Biblioteka "Petar Petrović Njegoš" Nova Pazova

27/05/2026

27/05/2026

На данашњи дан!
27.5.1868. рођен је Алекса Шантић (27. маја 1868. године, преминуо 2. фебруара 1924. године)
Био је српски песник и академик. Родом је из Мостара где је провео већину живота и песничког стваралаштва.
Шантић је доста писао и љубавну поезију, али она је код њега углавном сетна и одише чежњом.
Протест против мучне садашњости, као један од видова у којима се изражава родољубиво осећање, налази се често у Шантићевим песмама. Једна од њих је указивање на тешку народну беду проузроковану непријатељским пљачкањем - као, на пример, у песми „О, класје моје“ из 1910. године:
Сву муку твоју, напор црна роба
појешће силни при гозби и пиру,
а теби само, ко псу у синџиру,
бациће мрве... О, срам и грдоба!

Посетите нашу Библиотеку и читајте Шантића!
Добро дошли!

19/05/2026

На данашњи дан!
19.5.1892. рођен је Милутин Бојић, у Београду (19. маја 1892. године , преминуо у Солуну, 8. новембра 1917. године)
Бојић је био српски песник, драмски писац, књижевни критичар, позоришни рецензент и војник.
Дошао је до изражаја током Балканских ратова, пишући о својим искуствима на територијама које су недавно освојене од Османског царства.
Бојић и његов млађи брат придружили су се егзодусу, марширајући неколико недеља кроз Косово, Црну Гору и северну Албанију.
Песме које је писао део су културног наслеђа и важна сведочанства ратних времена.
Посетите нашу Библиотеку и читајте Бојића.
Добро дошли!

18/05/2026

На данашњи дан!
18.5.2014. преминуо је Добрица Ћосић (рођен у Великој Дренови код Трстеника, 29.12.1921. преминуо у Београду, 18.5.2014. године).
Ћосић је био српски и југословенски књижевник, политичар, дисидент и академик.
Био му је близак менталитет Мораваца односно моравских сељака. Бројни књижевни мотиви, топоними и прототипови имају извориште у Ћосићевом завичају.
На његов књижевни рад су утицали највише руски класици, примарно Достојевски, али и Стендал, Хаксли, Фокнер, Оскар Давичо.
Крајем децемра 2024. објављена су изабрана дела Добрице Ћосића у 18 томова.
Наша Библиотека поседује све наслове Добрице Ћосића стога препоручујемо да посетите Библиотеку и читате Ћосића.
Добро дошли!

16/05/2026

На данашњи дан!
16.5.1898. године рођена је Десанка Максимовић у Рабровици код Ваљева. (16.5.1898. године, преминула у Београду 11.2.1993.)
Била је српска песникиња, професорка књижевности и академик Српске академије наука и уметности.
Десанка Максимовић је била песник, приповедач, романсијер, писац за децу, а повремено се бавила и превођењем, махом поезије, са руског, словеначког, бугарског и француског језика. Описивана је као најзначајнија српска песникиња.
Путовала је широм тадашње Југославије и имала велики број пријатеља међу писцима и песницима; у њих су спадали и Милош Црњански, Иво Андрић, Густав Крклец, Исидора Секулић, Бранко Ћопић и многи други.
Дана 17. децембра 1959. изабрана је за дописног члана Српске академије наука и уметности, а 16. децембра 1965. за редовног члана. У четвртак, 11. фебруара 1993. године, у својој 95. години, у Београду је преминула Десанка Максимовић.
Сахрањена је у Бранковини код Ваљева, у порти цркве Светих арханђела у оквиру културно-историјског комплекса.

13/05/2026

Нови наслови на полицама.
Добро дошли у нашу Библиотеку!!!

13/05/2026

На данашњи дан!
Пре 175 година рођен је Лазар Кузман Лазаревић (Шабац, 13. мај 1851 — Београд, 10. јануар 1891), познатији као Лаза Лазаревић.
Био је српски књижевник, психијатар и неуролог. По њему је добила име Специјална болница за психијатријске болести Др Лаза Лазаревић у Београду и у Падинској Скели.
Лаза Лазаревић припада писцима реализма и сматра се творцем српске психолошке приповетке.
Написао је девет приповедака док је осам остало недовршено. За живота је објавио осам приповедака: „Први пут с оцем на јутрење“, „Школска икона“, „У добри час хајдуци!“, „На бунару“, „Вертер“, „Све ће то народ позлатити“, „Ветар“ и „Он зна све“. Приповетку „Швабица“ тада није објавио јер је, како многи верују, била сувише аутобиографска. Објављена је тек седам година након пишчеве смрти 1898. године. Све његове приповетке могу се поделити на приповетке из градског и на приповетке из сеоског живота.
Посетите нашу Библиотеку, која свакако поседује поменуте наслове, читајте Лазаревића и проверите о каквим вредностима наш писац говори; за какво се друштво залаже.
Добро дошли!