У Оснивачкој декларацији Демократске странке Србије године 1992. записано је:
„Без начела нема демократије. Демократски поредак је сав саткан од политичких начела. Та идеја водила нас је одувек. Стварање Демократске странке Србије дошло је као израз овог највишег политичког уверења.
Наш је избор потпуно јасан: политичка борба за демократски преображај Србије. То значи да Србија треба да буде уст
ројена на темељима демократског парламентарног поретка. Оданост том принципу чини суштину Демократске странке Србије. Политичка уверења су за нас изнад свега. И изнад вођа, и изнад интереса, и изнад дневне политике. Пут ка демократији пун је искушења и странпутица. Зато и није чудо што неки на том путу отпадају. Још једном се потврђује стара истина: они који су спремни на уступке, а своју корист претпостављају политичким уверењима, угрожавају интересе нације и друштва.
Власт имају и демократски и недемократски режими. Нема демократског устројства без јаке опозиције. Управо је опозиција она политичка снага која демократију разликује од њене супротности. Једнакост пред законом и равноправна утакмица у политичком животу основни су принципи демократије. Тим начелима остајемо верни.
Демократија и није ништа друго него систем контроле власти. Политичка одговорност почива на онима који имају власт. До власти се може доћи само гласовима већине на слободним изборима. Али ни та власт није свемоћна и неограничена. Напротив, она је подложна читавом систему контроле у којем водећа улога припада опозицији. И то јакој опозицији. Што је јача опозиција то је стабилнија демократија.
Србија се данас налази у ненормалним политичким приликама. Режим који је успостављен насилним актом једне револуционарне партије још увек је на власти. Одлуке тзв. Другог заседања АВНОЈ-а од 29. новембра 1943. године чине и основ педесетогодишњег комунистичког режима у Југославији и упориште данашњих властодржаца у Србији. То је сасвим јасно. Револуција јесте негација правног поретка, пре свих демократског. Тек пошто одбаци све авнојевске одлуке и све уставне и правне акте који су из њих произишли, Србија ће моћи да крене правим путем. Без коначног прекида са комунистичком државом, њеним коренима и последицама нема повратка демократским принципима. Револуција и демократија су појмови који се међусобно искључују. Тај прекид се може остварити једино сазивањем Уставотворне скупштине. Због тога наш први захтев и јесу слободни и равноправни избори за Уставотворну скупштину.
Стање у коме живимо отуда и није нормална парламентарна ситуација. Ту не владају она правила политичког деловања и понашања која су одлика чврстог демократског поретка. У Србији се и даље води борба против деспотске власти. Зато и средства морају бити друкчија, одлучнија, постојанија.
Бранимо демократију зато што бранимо Србију. Ослонац налазимо у принципима и српске и светске демократије. Тим путем је Србија ишла некада и ићи ће поново. Томе циљу усмерене су све наше снаге и сва наша памет.
Зато смо и створили Демократску странку Србије.“
