03/09/2026
ЦРВЕНИ АЛАРМ ЗА БЕЗАКОЊЕ
Данас су Транспарентност Србија и РЕРИ обавестили јавност да је дана 31. августа 2026. године Народна скупштина Републике Србије усвојила измене Закона о планирању и изградњи, у обједињеној процедури по чак 59 тачака дневног реда и без претходно спроведене јавне расправе, а у вези измена члана 88. постојећег закона, којом шумско земљиште на којем је шума оштећена или уништена пожаром задржава намену одређену планским документом, коју је имало пре настанка пожара. Међутим, већ у следећем ставу истог члана прописан је изузетак од овог правила, који предвиђа да је промена намене могућа у случају да је то неопходно ради реализације пројекта за који је, у складу са законом, утврђен јавни интерес, односно ради изградње објеката јавне инфраструктуре.
Овај амандман само наизглед штити изгорело шумско земљиште од промене намене, док суштински значајно олакшава спровођење поступка у којем би шумско земљиште постало грађевинско за пројекте које може да одобри Комисија Владе Србије.
Оно што посебно желимо да апострофирамо је следеће:
1.Нетранспарентност ових законских измена -Министарство о овим изменама Закона није организовало јавну расправу,
2.Недоступност образложења – ове одредбе о коришћењу шумског земљишта нису постојале у оригиналном предлогу Владе Србије који је достављен скупштини 7. августа 2026.
3.Алат којим је у Закон унесен овај скаредни амандман био је Скупштински Одбор за просторно планирање, саобраћај, инфраструктуру и телекомуникације, који га је једногласно усвојио. Дванаест присутних чланова одбора који су се ставили у службу противзаконитих и закулисних игара су:
1.Угљеша Марковић – СПС- председник Одбора
2.Томислав Јанковић – СНС- заменик председника Одбора
3.Сташа Стојановић - СНС
4.Јасмина Каранац - СДП
5.Далибор Шћекић - СНС
6.Драган Станојевић – независни кандидат
7.Бранислав Јосифовић - СНС
8.Мирослав Петрашиновић - СНС
9.Драгана Арсић - СНС
10.Мирослав Кондић - СНС
11.Ненад Филиповић - ЈС
12.Весна Савовић Петковић - СНС
Посебно узнемирава сваког одговорног грађанина/грађанку да се све ово одвијало током стравичних и незабележених пожара у Србији када је било активно 35 пожара, а највећи у Делиблатској пешчари, који је тада горео више од месец дана!
Нетранспарентан начин и поступање власти приликом доношења ових законских измена, дубоко узнемирава већ забринуту јавност и отвара простор за нове сумње у погледу даље судбине земљишта које је било захваћено пожаром. Сада чињенице да до 26.августа ове године, Србија није активирала Механизам цивилне заштите ЕУ ради добијања међународне помоћи у гашењу пожара, иако је до тада само у Делиблатској пешчари изгорело скоро 4.000 ха, сада има потпуно другачији смисао.