Центар за културу и спорт Андријевица

Центар за културу и спорт Андријевица Страница се бави очувањем културног и спортског наслеђа Општине Андријевица, као и промоцијом нових дешавања и садржаја.

19/06/2026
ДОДЈЕЛА ДИПЛОМА „ЛУЧА“ У ОШ „БАЈО ЈОЈИЋ“ АНДРИЈЕВИЦАСа посебним поносом честитамо овогодишњим добитницима дипломе „Луча“...
19/06/2026

ДОДЈЕЛА ДИПЛОМА „ЛУЧА“ У ОШ „БАЈО ЈОЈИЋ“ АНДРИЈЕВИЦА
Са посебним поносом честитамо овогодишњим добитницима дипломе „Луча“ у ОШ „Бајо Јојић“ Андријевица:
Николи Марсенић, Теодори Вукшић,Марији Ђековић, Ивани Лабовић, Јелени Лабовић
Својим знањем, преданим радом и изузетним резултатима заслужили су ово престижно признање и на најљепши начин представили себе, своје породице и нашу школу.
Овом приликом посебно истичемо да је за Јелену Лабовић обезбијеђен лаптоп захваљујући мрежи пријатеља школе. Главни донатор је желио да остане анониман. Значајан допринос реализацији ове иницијативе дао је и Игор Ћировић, предсједник Савјета родитеља, коме ОШ"Бајо Јојић" такође дугује велику захвалност.
Поред тога, породица Дејана Ђековића наградила је све добитнице и добитнике дипломе „Луча“ новчаним поклоном у износу од 50 €, чиме је још једном показала колико је важно подржавати знање, труд и успјех младих људи.
Свим нашим лучоношама желимо много среће, нових успјеха и остварење свих циљева на путу даљег школовања и животног развоја. Нека им диплома „Луча“ буде подстицај да и у будућности наставе путем знања, рада и успјеха.

Шефе,молим вас, доле поштовану шапку!Помислимо на дуге.Поклонимо се гологлави будућој киши,Ево, раскриљујем свој закован...
19/06/2026

Шефе,
молим вас, доле поштовану шапку!
Помислимо на дуге.
Поклонимо се гологлави будућој киши,

Ево, раскриљујем свој заковани загрљај
Даљина се пресијава као крвопролиће.

Раздрљио сам ревере.
Натераћу ја ветрове
да промукну док реже.

Прилажем једну белу
тек процветалу сузу
за венац свима који се ноћас растају
усијани као хоризонти кад свиће
и ошамућени до зуба од - равнотеже.

Шефе,
ако бога знате, шефе
кад полази последњи воз
из наше изгужване коже? Може ли,
уместо новцем,
да вам се плати овим цвећем?

У реду,
напишите ми две карте
докле се за један букет
у два супротна правца може.

Шефе,
ако бога, знате, шефе,
кад полеће мој воз?
Кад у небеса полећем?

Руски књижевник Максим Горки (Алексеј Максимович Пешков), један од најзначајнијих писаца руске и свјетске књижевности, п...
19/06/2026

Руски књижевник Максим Горки (Алексеј Максимович Пешков), један од најзначајнијих писаца руске и свјетске књижевности, преминуо је 18. јуна 1936. године у Москви.
Живот му није био лак — у деветнаестој години покушао је самоубиство, проживљавајући дубоку кризу смисла. Борио се јавно и храбро, због чега је хапшен, али и брањен од стране руске интелигенције. Емигрирао је у Америку, а потом се вратио у Совјетски Савез, гдје је преминуо под околностима које до данас нијесу у потпуности расвијетљене.
Горки је добар дио младости провео путујући по Русији, упознајући људе различитих судбина и трагајући за смислом живота. Искуства стечена током тих лутања оставила су дубок траг у његовом стваралаштву, а један од најранијих и најпознатијих примјера је приповијетка „Макар Чудра“ (1892), у којој стари Циганин, човјек степе и слободе, износи своје виђење живота, рада, људи и људске судбине.

ШТА ЈЕ ДОСТОЈЕВСКИ ПИСАО О СРБИМА – ПОВОДОМ 140 ГОДИНА ОД СМРТИЈедан од највећих руских писаца Фјодор Достојевски премин...
19/06/2026

ШТА ЈЕ ДОСТОЈЕВСКИ ПИСАО О СРБИМА – ПОВОДОМ 140 ГОДИНА ОД СМРТИ

Један од највећих руских писаца Фјодор Достојевски преминуо је пре 140 година. Писац припада епохи класичног реализма у руској књижевности. Посебно се издвојио захваљујући свом таленту и оригиналном стилом. Његова књижевност је значајно утицала на токове европске књижевности. Сви смо читали романе “Злочин и казна”, “Браћа Карамазови”, “Двојник” и “Идиот”. Међутим, да ли знате шта је Достојевски писао о Србима у својим “Пишчевим записима”? Попут других руских реалиста Србију је видио попут неког идеала слободе, као и борбе за ослобођење. У “Пишчевим записима” је пратио стање Балкану и како су текли Балкански ратови. Описивао је да Србе доживљава као ослободиоце од Турака, као и ослободиоце Балкана и Европе. Ево како су изгледали његови записи: “Мислим да постоје двије Србије. Једна је Србија виших кругова, она је нестрпљива и без искуства. Ова Србија није још живела истинским животом, није још показала своју акцију, али већ страсно машта о будућности. Ова Србија има већ своје партије и зна за интриге које понекад добијају невјероватне размере. Такве интриге се не можемо срести ни у нацијама које су много старије, веће и кудикамо самосталније, него што је Србија”, написао је Достојевски и додао: “Међутим, постоји и она народна Србија. Она једино Русе сматра својим избавитељима, својом браћом. Србија народа руског цара гледа као Сунце, она воли Русе и вјерује им. На самом крају желим режи да неће много времена проћи и јавиће се спасоносна реакција, јер су већина Срба ватрене патриоте. Они ће се сјетити Руса који су живот поклонили за њихову земљу. Велики руски дух ће оставити своје трагове у њиховим душама, а из руске крви која је проливена у Србији израшће и српска слава. И Срби ће се увјерити да је руска помоћ била несебична и да Руси, гинући за Србију, нису имали намеру да је освајају.”

“Ја сам стародмодна и мислим да је читање књига највеличанственија разонода коју је људска врста до сада осмислила. Хомо...
19/06/2026

“Ја сам стародмодна и мислим да је читање књига највеличанственија разонода коју је људска врста до сада осмислила.
Хомо Луденс плеше, пева, изводи смислене покрете, заузима позе, сређује се, открива и изводи сложене обреде.
Не желим да умањим значај ових дистракција – без њих би људски живот протицао у незамисливој монотонији и вероватно дисперзији и поразу.
Али ово су групне активности над којима се надноси мање или више приметан дашак колективне гимнастике. Хомо Луденс са књигом је слободан.
Слободан макар онолико колико је способан да то буде. Он сам осмишља правила игре, која су потчињена само његовој знатижељи. Дозвољено му је да чита интелигентне књиге, од којих ће имати корист, као и оне глупе, из којих ће такође можда нешто научити.
Може да прекине читање књиге, ако зажели, почевши читање неке друге с краја напредујући назад према почетку.
Можда ће се смејати на погрешним местима или ће застати код речи које ће му остати заувек. И на крају, слободан је да – а ово му ниједан други хоби не може обећати – прислушкује Монтењове разговоре или скокне до мезозоика.”
Wisława Anna Szymborska;
(Bnin, 2. 7. 1923 - Krakov, 1. 2. 2012)

(Добитница Нобелове награде за књизевност - 1996 године)

Постоји дубина у човjеку до које нико не може потпуно да допре.Ни лекар својим инструментима. Ни психолог својим знањем....
19/06/2026

Постоји дубина у човjеку до које нико не може потпуно да допре.
Ни лекар својим инструментима. Ни психолог својим знањем. Ни најближи пријатељ.
Тамо се рађају наше најскривеније жеље, одлуке, наде и страхови. Тамо настају и љубав и мржња, и вјера и сумња.
Свето Писмо ту тајанствену дубину назива срцем. Не срцем од меса и крви, већ духовним средиштем човјека – мјестом гдје се сусрећу човјек и Бог.
Када је срце чисто, из њега извиру мир, љубав и свјетлост.
Зато су свети оци говорили да је срце престо на коме Господ сједи.
„Јер човек гледа што је пред очима, а Господ гледа на срце.” (1. Самуилова 16,7)

ДИМИТРИЈ ЛИХАЧОВКултура је способност разумевања, то јест толеранција према свету и људима.Културу треба у себи развијат...
19/06/2026

ДИМИТРИЈ ЛИХАЧОВ

Култура је способност разумевања, то јест толеранција према свету и људима.

Културу треба у себи развијати, вежбати – вежбати душевну снагу, као што се тренира физичка. А вежба је могућа и неопходна у свим условима.

Да вежбање физичке снаге доприноси дугом животу разумљиво је. Далеко ређе се схвата да је за дуговечност неопходан тренинг духовне и душевне снаге.

Реч је о томе да су злобан и зао однос према оном што нас окружује, грубост и неразумевање других, знак духовне и душевне слабости, човекове неспособности да живи…
У препуном аутобусу гура се слаб и нервозан човек, слабих живаца, који на све реагује неправилно. Са суседима се свађа човек који не уме да живи, душевно празан. Човек који не може да осети лепо, несрећан је човек. Човек који не уме да разуме другог такође осиромашује свој живот и смета другима да живе. Душевна слабост води у физичку болест.

Предусретљивост и доброта не чине човека само физички здравим него и лепим.

Круна од трња (Монолог с Господом) Васколикo царство небеско спрам једног семена љубави? Непрегледна мора галаксија спра...
19/06/2026

Круна од трња
(Монолог с Господом)

Васколикo царство небеско спрам једног семена љубави?
Непрегледна мора галаксија спрам зрна вере?
А то семе, то зрно, клица племенитог узгоја,
Што помера стене, што зауставља олује,
Благовесни глас је архангела Гаврила,
Да ће Господ на земљу послати свог сина, Емануила,
И да ће се оваплотити Свети Дух у голуба
И кумовати крштењу Исуса у Јордану.
И он ће, Син Божији, положити крв своју за опрост наших грехова,
И утврђеном Улицом бола, молиће - да га се прође та чаша...
..

- Зар вреди живот дати за фарисеје, за оне који славе Бога,
да би га по свршетку пира на смрт распели?
Зар вреди пред њиховим очима лечити, васкрснути мртвога,
Зар вреди просипати благослов кроз сито неповерљиваца?
Коме Ја дајем крв своју, и тело своје, и своје ране?
Превртљиве су то хијене, стомакоугодне вране.
Ал', Господе, ја им праштам, ја их разумем...
"Дођох на свет да сведочим истину, сваки који је од истине слуша мој глас."
И нису ли сва зрна шенице неједнака,
нису ли на живом дрвету и сатруле воћке,
и оне које су тек почеле да труну?
И носим крст, и носим њих, и носим себе њима,
Као Аврам јање што, Теби, принесе,
и као што, Ти, благослови Исака на многаја животна лета,
Нека ме се ова чаша не мине, нека ми ни колено не заклеца,
Јер умирем знајући, да оних што узвикују: "Распни га, распни га!",
У многе векове славиће ме деца.
И стидиће се, и неће бити као њини Оци,
Злуверни вуци, распећу мом, болу мом, несрећни сведоци.
...

Малено је наше знање за Божија промишљења, за Божија провиђења,
И да је живот дао само за Симона из Кирине,
Што виде Бога и крст му понесе,
И својим уздарјем задоби Царство небеско,
Као што на марамици икону Његовог лика,
Као благослов доби Вероника.
И кад своје ране, Христос, показа апостолима
И Неверни Тома узвикну: ,,Господ мој, и Бог мој!“,
Јесмо ли ми тај сој, који верује само у оно што дотакне?
Да је живот дао само за матер своју, Богородицу,
За Магдалену и преображеност њену.
Није ли доста шака праведника, мрва покајника,
Један Лот, један Ној, да се живот дарује испочетка?
Јер сви смо наследници истог греха, али сви имамо и заједничког претка,
Оног, ко нас је створио одразом свог Духа,
И оставио избор, пут хођења.
Чији смо?
Оног до ког пре стигнемо: безверника ил' праведника.
Чијег се пре дотакнемо руха. ..

- Славиће ме, Господе, па онда распињати, тражиће чудеса, а гледаће их као трикове,
Измислиће науку, измаштаће еволуције,
Прогониће браћу, дизаће револуције,
Па ће онда продати хаљине и кости братове,
Водиће за ме крсташке ратове,
Делиће камење и знамење, гордење и ордење,
И волеће ме, љубиће ме срцем свим,
Проповедаће ме и мојом вером душу гостити,
Убиће страсти телесне и умом постити,
И моје тело биће црква, и моја крв биће причест,
И хлеб мој биће нафора,
И победиће бесове, у пустињама аскете,
Спавајући само на кревету од прња,
За њих, Господе, носим овај крст,
За њих носим круну од трња!..

И од Оног, што нам је дао све знање,
Што нам је проказао Васкрс и Постање,
И од Оног, што ће опет бити међу нама,
Ми се одричемо сто три пута,
Живећи живот безакоња, где наше срце
Нама господари, где наше тело не стари,
Јер грех је старост, а не похлепа и јарост,
Јер грех је сиромаштво, а не среброљубље и богатство,
Јер грех је чистота, морал срамота,
А блуд је начин живота.
Ми распињемо Господа незадовољством,
Бригом о маленим, земним стварима,
Ми распињемо Господа, не бринући о деци својој, о родитељима, и старима,
Ми распињемо Господа, такмичећи се ко ће грешити луђе, ко ће више пожелети туђе,
Ко ће гласније започети свађу, јер једино тако жељени став људи нађу.
Живети по Твојим законима данас је срамота,
Јер ми смо деца оних који распињу,
Што копљем прободоше ребро Твоје,
Ми смо Пилат и Ирод, Јуда и Голгота!

Невена Милосављевић

"Корачај и не гунђај на Господа"

Address

Andrijevica
84320

Opening Hours

Monday 07:00 - 15:00
Tuesday 07:00 - 15:00
Wednesday 07:00 - 15:00
Thursday 07:00 - 15:00
Friday 07:00 - 15:00

Website

Alerts

Be the first to know and let us send you an email when Центар за културу и спорт Андријевица posts news and promotions. Your email address will not be used for any other purpose, and you can unsubscribe at any time.

Share