05/01/2026
ЈЕДНО ПИТАЊЕ ДАНАС МОЖЕ ДА ВАМ ПРОМЕНИ ЖИВОТ
Др Јована Стојковић, психијатар за К1 ИНФО открива како да поставите приоритете у 2026.
Новогодишњи и божићни празници традиционално се везују за радост, породично окупљање и нови почетак. Ипак, за велики број људи управо овај период доноси појачану напетост, тугу, унутрашње преиспитивање и психички умор.
О томе зашто празници често нису онакви каквим их замишљамо и како да сачувамо ментално здравље, разговарали смо са докторком.
Како објашњава наша саговорница, савремени човек живи у стању константне узбуне.
– Стално смо алармирани и доведени у један мод преживљавања. Ми више не живимо, него преживљавамо, што је изузетно исцрпљујуће. Увек је нека ванредна ситуација, све се представља као нерешиво, велико и пресудно. То код људи ствара утисак да су стално угрожени, лучи се хормон стреса и људи се једноставно – сломе – каже др Стојковић за К1инфо.
"Буди јак" – порука која је скупо коштала генерације.
Посебан проблем види код старије популације, али и код образаца понашања који се преносе кроз породицу.
– Људи старог кова одрасли су уз поруку да је најбитније бити јак. Њихови родитељи живели су у ратовима и тешким временима и то је била једина порука коју су знали да пошаљу. Зато се и данас одлазак код психијатра доживљава као знак слабости – објашњава она.
Из праксе наводи да су најчешће жене те које најдуже трпе.
– Дешава се да нам долазе жене које морају да буду хоспитализоване, а могле су много раније да потраже помоћ. Али оне имају унутрашњи налог да морају бити јаке. На тај начин, у својој глави, изневеравају породични „завет“ да не смеју да поклекну. Људи се пате, а то су обрасци који нас обликују. Тек када их разумемо и отпустимо, излазимо из тог круга и почињемо да живимо – истиче др Стојковић.
Млади и „модерне дијагнозе“
С друге стране, млади људи суочавају се са другачијим изазовима. Према речима психијатра, друштвене мреже имају снажан утицај на начин на који доживљавају себе.
– Млади су стално на мрежама, информисани су о свему што се дешава у свету, виде да на Западу „свако има свог терапеута“. Због недостатка личног, породичног, завичајног и националног идентитета, они често узимају идентитете психијатријских дијагноза – објашњава она.
Додаје да се на мрежама све чешће могу видети снимци у којима се млади самодефинишу као „биполарне личности“, или они са „граничним поремећајима“, уз поруку да са њима „није лако“.
– Те дијагнозе постају модерне и егзотичне, а оно што је проблематично јесте што управо оне ослобађају одговорности. Уместо да неко каже „не можеш тако да се понашаш“, дијагноза постаје оправдање за неодговорност – упозорава др Стојковић.
Помоћ је потребна свима – и то је у реду
Наша саговорница наглашава да не постоји човек који у неком тренутку живота нема потребу за подршком.
– Свима нам некад треба помоћ, не нужно стручна, али зашто да не и професионална. Пријатељи и породица нису објективни. Психотерапеут је неутрална особа чија је улога да створи безбедну атмосферу у којој можете да искажете емоције које више не морате да потискујете – каже она.
Празнична еуфорија и право на тугу
Празници додатно компликују емотивно стање јер носе снажан друштвени притисак.
– Празнична атмосфера је помало „заразна“ и тешко је остати аутентичан. Нормално је да се на крају године повуче црта и сагледају успеси и неуспеси. Нормално је и бити разочаран или тужан, али није у реду да будемо очајни и депресивни – наглашава др Стојковић.
Проблем, како каже, настаје јер култура не дозвољава тугу.
– Намеће нам се да морамо да певамо, играмо, носимо шљокице. А шта ако мени није до тога? Онда вас друштво „нападне“ питањима шта вам је. У реду је преиспитивати се, али није у реду потонути – додаје она.
С друге стране, празници имају и позитивну улогу.
– Људи током празника добију дозволу да се опусте, да поједу више, попију, да имају вентил. То је потребно. Важно је само да не склизнемо у стање олакшања које се претвара у бежање од проблема – објашњава психијатар.
Зашто се породице најчешће свађају баш за празнике?
Статистика показује да је током празника више породичних сукоба него током радних дана.
– Тада се најчешће и виђамо са породицом, имамо времена да изговоримо замерке које током године потискујемо. То није лоше – то је огледало које нам показује шта није у реду – каже др Стојковић.
Додаје да је последњих година примећен и пораст конфликата због политичких ставова.
– Из праксе могу да кажем да смо мање депресивни него у време короне, али смо импулсивнији и са смањеном толеранцијом. Породице су се чак и растајале због политичких сукоба. Важно је да себи не стварамо притисак, али и да не подлежемо притисцима, да морамо стриктно да се определимо – наводи она.
Савети за почетак године: Мање очекивања, више смисла
Као кључни савет за почетак нове године, др Стојковић предлаже једноставно, али снажно питање:
– Када бисте знали да имате још шест месеци живота, чему бисте посветили пажњу? Око чега се данас нервирате, а не би имало никакав значај? То питање помаже да уредимо приоритете.
Други савет односи се на планове.
– Циљеви не треба да буду претенциозни и превелики, јер лако воде у разочарање. Дугорочне планове треба поделити на ситне, оствариве кораке. Тако градимо осећај успеха – објашњава она.
Породица и деца – границе уз разумевање
Посебну поруку шаље родитељима, нарочито онима чија су деца у пубертету.
– Не треба правити децу „нездравом“, али их треба пустити да буду слободна у одређеним границама. Важно је бити смирен, доследан и имати миран тон. Поставити границе, али разговарати са дететом, поштовати његове емоционалне потребе – истиче др Стојковић.
Закључује да су деца огледало родитеља и да су заједнички тренуци најважнији.
– Проводите време са породицом, малим корацима идите напред. Емоционално занемаривање детета оставља дубоке последице. Начин на који смо присутни у животу своје деце – то је оно што их обликује – закључује др Јована Стојковић.
Извор: К1 Инфо
