Pokrajinski zavod za zaštitu spomenika kulture, Petrovaradin

17/08/2026

МАНАСТИР БОЂАНИ

Још 2007. године стручњаци Покрајинског завода за заштиту споменика културе, Петроварадин отпочели су испитивачке пројекте у Бођанима, а од 2012. по утврђеној методологији раде на очувању и презентацији зидног сликарства овог манастира основаног у 15. веку.

Са Синишом Зековићем, сликаром-конзерватором саветником, као руководиоцем, изузетно зидно сликартво чувеног Христифора Жефаровића, иконопис који је дело кијевских сликара Јова Василијевича и Василија Романовича и других значајних иконописаца, поново добијају стари сјај, док о архитектури цркве посвећене Ваведењу Богородице и манастирским конацима брине архитектонски сектор Завода. И ове године настављени су конзерваторско-рестаураторски радови који подразумевају структуралну консолидацију фреско-малтера, фиксирање, чишћење и ретуш сликаног слоја прве зоне у олтару, певницама, јужном зиду наоса и источном луку изнад иконостаса, као и малтерисање у зони сокле у ентеријеру храма.

Поред колеге Зековића стручни тим чине Маја Величковић, сликар-конзерватор, Драгана Јелић, сликар-конзерватор, Зорана Матковић, конзерватор-рестауратор и Марија Ердељи сниматељ слике. Истовремено са сликарским теку и радови на обијању малтера и изради пројектно-техничке документације, у циљу припреме за конзерваторско-рестаураторске послове на обнови фасада манастирске цркве, за шта су задужени Растко Влајковић, архитекта-конзерватор, као руководилац пројекта и Александра Пекез, виши конзерватор – техничар.

Фотографија: Марија Ердељи

31/07/2026

Само још једно ново поглавље
Наша колегиница Оливера Брдарић, сликар-конзерватор саветник, отворила је ново поглавље свог живота, одласком у пензију. Као сваки инстински професионалац до краја је истим жаром усвајала нова знања, па верујемо да ће и пензионерске дане, осим породичном љубављу, здрављем и радошћу, испунити даљим развијањем својих стручних компетенција и научном радозналошћу.

Рођена 1960. године, Оливера је 1982. дипломирала на Конзерваторском смеру Више педагошке школе у Београду. Факултет ликовних уметности, смер Сликарство у класи Момчила Антоновића завршила је 1988, а затим 1989. и једну годину постдипломских студија, смер Сликарство, у класи Милице Стевановић.

Радна биографија Оливере Брдарић је више него импресивна. Она пословима конзервације и рестаурације културних добара почиње да се бави још као студент, у својству спољног сарадника Покрајинског и Републичког завода за заштиту споменика културе, а у радни однос у Покрајинском заводу ступа 1994. године. Током своје каријере учествовала је у преко шездесет пројеката, испитивачких и конзерваторско-рестаураторских радова на заштити културног наслеђа, веома често и као руководилац. Пројекат обнове ентеријера СПЦ у Сремској Каменици, конзервације, рестаурације и презервације слика из фонда Галерије Милан Коњовић у Сомбору, конзерваторско-рестаураторских радова на иконостасу у СПЦ Св. Димитрија у Даљу, Пројекат реконзервације збирке стране уметности Депанданса Музеја Града Новог Сада, испитивачки и конзерваторско- рестаураторски радови на иконостасима у Међи, Стајићеву, Српском Итебеју, Фабричкој цркви у Темишвару, на иконостасу и зидном сликарству СПЦ у Руменци, на фрескоживопису манастира Петковица, иконостасу Уроша Предића из капеле Богдана Дунђерског у комплексу дворца „Фантаст“, на сликама из Галерије „Милан Коњовић“ у Сомбору, Галерије „Сава Шумановић“ у Шиду, из „Музеја наивне уметности“ Илије Башичевића Босиља, такође у Шиду, из „Спомен збирке Рајка Мамузића“, испитивачки и конзерваторско-рестаураторски радови на сликама Стевана Алексића, Константина Данила, Паје Јовановића... само су део богатог радног искуства наше колегинице. Своја стручна сазнања и свеже идеје објављивала је у виду радова у научним часописима „Грађа за проучавање споменика културе Војводине“, „Зборник радова“ Галерије Матице српске, „Археон“ и „Гласник“ Друштва конзерватора Србије. Континуирану едукацију спроводила је, између осталог и кроз учешће на бројним семинарима и стручним скуповима, а љубав према новим нараштајима и према струци ујединила је у менторском раду са младим конзерваторима од којих су многи данас и сами успешни стручњаци. Као начелник Одељења за конзервацију дела ликовне и примењене уметности Покрајинског завода за заштиту споменика културе, лавовски се борила за добробит и напредак свог сектора.

Недостајаће нам њен шарм, топлина и ванредан смисао за хумор.

Фотографија: Архива ПЗЗЗСК-А, Недељко Марковић и Марија Ердељи

30/07/2026

https://rtv.rs/sr_ci/vojvodina/backa/crkvi-u-srbobranu-neophodna-obnova_1731891.html

У православној цркви у Србобрану у току су конзерваторско-заштитни радови. Због процене да је угрожена безбедност верника, богослужења су измештена у оближњу Свет....

24/07/2026

СРБОБРАНСКИ ДРАГУЉ

Српска православна црква Богојављења господњег у Србобрану редак је бисер
архитектуре и сликарства и спада међу најлепше и највеће православне храмове у нашој
земљи.

Прва међу бачким црквама изграђена са два висока звоника који симболизују
српски народ с обе стране Саве и Дунава и чежњу за уједињењем сањаним у време
велике патриотске борбе за слободу, она предтавља класицистичко здање са остацима
барокних облика. Грађена две деценије, од 1786. до 1807. године, због своје
монументалности, лепоте и изузетних културно-историјских вредности, Црква
Богојављења господњег у Србобрану категорисана је као споменик културе од великог
значаја.

Посебну вредност ентеријеру дају слике једног од највећих српских сликара епохе
романтизма. Резбарију барокног стила иконостаса израђеног између 1859. и 1861. године
урадио је Георгије Девић, а позлату Адолф Нађ. Иконостас, заједно са зидном сликом у
сферном своду изнад солејe, импозантних димензија 14 X 5,5 (77 m 2 ), осликао је Новак
Радонић. Нежног душевног склопа и без много вере у вредност својих дела, оставио нам
је, Банаћанин из Мола, у овој бачкој цркви уметничко дело врхуске вредности и баш на
том месту довео је своје иконописачко стварање до највиших квалитета.

Кроз бурну и трагичну историју више пута бомбардована, гранатирана и горела, те наново
обнављана, србобранска црква је, захваљујући сарадњи Покрајинског завода за заштиту
споменика културе и Српске православне црквене општине Србобран поново дошла на
ред за рестаурацију. Храм се тренутно налази у фази важних радова. У току је превентивна
конзервацију зидног сликарства изнад солеје и припрема за процес уклањања нестабилног
малтера.

Радонићево величанствено дело, зидна слика Свете Тројице са јеванђелистима,
затечена је са недостајућим делом сликаног слоја, на неким местима деградираним до
непрепознатљивости, а свуда је било присутно љуспање, кракеле и потклобучења.
Покрајински завод предузео је превентивне радове на слици како би се зауставило даље
пропадање, а неопходно је извести један захтеван подухват скидања зидне слике са
свода, њено правилно депоновање и обраду и извршити све конзерваторско-
рестаураторске радове како би се сачувала аутентичност овог вредног дела Новака
Радонића.

Руководиоци пројекта су Маја Величковић, сликар-конзерватор и Валентина
Ристић, архитекта- конзерватор, а стручни тим који је спровео досадашње радове чине
Зорана Матковић, вајар-конзерватор, Милош Гавриловић, сликар, Слободан Отић,
струковни инжењер грађевинарства и Марија Ердељи, сниматељ слике.

Фотографија: Марија Ердељи

16/07/2026

ИЗУЗЕТАН ЗНАЧАЈ – ИЗУЗЕТНА ЛЕПОТА

Стручни тим Покрајинског завода за заштиту споменика културе током 2026. године извршио је конзерваторско-рестаураторске радове на архитравној греди са припадајућим херувимима стилизованим капителима, иконостаса СПЦ Светог архангела Гаврила у Моловину. Дуборезачко-позлатарски радови такође су изведени на картушима изнад двери и престоних икона.

Руководиоци пројекта конзерваторско-рестаураторски радова на иконостасу су Лазар Чурчић, вајар-конзерватор и Маја Величковић, сликар-конзерватор, а стручни тим који је извео овогодишње конзерваторске радове чинили су Зорана Матковић, сликар-конзерватор, Растко Чурчић, вајар-конзерватор, Милош Вујаклија, вајар-конзерватор и Горан Радаковић, конзерватор-техничар.

Иконостас моловинске цркве, утврђен за културно добро од изузетног значаја, настао је у некој од војвођанских дрворезбарских радионица крајем 18. века, али се сматра да је он дело мајстора са југа, вероватно из Македоније. Резан у дубоком рељефу, одликује се богатством флоралних, зооморфних и фигуративних мотива, док се на његовим тордираним стубовима преплићу и прождиру змије са птицама, преплићу се винова лоза и гроздови са гранчицама листићима и цветним мотивима, а украшавају их и вазе са цвећем, маске и сирене. У линетама изнад престоних икона приказана је победа лава над змајем, грифони и птице. Посебно се издвајају табле са фигуралним мотивима ратника – Светог Димитрија који убија бугарског цара и Светог Георгија који убија змаја, те прикази сцена из Библије. Иконе са стојећим фигурама апостола смештене су у низу аркада, чије линете испуњавају серафими. Завршетак иконостаса чини крст са сликаним распећем постављен на змајеве – симболе побеђеног зла. Иконостас моловинске цркве по архитектонској структури и концепцији личи на светогорске иконостасе 17. и 18. века.

Виртуозно изведена чипкаста резба иконостаса СПЦ Светог архангела Гаврила у Моловину, са сценама борби животиња и ликовима фантастичних бића је, као једно од најрепрезентативнијих дрворезбарских остварења у другој половини 18. века утврђена за споменик културе од изузетног значаја.

Фотографија: Марија Ердељи

13/07/2026

💚PREDSTAVITE SVOJ RAD HILJADAMA POSETILACA I BUDITE DEO NAJVEĆE EVROPSKE MANIFESTACIJE POSVEĆENE NAUCI!

EVROPSKA NOĆ ISTRAŽIVAČA
25. septembar 2026.

Sa zadovoljstvom vas pozivamo da učestvujete u manifestaciji Noć istraživača -Evropska noć istraživača 2026 u okviru projekta HEART, koji se realizuje kroz Horizon Europe program EU Science & Innovation-Marie Skłodowska-Curie Actions (MSCA) i finansira sredstvima Evropske unije European Commission. Koordinator projekta je Institut za primenu nuklearne energije INEP, Univerzitet u Beogradu.

❤️ Vođeni motom „Jedno srce za nauku“, želimo da približimo nauku građanima i podstaknemo dijalog između istraživača i društva kroz koncept Jedno zdravlje (One Health) World Health Organization (WHO), koji naglašava povezanost zdravlja ljudi, životinja i životne sredine. Istovremeno, dobrodošle su i aktivnosti iz svih drugih naučnih oblasti.

Centralni događaj biće organizovan na više lokacija u Beogradu i Novom Sadu, uz učešće brojnih gradova širom Srbije. Posetioci će imati priliku da kroz interaktivne postavke, radionice, eksperimente, prezentacije i razgovore upoznaju istraživače i njihov rad.

Posebno pozivamo:
🔹istraživače da predstave svoj rad kroz interaktivne sadržaje i poster sesije;
🔹institucije i timove koji realizuju projekte finansirane sredstvima Evropske unije da se predstave u okviru European Corner prostora, namenjenog promociji evropskih istraživačkih i inovacionih projekata.
📌 Broj izlagačkih mesta je ograničen, zato vas pozivamo da svoje učešće prijavite što pre. Ukoliko su vam za realizaciju postavke potrebna određena sredstva ili organizaciona podrška, navedite to prilikom prijave, a mi ćemo, u skladu sa mogućnostima projekta, nastojati da izađemo u susret vašim potrebama.
Za prijavu učešća ili dodatne informacije, možete nam se obratiti putem e-mail adrese: [email protected].

Radujemo se zajedničkom stvaranju događaja koji povezuje nauku i društvo i inspiriše nove generacije istraživača!

08/07/2026

ЗЛАТНА МИСТРИЈА

На јужним падинама Фрушке горе, северозападно од Врдника, скривен у котлини, увучен у планински масив, налази се Врднички замак, једaн је од ретких сачуваних средњовековних споменика на подручју Војводине.

Утврђен за споменик културе 1949, а категорисан као културно добро од великог значаја 1991. године, овај замак је, судећи по просторном концепту, архитектури и начину градње изграђен крајем 13, почетком 14. века. Чине га видљиви остаци јужног и делови источног и западног бедема, источна кула у бедему код улаза и бранич кула у западном делу утврђења. Изолован, често недоступан, бивао је прекривен растињем које је разарало његове зидине.

2013. и 2014. године Покрајински завод за заштиту споменика културе рашчистио је терен, стручњаци Завода обавили су прва снимања, а крајем 2015. отпочета су археолошка и архитектонска истраживања и израда документације. Поред примарних испитивања, проучавања и техничке заштите, постојала је и потреба за стварањем услова како би утврђење остварило употребну вредност. Паралелно су вршена археолошка ископавања и истраживања и архитектонска санација, конзервација и заштита зиданих структура. Током времена президани су нестабилни делови круне зидина, пукотине ињектиране, зидине бедема конзервиране, а улазна четвртаста кула очишћена, откопана, конзервирана и презентована. Постављено је челично степениште са спољне стране бранич куле и омогућен је приступ и поглед унутар куле.

Археолошким ископавањима руководила је Ивана Пашић, археолог-конзерватор, а архитекта-конзерватор Јелена Филиповић добитник је Златне мистерије Друштва конзерватора Србије, Секције архитеката за Пројекат претходних истраживања и радова на санацији, конзервацији и заштити зиданих структура Врдничке куле.

У 2026. години предузеће се радови на текућем одржавању и превентивној заштити замка.

Фотографија: Архива ПЗЗЗСК, Петар Топић и Марија Ердељи

22/06/2026

19/06/2026

Др Владимир Кубет и Његово Преосвештенство владика Пакрачки и Славонски г. Јован о наставку сарадње на заштити културног наслеђа у Славонији


Његово Преосвештенство владика Пакрачки и Славонски г. Јован позвао је на састанак в.д. директора др Владимира Кубета и Јована Ћеранића вајара-конзерватора који је руководиоц пројекта и конзерваторских-рестаураторских радова збирке икона и иконостаса Епархије пакрачко славонске.

На састанку је било речи шта је до сада урађено и плановима рада за наредну годину.

Након састанка обишли су манастир Пакру, где је извршен увид у затечено стање иконостаса. Такође су посетили манастир св. Ане и Ораховицу где се одвијају рестаураторски радови које воде колеге Хрватског рестаураторског одјела из Загреба.

Закључак посете и састанка је на томе да се настави сарадња, започне нови пројекат у манастиру Пакра и радови на збирци икона из депоа.

12/06/2026

Завршени радови на згради СПЦ уз храм Св. великомученика Георгија у Новом Саду

Данас су овим поводом в.д. директора Покрајинског завода за заштиту споменика културе, Петроварадин, др Владимир Кубет, руководилац радова архитекта-виши конзерватор Растко Влајковић заједно са председницом Покрајинске владе Мајом Гојковић, Његовим високопреосвештенством митрополитом бачким Иринејем посетили зграду Српске православне црквене општине уз Саборни храм, чија је обнова недавно окончана.

Свештеник Велимир Врућинић, настојатељ Саборног храма у Новом Саду, истакао је да је, уз подршку председнице Покрајинске владе, након три године завршена комплетна обнова Парохијског дома, чија је последња реконструкција била 1903. године.

Најављен је и почетак конзерваторско-рестаураторских радова на ентеријеру једног од најзначајнијих православних храмова.

Фотографија: Покрајинска влада