14/08/2025
ЛАЗАР ЧУРЧИЋ
24. 10. 1926 – 12. 8. 2025.
Дана 12. августа упокојио се у Господу Лазар Чурчић, библиотекар саветник, најбољи познавалац старе српске књиге и старог српског издаваштва и штампарства.
Лазар Чурчић је рођен у Тителу 24. октобра 1926. године. На Групи за српскохрватски језик и југословенске књижевности Филозофског факултета у Београду дипломирао је 1953. године. Скоро цео свој радни век провео је у Библиотеци Матице српске, где је радио од 16. децембра 1953. до половине 1986. године. Последњих пет година свог активног рада, до 1991. године, када је пензионисан, обављао је послове библиографа у Народној библиотеци Србије. Од 1993. живи у родитељској кући у Тителу.
Током свог дугогодишњег активног рада, као и после пензионисања, остварио је капиталне резултате на пољу откривања, прикупљања, евидентирања, описа и популаризације рукописних и старих српских штампаних књига и листова и објавио велики број радова из историје српских књига, књижевности и културе од средњег века до половине 19. века.
На основу изузетних резултата постигнутих у библиотечко-информационој делатности стекао је звање библиотекар саветник, највише стручно звање у овој области и једини је библиотекар који је добио националну пензију одлуком Владе Републике Србије.
О значају дела Лазара Чурчића за српско библиотекарство, историју српске књиге и српску науку и културу сведочи његова обимна библиографија радова и књига, са преко 700 јединица. Радове је објављивао у многобројним стручним и научним часописима, зборницима, недељним и дневним листовима. Учествовао је на разним скуповима, био је члан уредништва Библиотекара, Зборника Матице српске за књижевност и језик, Одбора за фототипска издања САНУ, Народне библиотеке Србије и Матице српске, члан бројних одбора за обележавање значајних годишњица из српске историје и културе.
Један је од оснивача „Трибине младих” и један од покретача Поља 1955. године. Био је иницијатор за покретање Библиотекарског годишњака Војводине и Годишњака Библиотеке Матице српске, а после пензионисања покренуо је и уређивао новине Тител данас и Тителски летопис с календаром.
Припремио је Грађу за историју Библиотеке Матице српске, књ. 1, 1830–1864. (са Иванком Веселинов) и књигу Библиотека Матице српске (са Павлом Малетином), уредио је зборнике уз изложбе Орфелиново Житије Петра Великог 1772–1972, Штампарија у Римнику и обнова штампања српских књига 1726, приредио је за штампу фототипско издање Хронолошког прегледа ћирилицом штампаних књига 1491–1730. Ивана Каратајева, Песме Захарије Орфелина, редактор је зборника Српске штампане књиге 18. века и каталога Српске рукописне и штампане књиге у Славонији од 15. до 18. века. Аутор је књига: Српске књиге и српски писци 18. века, Казивања о Библиотеци Матице српске, Књига о Захарији Орфелину и Исходи и стазе српских књига 18. века.
Био је дугогодишњи испитивач из предмета Историја писма, књиге и библиотека на стручним испитима у библиотечко-информационој делатности. Био је члан Управног одбора Матице српске и Управног одбора Библиотеке Матице српске. Добитник је Награде „Милорад Панић Суреп” за 2000. годину, највишег републичког признања у српском библиотекарству и „Митровданске повеље” 1996. за изузетан допринос библиотекарству. На Дан Библиотеке Матице српске, који је први пут обележен, 28. априла 2016, уручена му је „Јубиларна захвалница”, поводом 90-годишњице живота. Лазар Чурчић добитник је награде „Златна књига Библиотеке Матице српске“ 2019. године.
У свом дугогодишњем раду у Библиотеци Матице српске Лазар Чурчић се бавио истраживањем, уређењем, описом и популаризацијом старих и ретких српских књига и периодичних публикација, али и књига друге провенијенције. Неуморно трагајући за књижним благом и зналачки га сакупљајући, знатно је допринео разноврсности и богатству збирки раритета Библиотеке Матице српске, од којих су збирка штампаних србуља 15–17. века и збирке српских књига и периодичних публикација 18. и 19. века највеће у свету.
Радио је и на уређењу, опису и заштити манастирских и црквених библиотека – библиотеке манастира Ковиља, Бођана, Врдника, Хиландара, Цетиња, библиотеке Славонске епархије у Пакрацу и библиотеке Будимске епархије у Сентандреји. Библиотеци Матице српске посветио је више радова, од којих су неки преточени у књигу Казивања о Библиотеци Матице српске.
У стваралаштву Лазара Чурчића доминирају теме посвећене старом српском штампарству и србуљским штампаним књигама, Захарији Орфелину и српским књигама 18. века.
Значајан број радова Лазара Чурчића посвећен је проучавању српских штампарија, књига и писаца 18. века, од којих су неки сабрани и чине књиге – Српске књиге и српски писци 18. века и Исходи и стазе српских књига 18. века. Нарочито су га инспирисали личност и дело још увек загонетног Захарије Орфелина, којем је посветио и посебну књигу – Књига о Захарији Орфелину. У плодном опусу Лазара Чурчића важно место заузимају и радови о српским писцима и књигама 19. века – Вука Караџића, Лукијана Мушицког, Саве Текелије, Јована Стерије Поповића, Лазе Костића, Ђуре Јакшића, Тихомира Остојића и др.
Лазар Чурчић је најбољи познавалац старе српске књиге и старог српског издаваштва и штампарства, библиолог у правом смислу речи и историчар српске књиге светског гласа. По Јевгенију Љвовичу Немировском, угледном руском научнику и библиографу старог словенског штампарства, Лазар Чурчић је највећи савремени зналац историје српског и јужнословенског штампарства.
Сам Лазар Чурчић о свом раду у Библиотеци Матице српске казује да је срећна околност што је постао библиотекар у Библиотеци у којој је „научио више но игде” и да му је „са књигама Матице и са њеним читаоцима био живот и леп и богат”.
Фонд старе и ретке српске књиге је само срце Библиотеке Матице српске, а можда и читавог српског библиотекарства. Том срцу је Лазар Чурчић дао целог себе, своје најбоље године и у њему оставио најдубљи траг. Сви који су га познавали и сарађивали с њим дивили су се тој чудесној ватри у бављењу књигом и вери у моћ људског сазнања, том истраживачком нагону, тој подвижничкој посвећености српској књизи и националној култури. Привилеговани су били они које је он, по неким својим критеријумима, бирао за драге саговорнике. Они су имали прилике да од њега чују оно што неће наћи у енциклопедијама и што се не може нигде више сазнати.
Напустио нас је велики господин Лазар Чурчић, само упола млађи од своје Матице српске. Није се дало да идуће године прославимо два века Матице и век његовог живота и рада. Да и век рада, јер је радио до свог последњег дана.
Вјечнаја памјат и вечна ти слава Лазаре Чурчићу.
