26/08/2026
TELETABISI TRAŽE VODJU....
PARTIJSKI PIONIRI - KORISNI IDIOTI
"Kada vam je neko blizak u sekti, a da to ni ne zna, dok mu ona godinama razara život,
prvo poželite da mu objasnite da je zaveden vođom.
Ali upravo to ne sme da zna.
U njemu je prepoznao oca ili neku drugu figuru koju je čitavog života tražio.
Nekoga ko može, ko zna, ko pobeđuje.
Velikog oca koji ga štiti sve dok mu je potpuno predan.
Sekta ne mora da bude verska.
Može biti i politička.
U njoj vrlo malo ima istine, ali ima mnogo neprijatelja.
Njene pripadnike prepoznajete po tome što misle da poseduju istinu
koju niko drugi ne poseduje.
I da imaju odgovor na svako pitanje.
Sama činjenica da su u blizini vođe čini ih izabranima.
Pripadnik sekte ne brani ideju.
Brani čitav svoj novi identitet.
Napokon je vojnik nečega.
Neretko i potpuno besplatno, jer ga vođa povremeno potapše po ramenu.
Misli da mu je desna ruka, a samo je podanik.
Ne vidi žrtve svega što radi.
Vidi samo zablude drugih, nikada vlastite.
Ne vidi licemerje vođe.
Ne vidi njegove laži.
Ne usuđuje se ni da pita.
A šta bi pitao kada mu je sve kristalno jasno, jer je iza njega savršen sistem?
A da li je?
Svaki napad na vođu doživljava kao napad na sebe.
I uredno ga izveštava o svemu.
Što je više godina poklonio zabludi, teže mu je da prizna da je zaveden.
Jer tada ne bi izgubio samo vođu,
Izgubio bi i smisao koji je oko njega izgradio.
Sekta mu na početku pokloni više ljubavi nego što je možda ikada dobio.
Dobije znanje.
Misiju.
Vrednosti.
Ali ne dobije ono najvažnije:
konačni cilj svega toga, osim trenutno u svojoj mašti.
I onda nastavlja da vrbuje dalje, svuda, na svakom koraku,
I dok to radi, on je dobar, najbolji.
Borac, u tudje ime, za tudju stvar, ubedjen da je vlastita.
Sve dok izvršava zadatke, on je porodica.
On je njihovo dete.
Čim počne da postavlja pitanja, ili da se buni, postaje izdajnik.
Vođa ne kontroliše samo njegovu ljubav, kontroliše i njegovu mržnju.
Daje mu nekoga koga treba prezirati da bi imao sa kim da se poveže.
I vremenom u toj zajednici počne mnogo više da se mrzi nego što se voli.
Tačnije tako je od samog pocetka, samo sto on to nije video.
Svet ne valja, ali mi ćemo ga promeniti.
Znamo univerzalnu formulu.
Mi smo osvešćeni, drugi nisu.
Želimo da i drugi progledaju, ali najpre moraju da zasluže istinu.
A zaslužuju je tako što se priklone nama.
Sekta od složenog sveta napravi jednostavnu mapu.
Mi smo dobri, oni su zli.
Mi smo čisti, oni su pokvareni.
Mi znamo, svi drugi su zavedeni.
Tako pripadnik više ne razgovara sa ljudima.
On ih razvrstava.
Najbliži prvi osete promenu.
Pred njima više nije čovek koga poznaju, nego glasnogovornik tuđih rečenica.
Sledbenik postaje kopija vođe.
Govori njegovim frazama čak i kada ga pitate kako se oseća.
Postaje vođa u malom.
Sekta mu je oduzela jezik kojim je nekada opisivao sebe.
Umesto osećanja dobio je parole.
Umesto dilema – naređenja.
Umesto ličnosti – ulogu.
Veruje da je slobodniji nego ikada.
Ne shvata da je programiran i da između onoga što misli
i onoga što govori postoje bezbrojne rupe.
A loš je svako ko mu na njih ukaže.
Pobunio se protiv svega, osim protiv onoga ko mu govori
kako da se buni.
Sve što protivreči vođi postaje potvrda njegovih reči.
Ako ga napadaju, to znači da ga se plaše.
Ako ga uhvate u laži, to je dokaz zavere.
Ako ga napuste, nisu bili dovoljno dostojni.
To je savršeno zatvoren krug u kojem je vođa uvek u pravu,
jer navodno poseduje nešto što drugi nemaju.
Tajno znanje.
Odgovor na svako pitanje.
I veliku ličnost koja sve to potvrđuje,
Svojim velikim i skoro pa bezgresnim životom.
Polako se udaljava od porodice i prijatelja,
jer sada služi višoj istini.
Menja ishranu, način odevanja, govor i ponašanje.
Napokon je pronašao svrhu.
Bežeći iz jedne rupe, ne primećuje da upada u drugu,
mnogo dublju.
U agresivnu isključivost i potisnutu mržnju
prema svemu što se ne pokorava.
Dovoljno je inteligentan da mnogo toga vidi i razume.
Samo ne i to da je prevaren.
Van sekte bio je niko i ništa.
Ovde je izabrani.
Kako da napusti mesto na kojem je prvi put dobio značaj,
čak i kada ga taj značaj uništava?
Shvata da ni tu ništa nije idealno, ali više nema drugi dom.
Negde u sebi želi čak i da nasledi vođu.
Pronašao je svoju borbu.
Svoj cilj.
I sve mu je podredio.
Kako mu pomoći?
U početku gotovo nikako.
Kako god da mu priđete, sačekaće vas predavanje
o svemu što ne razumete.
Ne govorite mu da je glup.
Podsetite ga da je nekada umeo da misli svojom glavom.
Ne rušite mu čitav svet u jednom razgovoru.
Otvorite u njemu mali prozor.
Ponekad je jedno dobro pitanje
snažnije od stotinu optužbi.
Šta bi vođa morao da uradi da bi izgubio njegovo poverenje?
Ako je odgovor – ništa,
onda pred vama više nije mišljenje.
Nego vera koja je ukinula stvarnost.
Ipak, sačuvajte mu mesto na koje može da se vrati.
Mnogi ostaju u sekti
zato što veruju da ih izvan nje
više niko ne čeka.
Tek mnogo kasnije,
kada iluzija počne da popušta, možda će vam se otvoriti.
Tada mu pružite ruku.
Ne da biste mu dokazali da ste bili u pravu,
nego da bi imao kome da se vrati kada shvati koliko je pogrešio.
Ali tada često dolazi ono najteže.
Priznanje poraza.
Oči više ne sijaju kao nekada.
Veliki cilj je nestao.
Ostao je običan život od kojeg je sve vreme bežao.
I tek na kraju shvati da nije spasavao ni sebe ni svet.
Samo je tuđu volju nazivao svojom misijom.
Umesto da spasava sebe, uvlačio je druge u istu prazninu.
Bežeći od vlastite usamljenosti, ostajao je bez iskrenih ljudi
koji su još mogli da ga izvuku i vrate, koliko-toliko, sebi.
Povratak počinje tek kada ostane bez velikog vođe,
velikog cilja
i velikih reči.
Kada ponovo postane običan čovek, ali svoj."
Stefan Simic
