Уб је седамдесетих година деветнаестог века добио статус варошице и био је седиште тамнавског среза. Имао је тада око две хиљаде становника. Убска школа је добила четврти разред први пут седамдесетих година. Отворена је, такође, и женска основна школа. Градњом телеграфске станице и нове цркве учињен је велики напредак. Најобразованији грађани и велике патриоте посвећују све више пажње просвети и култури.
Захваљујући иницијативи грађана и подршци општине, основана је убска читаоница и то је прва установа културе у Убу. Убрзо после отварања читаонице основано је и Позоришно друштво. Читаоница је поседовала скроман инвентар и била је претплаћена на девет новина које су тада биле најприсутније у српским читаоницама и које су побуђивале највећу пажњу читалаца. У читаоници су држане беседе и предавања.
Капитал у години оснивања износио је 2563 гроша. Наредних година Читаоница је опстајала захваљујући прилозима како појединаца тако и месних еснафа.
У извештају о читаоницама за 1874. годину пише: "Читаоница је имала 24 редовна члана од којих је сваки уложио по четрдесет гроша чаршијских, осим тога држане су у њену корист беседе, па нешто од тога и нешто од помоћи еснафа и појединаца доходак је умножен за 922 гроша и то за плаћање листова и послужиоца. Читаоница је примала листове: "Српске новине", "Глас јавности", "Будућност", "Глас Црногорца", "Застава", "Школа", "Јавор" и "Видовдан"." Рад Читаонице је вероватно прекинут избијањем српско-турског рата (1878-1879).
Не постоје подаци да ли је Читаоница радила до краја XIX века.
Почетком XX века (1901-1903 г.) Уб је имао Радничку књижницу. Осим тог податка није познато ништа више.
Нова Радничка библиотека основана је 1912. године. О раду читаонице између два светска рата подаци су врло оскудни.
После Другог светског рата библиотека је поново формирана као потреба обнављања просветног и културног живота у Убу. Библиотека је у наредним годинама доживљавала и узлете, али и падове. Стални проблем је био неодговарајући простор.
Бољи дани за библиотеку су дошли крајем осамдесетих година када је добијен бољи простор и књижни фонд је знатно увећан постојањем редовнијих средстава за куповину књига.
Издвајањем библиотеке у самосталну установу стварају се услови за бржи и свестранији развој.
Градска библиотека 'Божидар Кнежевић' свакодневно од 7 до 19 сати грађанима Уба и околине нуди избор од преко 51.000 књига различитих жанрова. Најзаступљенија је белетристика, а све књиге сврстане су у три каталога: стручни, алфабетски и дечји. У градској читаоници грађанима се радним данима нуди велики број часописа, дневних новина и друге литературе. У архиви библиотеке се као посебна вредност чувају сви бројеви "Тамнавских новина" од првог издања.
Данас је Библиотека организатор књижевних вечери, промоција, трибина, литерарних, ликовних и конкурса фотографије, поетских сусрета, креативних радионица и сл. Бави се и издавачком делатношћу, самостално или у сарадњи са Установом за културу "Културни центар Уб".
Директор : Јелка Панић
