МАТИЦА СРПСКА
Основана је 1826. године у Пешти, у време ослобађања Србије од вишевековне турске власти и јачања свести о потреби да се српски народ у пуној мери укључи у савремене европске токове, уз очување националног и културног идентитета. Њено деловање је од самог почетка било усмерено на представљање српске културе у Европи, а са друге стране на просвећивање народа. У том циљу развијена је
богата издавачка делатност. Основу је чинио чувени Летопис, покренут 1824. године. Касније су настале бројне едиције, а међу њима и једна са наглашеном просветитељском улогом која је носила назив Књиге за народ. Од четрдесетих година XIX века стварани су услови за бављење науком. Тада је формирана библиотека са књижним фондовима из различитих научних области и збирка рукописа.
Матица српска је 1864. године пресељена из пештанског Текелијанума у новосадски Платонеум. Нови Сад је од тада познат као Српска Атина. Град је добио тај назив јер се сматрало да су се око Матице српске окупљали најобразованији и најмудрији људи. Та веза је касније постала још наглашенија. Матица српска је постала симбол грађанског друштва, високе културе, просветитељства и доброчинства. Међутим, она је била и остала општенародна. Њени оснивачи (млади докторанд Јован Хаџић и богати пословни људи: Ђорђе Станковић, Јосиф Миловук, Јован Деметровић, Гаврило Бозитовац, Андрија Розмировић и Петар Рајић), као и први приложници, живели су у различитим срединама, од Беча до Темишвара и од Дубровника до Пеште. Припадали су различитим друштвеним слојевима. Добротвори и чланови Матице српске су били владар Србије Милош Обреновић и његов брат Јеврем, племић Сава Поповић Текелија, барон Јован Николић од Рудне, владар Црне Горе Петар II Петровић Његош, припадници краљевске породице Карађорђевић, писци, народни трибуни, светски познати научници, попут Михајла Пупина, али и мање знани грађани који су својим прилозима подржавали просветитељску мисију Матице српске. Повезала их је племенита идеја о стварању једне, јединствене кошнице и став да је част служити часној Матици српској. Ту мисао су следиле хиљаде људи. Међу њима је било и припадника других народа. Управо захваљујући широкој подршци из народа, Матица је једно време била најбогатија задужбинска установа у Угарској. Из њених фондова су финансирани капитални пројекти од значаја за стандардизацију српског језика и за развој различитих научних дисциплина. Истовремено, Матица се старала о школовању даровитих ђака и студената, а тиме и о стварању српске интелектуалне елите.
_____________
Матица српска је била узор многим народима. По угледу на њу основане су: Матица чешка 1831. године; Матица илирска 1842. (која је 1874. преименована у Матицу хрватску); Матица лужичкосрпска 1847; Матица галичко-руска у Лавову 1848; Матица моравска 1849; Матица далматинска у Задру 1861; Матица словачка 1863; Матица словеначка 1864; Матица опавска 1877. и Матица у Тешинској кнежевини 1898 (из којих је 1968. настала Матица шлеска); Матица пољска у Лавову 1882; Матица школска у Тешинској кнежевини 1885; Матица школска у Варшави 1905; Матица бугарска у Цариграду 1909. и нова Матица бугарска 1989. године .
Данас Матица српска сарађује са многим институцијама и појединцима из свих крајева света. MATICA SRPSKA
Founded in 1826 in Pest, during the liberation of Serbia from centuries of Ottoman occupation and the strengthening of awareness on the need to fully include Serbian people in modern European trends, and maintain their cultural identity at the same time. Matica’s actions were, from the very beginning, aimed at presenting Serbian culture to Europe and at enlightening the people. The basis of this activity was the famous Letopis (Chronicle), first published in 1824. Later on, numerous other editions were published, among them was one with particularly educational role, appropriately named Books for the People. During the 1840s, Matica created conditions required for scientific work. It was then that a library containing literary and manuscript collections from various scientific fields was formed. In 1864, Matica Srpska relocated its headquarters from the Tekelijanum palace in Pest to the Platoneum palace in Novi Sad. It was then that the city of Novi Sad became known as the ’Athens of Serbia.’ The city was given this nickname because Matica Srpska was considered as the gathering point of the wisest and the most educated people. That connection became even more emphasized in the future. Matica Srpska became a symbol of civil society, culture, education, enlightenment, and charity. However, Matica always had, and still has the character of a people’s institution. holder, Jovan Hadžić, and wealthy businessmen: Đorđe Stanković, Josif Milovuk, Jovan Demetrović, Gavrilo Bozitovac, Andrija Rozmirović, and Petar Rajić), as well as its first contributors, lived in different regions, from Vienna to Timisoara, and from Dubrovnik to Pest. They belonged to different social strata. Among the benefactors and members of Matica Srpska were the ruler of Serbia, Miloš Obrenović and his brother Jevrem, noble Sava Popović Tekelija, Baron Jovan Nikolić of Rudna, ruler of Montenegro Petar II Petrović Njegoš, members of the Karađorđević Royal family, writers, people’s tribunes, world famous scientists such as Mihajlo Pupin, and some of the less known citizens which supported Matica Srpska’s aim of enlightenment with their contributions. What brought them together was a noble idea of creating a single, unique „beehive“ and the attitude that it is an honor to serve the prominent Matica Srpska. This thought was followed by thousands of people. Among them were those who came from different nations. It was because of this widespread support among the people, that Matica was the richest endowment institution in Hungary for a period of time. Capital projects of great significance for the standardization of the Serbian language and the development of different scientific disciplines were financed from its funds. At the same time, Matica oversaw the education of gifted students and scholars, and thereby the creation of a Serbian intellectual elite.
_____________
Matica Srpska has been an example to many Slavic nations. Based on this model the following institutions were established: Czech Matica in 1831, Illyrian Matica in 1842 (in 1874 renamed to Matica Hrvatska); Matica Lužičkosrpska in 1847, Halych-Russian Matica in Lviv in 1848; Moravian Matica in 1849; Matica Dalmatinska in Zadar in 1861; Slovak Matica in 1863; Slovenian Matica in 1864; Matica Opava in 1877; Matica in the Teschen Princedom in 1898. (from which Silesian Matica came to be in 1968); Polish Matica in Lvov (1882); Educational Matica in the Teschen Princedom in 1885; Educational Matica in Warsaw in 1905; Bulgarian Matica in Constantinople in 1909 and the new Bulgarian Matica in 1989. In the meantime, Matica Srpska has developed cooperation with many institutions and individuals from around the world.
