксенија. Током програма коришћен је аудио снимак текста „Аска и вук“, у
интерпретацији глумца Дејана Ђоновића.
Други дио програма био је посвећен најмлађим љубитељима позоришне умјетности и
онима који полако уче да воле театар. На „даскама које живот значе“, попут Аске, нашла
се Амила Бешировић, из Позоришта младих из Тузле, играјући представу „Лијепи Чарли
Суперстар“. Она је довитљиво, својом енергијом, музикалношћу и распјеваношћу,
свирајући на два инструмента (гитара и укулеле), очаравала дјечицу приказујући
заводљивог мачка умјетника, Чарлија Суперстара, али и изабраницу срца његовог, мачку
Ла Лилу у коју је потајно заљубљен. Само најупорнији и највјернији мали гледаоци
успјели су да сазнају да ли је Чарлију узвраћена љубав, а Чарлијеву наклоност према
музици, која емоције дијели на начин на који ријечи не могу, свим срцем дјеци је
преносила глумица и драмски педагог Амила Бешировић, која је и професорица стручно-
умјетничких предмета у Средњој савремено-уметничкој школи у Тузли. Лијепог Чарлија
као суперстара обликовала је и осмислила Оливера – Оља Јелкић, популарна и
награђивана списатељица за дјецу из Београда, обожаватељка музике, посвећена
свирању на гитари која је недавно била и гост Градске библиотеке. Ову занимљиву
монодраму, с два лика оба пола, динамичну и разиграну, коју је најмлађа публика на
Белависти с одушевљењем прихватила, режирао је Аднан Мујкић.
'Пустите мислима нек се бујно роје' и пратите нас и даље! Трг од књиге вас чека на шестој
сајамској вечери!

#ТргОдКњиге #ХерцегНови #АскаИВук #КњижевностЗаДјецу #ПозориштеЗаДјецу

26/07/2026

📚 Трг од књиге – недјеља, 26. јул

Добро дошли!

#ТргОдКњиге #ХерцегНови #Књижевност #Култура #Љето2026

ПУТ ПОВРАТКА СВОМ СЈЕЋАЊУСиноћ, у петак, четврте сајамске вечери, публика је имала прилику да, управо у складу санаслово...
25/07/2026

ПУТ ПОВРАТКА СВОМ СЈЕЋАЊУ

Синоћ, у петак, четврте сајамске вечери, публика је имала прилику да, управо у складу са
насловом књиге промовисане у другом дијелу програму – „Петак за љубав“, симболично
и стварно, присуствује представљању књижевних дјела у основи којих стоји управо љубав
као покретачка снага протагониста романа о којима се говорило. Истовремено, љубав
према књижевности била је и мотивација свих окупљених око прича о којима су наши
гости говорили. Они који су успјели да остану до краја вечери на чудесан начин могли су
сазнати шта повезује промовисана дјела и остали су над питањима писаца, Дарка
Тушевљаковића и Роберте Лепри, који нису давали одговоре, већ су своје будуће читаоце
нагонили да их сами траже, кроз читање као путовање. Они су нам, уз помоћ сабесединка-
сапутника изложили путање своја два главна лика, које, зачудо, имају оба романа – проф.
Александра Јеркова и књижевног критичара Младена Весковића, у представљању романа
„Карота“, добитника НИН-ове награде за 2025. годину, и Зорана Хамовића, уредника ИК
Clio и Ане Марковић, преводиоца са италијанског и португалског језика.
Оба романа су нека су врста модерне Одисеје, у тзв. „вестерн оквиру“, како је то
дефинисао, на свој начин, ДаркоТушевљаковић јер се и приповједач „Кароте“ и Рита,
главни женски лик романа Лепријеве, враћају послије много година на мјеста која могу да
ријеше мистерије њихових сјећања и унутрашњих сукоба, како би помогли себи у процесу
исцјељења, свако за себе. Њихове емоције, иако сасвим различито подстакнуте, сличне су
и ликови се морају наћи на путу повратка свом сјећању како би спасили себе, и како би
њихови ожиљци, било да су спољашњи, као код приповједача о Кароти, или унутрашњи,
као код Рите, зарасли.
Ова два романа долазе из различитих свјетова, источног или јужног, гдје се писце
доминантно баве прошлошћу обликованом и условљеном историјом и социокултурним
контекстом, који боје њихове ликове, и западног, у коме се писци перманентно баве
собом, али оба писца трагају за катарзичним путем ослобађања и то их спаја, на дубоком,
онтолошком нивоу. Осим евромедитеранске црте коју имају, у распону српске и
италијанске књижевности, могли смо закључити да их спаја и мјешавина жанрова и
њихова међусобна испреплетаност: од психолошког трилера до романа лика, обичног
љубавног или детективског романа, са фосилном наслагом аутобиографског, које се
писци, ма колико и јако биле везане за њихове личности никако не одричу, већ их његују
и прихватају, односећи се према њима њежно, као према дјетету, чији ће одсудни и
трагични тренуци чинити да започну своје приче и дјела.
Дарко Тушевљаковић открио је како тренутак одузетог дјетињства, када дјечачко или
вршњачко насиље појавно остаје исто, али му се мотивација мијења, јер престаје бити
битно како изгледаш, већ постаје битно ко ти је тата и у коју цркву иде, постаје тренутак
расцепа за којим трагају оба главна лика, а нарочито онај с ожиљком, и баш је тај тренутак

хтио да опише, враћајући се у ратне 90-те године на подручју бивше Југославије и родни
Задар, док Роберта Лепри такође жели да допре до свог тренутка памћења, намјерно
оптерећујући своје ликове емотивном напетошћу, како би и они били на путу откривања
сопствених загонетки. Оба писца радила су то на различите и сличне начине, а сви
заједно, трагали смо за одговором на питање: Шта ту књижевност може? Одговор ћемо
добити само ако постанемо наивни, емпатични и надасве читаоци пуни разумијевања.
Приче су са звуцима хармонике и гитаре везали Босиљка Кулишић и Николас Морета, а
програм је водила Данијела Ђоновић.
Добро дошли на пето, дјечије сајамско вече!

#ТргОдКњиге #ХерцегНови #Књижевност #Култура #ДаркоТушевљаковић

Address

Trg Belavista
Herceg Novi
85340

Opening Hours

Monday 19:00 - 00:00
Tuesday 19:00 - 00:00
Wednesday 19:00 - 00:00
Thursday 19:00 - 00:00
Friday 19:00 - 00:00
Saturday 19:00 - 00:00
Sunday 19:00 - 00:00

Telephone

+38231321900

Website

Alerts

Be the first to know and let us send you an email when Трг од књиге, Херцег Нови posts news and promotions. Your email address will not be used for any other purpose, and you can unsubscribe at any time.

Contact The Organization

Send a message to Трг од књиге, Херцег Нови:

Shortcuts

Share

Category