14/01/2023
План одбора за просвету
Све реформе школства које су се спроводиле у просвети ишле су одозго и нису биле део искуства наставника. Реформе су спровођене без припреме и консултација са наставницима који раде у школама, а то се такође односи на планове и програме као и на нове уџбенике,начин оцењивања,увођења државне матуре, доношења нових закона… Министарство просвете оцењује рад школе кроз посете екстерне инспекције, а усавршавање професора своди се на посете семинарима и скупљање 100 бодова за пет година ,што је услов за обнову лиценце.
Да би просвета добила место које заслужује у друштву потребна су већа издвајања из буџета,прво за бољи стандард професора а затим за обезбеђивање наставних средстава за рад наставника у школама.
Припрема наставника за рад у школи (од основне до средње или више школе) мора да буде озбиљна и темељна. Сваки наставник, пре него што уђе у одељење, требало би да ради као наставник приправник у некој школи пола године и да после тога полаже за лиценцу. Сваке седме године наставници би на матичним факултетма обнављали лиценцу, тако што би имали неку врсту испита, где би изнели шта су од нове литературе прочитали и шта су од тога унели у наставу (такође и своје педагошко искуство у раду са ученицима). У периоду када обнавља лиценцу био би повучен из наставе на шест месеци до годину дана, што би му огућило да ради на свом усавршавању, као ментор у раду са наставником приправником,помагао би у раду педагогу и психологу,колегама ...Један наставник не би требало да има више од 100 ученика (пет одељења по 20 ученика) и требало би да се уско специјализује за наставне програме. Наставник би требало да иде у пуну пензију са 60 година живота.
Министар просвете могао би да има радно искуство у школи (најмање 15 година).
Увести платне разреде , где би постојао наставник приправник, који би примао 65% плате и радио би под надзором ментора док не полжи стручни испит тј. док не положи за лиценцу. Велику помоћ у раду и усавршавању наставника могу да пруже стручни семинари и семинари из области психологије и педагогије.
Радити на смањивану бирократије у министарству просвете и укидању административног терора који се спроводи над наставницима (он се повећао са увођењем електронског дневника).
Закон о просвети дао је велике слободе ђацима и родитељима, што је смањило ауторитет наставника. Потребно је радити на промени закона о просвети са просветним синдикатима (и наставницима). У закон унети удаљавање ученика са наставе (од 1 до 3 дана) као једну од казнених мера. Дозволити и школама да и оне, у складу са законом, могу да уведу нека правила рада и понашања ученика у школи (о чему би били обавештени родитељи при упису детета у школу). Дозволити наставнику да ученика може да удаљи са часа ако омета наставу. Смањити овлашћења директора.
Развој просвете и науке треба да буде у складу са националним програмом (ако га Србија има) ,традицијом и србском духовношћу и са потребама времена у коме живимо. У складу са природним потенцијалима Србије, треба отварати средње,више школе и факултете (где постоје услови за развој пољопривреде тамо би требало отварати пољопривредне школе и факултете како би се све области у Србији подједнако развијале и како би се млади задржали на селу).
ОСНОВНЕ ШКОЛЕ (васпитно-образовна установа)
Потребно је програме за основну школу прилагодити узрасту ученика и тачно утврдити која су то основна знања и вештине које ученик треба да савлада током осам година школовања (обратити пажњу на знања и вештине које ученик треба да савлада у прва четири разреда основне школе). Физичко,ликовно и музичко требало би да предају посебни наставници (а не учитељица или учитељ). Први страни језик треба да се уведе у трћам разреду основне школе ,а други страни језик у петом разреду основне школе.
Ученик у основној школи не би требало да има више од пет часова (и то тек од шестог разреда), а шести час требало би да буде допунска,додатна настава или спортска секција.
Укинути грађанско васпитање или га боље осмислити,тако да делује васпитно на ученике који га прате.
Увести униформе у школе (које би биле препознатљиве за сваку школу појединачно) или тачно формулисати како ученик (а и наставник) може да дође обучен у школу.
Мала матура може да остане иста. После завршене основне и средње школе ученик поред дипломе треба да добије запажања о односу према раду, школи, друговима, наставницима (запажања или карактеристике о ученику).
СРЕДЊЕ ШКОЛЕ (образовно-васпитна установа)
ГИМНАЗИЈЕ
У гимназијам издвојити природни и друштвени смер, смањити број предмета. Увести шест обавезних предмета и два изборна која се мењају свагог полугодишта. Највише би ученик могао да има 6 часова. Посебно би било потребно ,кроз организацију наставе "уздићи" друштвени смер (већи број часова логике,филозофије....).
СРЕДЊЕ СТРУЧНЕ ШКОЛЕ (трогодишње и четворогодишње)
У средњој школи ученик би највише требало да има шест часова.Такође је потребно утврдити која знања и вештине треба ученик да има када заврши гимназију или средњу школу (донети су стандарди за предмете).
На основу успеха и матурског испита ученик уписује факултет, матура зависи од профила школе.У свакој средњој школи обавезни предмети српски језик и књижевност, математика и историја (национална).
У средњим стручним школама пракса мора да буде најважнија.
ОЦЕЊИВАЊЕ
Оцењивање може да остане од 1 до 5 али да од 1 до 1,99 буде недовољан успех,од 2 до 2,99 довољан успех ,од 3 до 3,99 добар успех,од 4 до 4,50 врло добар успех и од 4,50 до 5,00 одличан успех.
Увести у свим школама, једном месечно, један слободан дан, који би могао да се посвети спортским активностима, организовањем излета….(неке ваннаставне активности које су у складу са профилом школе).
ЗНАЧАЈ ПРАВНЕ СЛУЖБЕ, ПСИХОЛОГА И ПЕДАГОГА
Правна служба изриче, на предлог одељенског већа казну ученику и саопштава родитељу.
Укинути јединствен образовни број за ученике и наставнике и обезбедити тајност личних података података.
Педагог и психолог помажу у раду разредног старешине и наставника,раде са наставницима, ученицима и родитељима. На предлог наставника педагог би требало да помаже ученицима у учењу а такође и сваком наставнику а посебно приправнику.
У школам би било потребно да раде најмање по два психолога и по два педагода (најмање тј .у зависности од броја ђака у школи), у свакој смени један педагог и један психолог.
ДЕЛОВАЊЕ СТРУЧНИХ ВЕЋА
Стручна већа би требало да буду покретачи унапређивања школског система. Руководиоци актива морају да буду плаћени. Боља повезаност са матичним факултетом. Такође је потребна боља повезаност стручних већа на територији једне општине, града и округа.
ЗАКЉУЧАК
1.Већа издвајања из буџета за просвету (за премање школа и плате наставника)
2. Припрема кадрова и увођење стажирања (наставник приправник)
3.Прилагођавање програма узрасту ученика
4. Смањивање броја предмета и броја часова (обавезна допунска и додатна настава)
5.Досије ученика о владању и понашању и школи
6.После седам година повлачење наставника из наставе ради обнове лиценце
7.Рад стручних актива, њихова сарадња и повезивање са матичним факултетом
8.Смањити бирократију у министарству о избећи брократизацију наставника (административни терор)
9.Укинути јединствен образовни број за ученике (наставнике) и обезбедити тајност података у складу са законом о заштити података о личности
Одбор за просвету Покрета Живим за Србију
План одбора за просвету
Све реформе школства које су се спроводиле у просвети ишле су одозго и нису биле део искуства наставника. Реформе су спровођене без припреме и консултација са наставницима који раде у школама, а то се такође односи на планове и програме као и на нове уџбенике, начин оцењивања, увођења државне матуре, доношења нових закона… Министарство просвете оцењује рад школе кроз посете екстерне инспекције, а усавршавање професора своди се на посете семинарима и скупљање 100 бодова за пет година, што је услов за обнову лиценце.
Да би просвета добила место које заслужује у друштву потребна су већа издвајања из буџета, прво за бољи стандард професора, а затим за обезбеђивање наставних средстава за рад наставника у школама.
Припрема наставника за рад у школи (од основне до средње или више школе) мора да буде озбиљна и темељна. Сваки наставник, пре него што уђе у одељење, требало би да ради као наставник приправник у некој школи пола године и да после тога полаже за лиценцу. Сваке седме године наставници би на матичним факултетма обнављали лиценцу, тако што би имали неку врсту испита, где би изнели шта су од нове литературе прочитали и шта су од тога унели у наставу (такође и своје педагошко искуство у раду са ученицима). У периоду када обнавља лиценцу био би повучен из наставе на шест месеци до годину дана, што би му огућило да ради на свом усавршавању, као ментор у раду са наставником приправником, помагао би у раду педагогу и психологу, колегама... Један наставник не би требало да има више од 100 ученика (пет одељења по 20 ученика) и требало би да се уско специјализује за наставне програме. Наставник би требало да иде у пуну пензију са 60 година живота.
Министар просвете морао би да има радно искуство у школи (најмање 15 година).
Увести платне разреде, где би постојао наставник приправник, који би примао 65% плате и радио би под надзором ментора док не положи стручни испит, тј. док не положи за лиценцу. Велику помоћ у раду и усавршавању наставника могу да пруже стручни семинари и семинари из области психологије и педагогије.
Радити на смањивању бирократије у министарству просвете и укидању административног терора који се спроводи над наставницима (он се повећао са увођењем електронског дневника).
Закон о просвети дао је велике слободе ђацима и родитељима, што је смањило ауторитет наставника. Потребно је радити на промени закона о просвети са просветним синдикатима (и наставницима). У закон унети удаљавање ученика са наставе (од 1 до 3 дана) као једну од казнених мера. Дозволити и школама да и оне, у складу са законом, могу да уведу нека правила рада и понашања ученика у школи (о чему би били обавештени родитељи при упису детета у школу). Дозволити наставнику да ученика може да удаљи са часа ако омета наставу. Смањити овлашћења директора.
Развој просвете и науке треба да буде у складу са националним програмом (ако га Србија има), традицијом и србском духовношћу и са потребама времена у коме живимо. У складу са природним потенцијалима Србије, треба отварати средње, више школе и факултете (где постоје услови за развој пољопривреде тамо би требало отварати пољопривредне школе и факултете како би се све области у Србији подједнако развијале и како би се млади задржали на селу).
ОСНОВНЕ ШКОЛЕ (васпитно-образовна установа)
Потребно је програме за основну школу прилагодити узрасту ученика и тачно утврдити која су то основна знања и вештине које ученик треба да савлада током осам година школовања (обратити пажњу на знања и вештине које ученик треба да савлада у прва четири разреда основне школе). Физичко, ликовно и музичко требало би да предају посебни наставници (а не учитељица или учитељ). Први страни језик треба да се уведе у трећем разреду основне школе, а други страни језик у петом разреду основне школе.
Ученик у основној школи не би требало да има више од пет часова (и то тек од шестог разреда), а шести час требало би да буде допунска, додатна настава или спортска секција.
Укинути грађанско васпитање или га боље осмислити, тако да делује васпитно на ученике који га прате.
Увести униформе у школе (које би биле препознатљиве за сваку школу појединачно) или тачно формулисати како ученик (а и наставник) може да дође обучен у школу.
Мала матура може да остане иста. После завршене основне и средње школе ученик поред дипломе треба да добије запажања о односу према раду, школи, друговима, наставницима (запажања или карактеристике о ученику).
СРЕДЊЕ ШКОЛЕ (образовно-васпитна установа)
ГИМНАЗИЈЕ
У гимназијама издвојити природни и друштвени смер, смањити број предмета. Увести шест обавезних предмета и два изборна која се мењају свагог полугодишта. Највише би ученик могао да има 6 часова. Посебно би било потребно, кроз организацију наставе "уздићи" друштвени смер (већи број часова логике, филозофије....).
СРЕДЊЕ СТРУЧНЕ ШКОЛЕ (трогодишње и четворогодишње)
У средњој школи ученик би највише требало да има шест часова.Такође је потребно утврдити која знања и вештине треба ученик да има када заврши гимназију или средњу школу (донети су стандарди за предмете).
На основу успеха и матурског испита ученик уписује факултет, матура зависи од профила школе. У свакој средњој школи обавезни предмети српски језик и књижевност, математика и историја (национална).
У средњим стручним школама пракса мора да буде најважнија.
ОЦЕЊИВАЊЕ
Оцењивање може да остане од 1 до 5 али да од 1 до 1,99 буде недовољан успех, од 2 до 2,99 довољан успех, од 3 до 3,99 добар успех, од 4 до 4,50 врло добар успех и од 4,50 до 5,00 одличан успех.
Увести у свим школама, једном месечно, један слободан дан, који би могао да се посвети спортским активностима, организовањем излета….(неке ваннаставне активности које су у складу са профилом школе).
ЗНАЧАЈ ПРАВНЕ СЛУЖБЕ, ПСИХОЛОГА И ПЕДАГОГА
Правна служба изриче, на предлог одељенског већа казну ученику и саопштава родитељу.
Укинути јединствен образовни број за ученике и наставнике и обезбедити тајност личних података.
Педагог и психолог помажу у раду разредног старешине и наставника, раде са наставницима, ученицима и родитељима. На предлог наставника педагог би требало да помаже ученицима у учењу а такође и сваком наставнику, а посебно приправнику.
У школам би било потребно да раде најмање по два психолога и по два педагода (најмање, тј. у зависности од броја ђака у школи), у свакој смени један педагог и један психолог.
ДЕЛОВАЊЕ СТРУЧНИХ ВЕЋА
Стручна већа би требало да буду покретачи унапређивања школског система. Руководиоци актива морају да буду плаћени. Боља повезаност са матичним факултетом. Такође је потребна боља повезаност стручних већа на територији једне општине, града и округа.
ЗАКЉУЧАК
1. Већа издвајања из буџета за просвету (за опремање школа и плате наставника)
2. Припрема кадрова и увођење стажирања (наставник приправник)
3. Прилагођавање програма узрасту ученика
4. Смањивање броја предмета и броја часова (обавезна допунска и додатна настава)
5. Досије ученика о владању и понашању у школи
6. После седам година повлачење наставника из наставе ради обнове лиценце
7. Рад стручних актива, њихова сарадња и повезивање са матичним факултетом
8. Смањити бирократију у министарству и избећи бирократизацију наставника (административни терор)
9. Укинути јединствен образовни број за ученике (наставнике) и обезбедити тајност података у складу са законом о заштити података о личности
Одбор за просвету Покрета Живим за Србију
