Покрет Живим за Србију - Рашка

20/11/2023

Прослављени глумац и непокајани Србин
Највећа реалност живота на земљи, смрт, узима свој данак и у глумцима, ни они нису поштеђени тог "луксуза". Управо ових дана напустио нас је прослављени глумац, Жарко Лаушевић, познат по многим култним ликовима из своје богате каријере.
Свој овоземаљски живот завршио је прославивши се у многобројним филмовима, серијама, позоришним представама, за које је добио доста награда.
Мада за његову личност, неизбежно је везан и немили догађај, угасивши два живота и један остављајући као неспособног и доживотног инвалида, ватреним оружјем. Због истог је одлежао затворску казну, после претрпљених мука, бежећи по иностранству од исте.
Све те муке и догађаје описује у својој књизи. Те је, ето, и на пољу писања оставио свој траг.
Многи сматрају његово пресељење из овог живота у вечни великим губитком за филмско стваралаштво.
А каква је друга страна његове животне медаље.
Као главни глумац у представи "Свети Сава", где се свети лик овог нашег свесрпског светитеља унижава на најгори начин, што је проузроковало, протестно окупљање светосаваца те деведесете године, у самом југословенском драмском позоришту, довело je до прекидања наведене представе, и након чега више никада нигде, хвала Богу, није одржана.
Од једног Србина, и то великог, како је себе представио тада, то се није очекивало.
Многи медији, наводе да тада почиње Лаушевићев животни пад, ношење пиштоља, поменута убиства итд.
Убрзо је и југословенско драмско изгорело.
На жалост, несрећни Жарко у томе није видео прст Божији и опомену за скрнављење светиње и најружније пљување по Свецу и Православљу.
Што је најгоре за своју накарадну глуму добио је од својих истомишљеника, србомрзаца, Стеријину награду.
Протест светосаваца, приликом које је представа прекинута и укинута, водио је покојни прота Др.Жарко Гавриловић а не нека радикална странка и Шешељ, како се наводи.
Наведеног свештеника, помиње славни глумац са многим лажима у својој књизи.
Иначе Србин из Црне горе, није пропустио прилику, да модерним духом да печат своме палом моралном и духовном лику, за вечност, те је био присталица неке отцепљене, посебне, црногорске нације.
Да ли се Жарко као успешни глумац, чије вредности вреде само до гроба, и са душом не иду у вечност, покајао за своје падове моралне и духовне, посебно за скрнављење лика Светог Саве и Правослвне вере, не знамо.
Лично би волели да јесте, да је то за живота јавно изјавио на бини, искрено онако као што је то покајани разбојник урадио, или многобројни светитељи, који су још веће грехе учинили, али и због чега су принели горко доживотно покајање.
Одлуком о нехришћанској сахрани, кремирањем, додаје печат свом духовном посрнућу.
Собзиром да је земаљско за малено царство, а небеско увек и довека, иако је глумио славног Милоша Обилића, без покајања, није стао у строј српских, лазаревих , славних витезова.
На жалост, ипак Бог да му душу прости.

Горан Јосијевић председник ОО Покрета живим за Србију у Шапцу.

15/11/2023

Не постоји магија која је позитивна. Такозвана "бела магија" демонска је ствар исто као што је и црна магија. Демони делују у сваком случају. Једина је разлика у томе што људи не препознају зло у "белој магији" због икона, тамјана и "побожне" реторике коју злоупотребљавају врачаре, биоенергетичари и лажни пророци, како би задобили симпатије неупућеног народа.

Нешто слично се дешава и на политичкој сцени у Србији. Постоји издаја која се скрива иза реторике која буди национална осећања, иза приче о миру и стабилности, изградњи путева, јачању војске и слично. То је нека "бела издаја" или "мудра политика" и неупућеним људима је симпатична исто као и "бела магија", зато што оставља утисак добронамерности.
Са друге стране имамо "црну издају" или отворену издају, лако препознатљиву по другосрбијанском наративу о геноциду у Сребреници, независности Косова, величању Запада и пљувању Цркве. Представнике такве политике народ лако препознаје као непожељне, али у Србији је феномен што и они имају превише симпатизера, без обзира на отворену мржњу према свему српском.

Ипак, магија је демонска ствар, била она "бела" или "црна", она је увек душегубна и сатанистичка. То исто важи и за издају. Не постоји оправдана или "мудра" издаја, насупрот оне другосрбијанске. Издаја је одрицање од своје вере, свог идентитета, својих предака, свог достојанства, држаних и националних интереса, у ком год облику она била маскирана.

Константин Јовановић,
председник ОО Покрета Живим за Србију Врање

15/11/2023

Када смо упозоравали колико је опасна дигитализација катастра, а доказ колико је опасна су и похвале које долазе из иностранства за тај "посао", нисте реаговали. Нисте се запитали зашто је радницима у катастру било забрањено да комуницирају са странкама.

Данас када су обзнањени плодови дигитализације, када се зна да сви послови око катастра морају да се обављају електронским путем и то преко адвоката уз новчану надокнаду од око 200 евра, што значи, да је, на пример, за промену адресе у личном документу сада потребно издвојити управо толику суму новца и ангажовати адвоката, поново МУК.

Зато када председник, наводно, једе паризер, ретко коме промакне такав догађај

До дигитализације катастра дошло се путем измена и допуна закона изгласаним у скупштини. Мени је јасно да је народу та скупштина огађена, нарочито у прошлом сазиву када такозване опозиције није ни било, када се од скупштине направила лакрдија, али народ МОРА да схвати да то гађење и јесте циљ, јер тако себи омогућавају да остваре све зацртане циљеве, нарочито циљеве око агенде 2030 коју и сами спомињу. Управо у тој и таквој скупштини се одлучује и управља нашим животима, хтели ми ту чињеницу да прихватимо или не, то јесте тако.

Ово је само један од мноштва донешених или измењених закона који директно иду на штету народа, а конкретно овај гура своје похлепне прсте у наш новчаник.

Незаинтересованост и гађење према оним стварима које директно утичу на квалитет и стандард живота нас сатире. Да ли треба поново да дочекамо ситуацију са слике да би се тргли? Када ускоро не будемо имали ни за тај паризер, можда нас то мало тргне, али можда...

Златко Кун, председник ГО Покрета Живим за Србију у Петровграду (Зрењанину).

17/10/2023

17/10/2023

Предале смо захтев за измену Закона о заштити становништва од заразних болести Народној Скупштини.

Тражимо поштовање уставног права на телесни интегритет и поштовање информисаног пристанка предвиђеног Законом о правима пацијената.

#СлободаИзбора

17/10/2023

Какав став ће заузети запад? Како ће се понашати Брисел? Шта ће рећи Виола, Урсула, Жозеп, Ескобар, председник Хил...?

Баш ме брига шта ће рећи! Баш ме брига и шта мисле сви они!

Икс пута лепо рекох да са терористима нема преговора! Нису ни проблем окупатори на Косову. Проблем је власт у Београду, која већ две деценије сарађује са њима и не проглашава окупацију јужне српске покрајине. То је основ од којег почиње једино исправно и трајно решавање проблема са Косовом и Метохијом. Проглашење окупације је од круцијалног значаја за Србе и Србију!

Са терористима се не преговара! Осим ако не сарађујеш са њима, а то се по Уставу зове велеиздаја.

Доста бре! Колико деце и људи још треба да страда!? Доста са преговорима које супротна страна никада не поштује!

#ПрогласиОкупацију Александар Вучић Aleksandar Vučić

#КосовоЈеСрбија
#СтопПреговорима

Марко Милић,
Председник ОО Покрет Живим за Србију - Краљево

17/10/2023

Родитељи немају обавезу да деци отварају здравствени картон у државном дому здравља и немају обавезу да им долази патронажна сестра (јер је и тај долазак ње, пут да она самоиницијатво отвори картон).

Све мајке које су се породиле у државној болници, а које су избегле да потпишу да одбијају имунизацију, ипак се сусретну са овим проблемом приликом одласка из болнице. На отпусној листи ординирајући лекари перфидно напишу да је мајка одбила имунизацију.

Зато је први савет - не потписивати да одбијате имунизацију и добро прочитати шта пише у отпусној листи. Ако пише да одбијате и на свом и на њиховом примерку прецртати и крај прецртаног написати да то није истина или са собом носити белило и пребелити тај део. То је потребно урадити када вам је дете већ спремно за одлазак кући и неко ваш је дошао по вас, да бисте могли брже да изађете из болнице.

Чули сте да је било много случајева да мајка хоће да изађе из болнице када види да је притискају и да је уцењују и то првом приликом и без отпусне листе. Међутим, када би изашла на тај начин, болница би одмах контактирала Центар за социјални рад, а то знамо јер то мајкама и кажу и са тиме им прете.

Било је доста случајева у пракси да се мајкама прети да ће , уколико напусте болницу, болница контактирати центар и било је случајева да радници центра дођу на врата родитељима који имају код куће тек рођену бебу, а као одговор на питање зашто су дошли, одговор је “Имамо пријаву за злостављање и занемаривање. Напустили сте самоиницијативно болницу”.

Тада је важно како да се поставите у тој ситуацији. Ваш аргумент би био: “Због најбољег интереса детета сам напустила болницу. Тамо су ме уцењивали и притискали и тражили да потписујем нешто иза чега не стојим”.

Поднесите кривичне пријаве против лица која су вршила претње и уцене над вама.

Радницима центра објасните да сте изгубили млеко од стреса који сте доживели у болници, али немате обавезу да им то доказујете (да сте изгубили млеко) јер они нису лекари. Ако вас упуте на лекарски преглед, вас или дете, инсистирајте да вас прегледа лекар у ког имате поверења. Дакле, ваш приватни или изабрани лекар исто тако да прегледа дете.

Преглед не одбијати али избећи да то чини њихов лекар.

Патронажну сестру имате права сами да изаберете јер постоји велики ризик да ће патронажна сестра из државног дома здравља са подацима које прикупи самоиницијативно отворити здрствени картон детету, а онда улазите у систем државног дома здравља.

Да ли ипак мора нека, било која, патронажна сестра да долази у првим данима? Мора.
Јер уколико неко пријави да дете није збринуто адекватно и да родитељи нису позвали патронажну сестру, центар може да се укључи.

Сва проблематика центра своди се на то да центар може по закону да реагује на сваку пријаву потенцијалног насиља, потенцијалног занемаривања и на сваку сумњу на насиље или занемаривање и злостављање само им је потребна пријава и довољно безобразлука да то спроведу у дело.

У законским и подзаконским актима то је тако прописано, а то да ли ћете ви успети да их убедите да не занемарујете дете и не радите против најбољих интереса детета, то је до адекватне борбе.

Обраћајте им се написмено да остане траг и доказ да сте их обавештавали о свему.

Зашто је све ово битно? Због измене закона и доношења нових закона и због оних који нам седе по институцијама, а којима мало треба да крену да спроводе сваки члан сваког акта онако као они хоће и онако како би они да их тумаче.

Упамтите да занемаривање и злостављање може бити било шта што они сматрају да јесте и што им Светска здравствена организација одреди.

Адвокат Милина Дорић, заменик председника Покрета Живим за Србију

17/10/2023

17/10/2023

Трибина Покрета Живим за Србију

Одржаће се 21.10.2023. године у 17ч. у Петровграду (Зрењанину) у пицерији Stella Rossa у улици Иве Лоле Рибара 51.

Тема:
- Измена Закона о правима детета.
- Заштита права деце.

Децу вам не дамо!

Говориће:
- Председник Покрета Живим за Србију и потпредседник странке "Здраве Србије" др Јована Стојковић.
- Заменик председника Покрета Живим за Србију, адвокат Милина Дорић.

Искористићемо прилику окупљања и прикупити добровољну новчану помоћ за нашег суграђанина, ратног војног ветерана са Кошара Ференца Тот.

17/10/2023

Скалп српског двоглавог орла

Српски грб, немањићки двоглави орао, симболише Србију са једним телом и две равноправне главе, једна је глава државне власти, овоземаљске, световне и друга глава Цркве, духовна, оноземаљска. Окренуте у простору, гледају у прошлост и будућност равноправно. Тако је устројио државотворац Србије Стефан Немања, касније свети Симеон мироточиви и његов син Свети Сава, устројитељ и утемељивач цркве српске православне самосталне.

У случају када би глава световна добила преимућство, дошло би до такозваног цезаропапизма, у супротном када би духовна глава, преузела власт дошло би до папоцезаризма. Ни једна превласт не чини добро самом телу Србије.

За време владавине Турака, силом прилика, духовна је морала да преузме обе улоге, да би сачувала српски идентитет, народ, територију и пре свега веру.

Непријатељи Србије вековима, кроз ратове најчешће, трудили су се да униште обе главе српског идентитета.

Због тога је сва српска историја испреплетана страдањима и владара и народних вођа, али и свештеника, монаха, игумана, владика и патријараха из духовне власти.

Својим страдањем, жртвом, дали су нашој историји посебан печат христоподобности са великим бројем светитеља, јунака и јуначких догађаја, какав се у околини међу народима не среће ни приближно, па ни у целом свету.
Многи владари, иако из световне власти, живећи духовним светим животом, постали су светитељи чудотворци. Само да поменемо неке: Свети Симеон мироточиви, Свети Драгутин у монаштву Теоктист, свети Милутин који сазида недостижних 42 манастира и цркава, Свети Стефан Дечански испосник, краљ, чудотворац, Свети Кнез Лазар, законоположник Царства небеског, његов син Свети Деспот Стефан Лазаревић и многи други.

1937. године, српска влада Цветковић-Мачек потписује Конкордат и даје примат католицима усред вековне српске државе и православног народа, те срамном и подмуклом издајом хоће да нас увуче у јерес католицизма да изгубимо светосавски идентитет по коме смо препознатљиви у целом свету, али најбитније, препознатљиви пред Богом.

У том одсудном тренутку, трезвена глава духовна на челу са светим Патријархом Варнавом и Светим Владиком Николајем, познатом крвавом литијом, не дозвољава издају и успева да сачува православну веру.

Доласком на власт сатанског комунизма, Србија је обезглављена световном влашћу, а мешањем, подмићивањем, уценама, најсвирепијим притисцима утичу и на скалпирање духовне главе. Непријатељ је високо свестан да не могу овладати Србијом ако не преузму и световну и духовну власт, што су и учинили.

Срамним повлачењем војске 1999. године са Косова и касније протеривањем надлежног епископа рашко-призренског господина Артемија који није хтео да сарађује са окупатором, нанета су два кључна ударца, не само за српски идентитет и очување вере, већ уопште опстанак српског народа и српске цркве на Косову и Метохији.

На прагу смо највеће издаје у српској историји са несагледивим последицама, не само за Косово и Метохију, већ за целокупан српки народ и Србију.

Да да Бог да се освестимо, да се просветимо, да се пред Богом покајемо, да се охрабримо за чување свега што нам је од прадедова остало, да се пред њима и Богом не обрукамо.

Непријатеља је много, али ко ће против нас ако је Бог са нама.

С Божијом помоћи и нашим трудом живела Србија!

Догодине у Призрену!

Горан Јосијевић, председник ОО Покрета Живим за Србију у Шапцу.

17/10/2023

По центрима за социјални рад седе институционални насилници, које плаћамо ми грађани, а они раде на штету деце и родитеља.

Да би дете уопште завршило у хранитељским породицама најпре мора бити одузето биолошким родитељима, друга опција је да је дете напуштено и остављено, али чешће су ситуације да се судским путем уз претходну тужбу Центра за социјални рад дете одузме од родитеља и то тако што се родитељима одузме родитељско право.

Дете, када се предаје хранитељима, углавном радници центра не дозволе да хранитељ буде и старатељ детета. A зашто? Врло је једноставно, јер старатељ детета има право и обавезу да заступа интересе детета те би им хранитељ - старатељ онемогућавао да децу изводе из Србије и да их дају у иностранство, зато они хранитеље држе само као одскочну даску, за то да дете дају на инострано усвојење.

По члану 6. Породичног закона Републике Србије, прописано је да је свако дужан да се руководи најбољим интересима детета, а који су то најбољи интереси, нажалост, тумаче управо они који раде на штету најбољих интереса детета.

Чињеница је да постоји лимит у разлици у годинама између усвојитеља и усвојеника, што је правни апсурд, јер и биолошки родитељи могу да ту границу не поштују, али дискриминаторском одредбом прописано је да је усвојитељ у тежој позицији него потенцијални биолошки родитељ. Има жена које роде са 17 година дете, а има и мушкараца који добију дете са 55, а има и жена које са 46 остану у другом стању, јасно вам је онда да та разлика која захтева од потенцијалниx усвојитеља нема упоришта у здравој логици.

По Породичном закону, привилеговане услове за усвојење имају страни држављани, што представља тешку дискриминацију према домаћим потенцијалним усвојитељима.
"Испод радара" пролазе "услови", "папири" по којима је Министарство дало неко дете на усвојење. Са неколико иностраних агенција Република Србија има потписане уговоре о посредовању у овом правном послу, а ми не знамо ни колико је деце дато на инострано усвојење рецимо само у овоj години. Све и да се тражи захтевом за приступ информацијама од јавног значаја, отворено да кажем, не верујем да су те информације тачне шта год да напишу јер знам да се обилно фалсификују исправе и подаци који су печатирани неким од печата из "институција" - сада већ позамашно окупираних.

Дете које је дато на хранитељство углавном је и на списку за давање на усвојење и то "пеглају" тиме што кажу и напишу,... како је у најбољем интересу детета да се детету обезбеди породични смештај и да је то крајњи циљ, што не би било спорно да се заиста води рачуна о најбољим интересима детета, али пракса доказује нешто потпуно другачије.

Сваки потенцијални усвојитељ са држављанством Републике Србије, може да потврди да је полазио годинама кроз разне провере, да ли је подобан да буде усвојитељ, док страни држављани могу и за мање до месец дана да дођу до детета ког сами изаберу. Дешава се у пракси готово увек, да дете од 3-4 године заврши у рукама иностраних усвојитеља који не знају српски језик, а дете не зна њихов, велики број деце је дат у Шведску, Финску, Норвешку на усвојење. По њиховом домаћем праву, уколико се дете не прилагоди породици (шта год то значило), они то дете не враћају у Србију већ дају у дом у тим земљама. Иначе, страни усвојитељи имају право да мењају име и презиме детета, а пракса каже да деца заувек изгубе контакт са биолошким сродницима овде у Србији када се једном дају страним држављанима на усвојење.

Прича о малом Ж. је посебно потресна, а коју сам чула пре пар година. По њега су у хранитељску породицу дошли радници центра, који су га одмах након тога одвели на аеродром код "нових родитеља". Дете је имало свега 3 године и преврискало је тај догаћај, малиша се сакривао испод стола, бежао од радника центра за социјални рад и јако је врискао. Заувек је одвојен од својих сестара, страни усвојитељи су обећали да ће путем скајпа одржавати контакт детета са његовим сестрама у Србији, међутим за мање од месец дана они су и тај контакт опструисали, слали су тамне фотографије на којима се не види ни дете ни окружење. Никада се није сазнало шта је са тим дететом. Није се знало ни у ком је граду. Његове сестре и он су ускраћени за право из члана 8. Европске конвенције о људским правима и основним слободама, породичне везе су заувек прекинуте.

Проблем свих тих иностраних усвојења је управо у томе, што се губи сваки траг за том децом и ми немамо евиденцију како су они, а да баш верујемо у добре намере овог система, знајући какав је, немамо баш много основа.

Када знамо ко седи по "институцијама" и како "штите" "најбоље интересе деце", јасно је да ту нема простора за оптимизам.

Радници центра за социјални рад су тамо и постављени и запослени да би спроводили агенде које им финансијери са запада диктирају, они су само пуки извршиоци налога и раде по налозима и диктатима, тако да папир истрпи све. Виђала сам предмете у којима су савесне родитеље у својим налазима окарактерисали као лоше и неподобне, као и да су насилнице и насилнике описали као добре и савесне. Шта је циљ? Циљ је да се онемогући деци бољи и квалитетнији живот и лепше одрастање крај бољег родитеља. Статистика много тога говори. Од 100% растављених заједница деца у 98% случајева припадну мајкама на самостално вршење родитељског права, то нема упоришта у логици и реалности јер испада да је врло мали број очева способнији и подобнији од жена, што није просто могуће. Пракса каже да је претешко чак и од мајке алкохолочарке и наркоманке одузети дете и предати га оцу јер се систем грчевито бори да то дете остане у чељустима неподобнијег родитеља јер су институционални насилници једни обични лешинари, који раде у синергији. Судови, тужилаштва и центри за социјални рад су легло институционалних насилника који раде на штету најбољих интереса деце.

Адвокат Милина Дорић, заменик председника Покрета Живим за Србију