Покрет Живим за Србију - Лесковац

20/11/2023

20/11/2023

Прослављени глумац и непокајани Србин
Највећа реалност живота на земљи, смрт, узима свој данак и у глумцима, ни они нису поштеђени тог "луксуза". Управо ових дана напустио нас је прослављени глумац, Жарко Лаушевић, познат по многим култним ликовима из своје богате каријере.
Свој овоземаљски живот завршио је прославивши се у многобројним филмовима, серијама, позоришним представама, за које је добио доста награда.
Мада за његову личност, неизбежно је везан и немили догађај, угасивши два живота и један остављајући као неспособног и доживотног инвалида, ватреним оружјем. Због истог је одлежао затворску казну, после претрпљених мука, бежећи по иностранству од исте.
Све те муке и догађаје описује у својој књизи. Те је, ето, и на пољу писања оставио свој траг.
Многи сматрају његово пресељење из овог живота у вечни великим губитком за филмско стваралаштво.
А каква је друга страна његове животне медаље.
Као главни глумац у представи "Свети Сава", где се свети лик овог нашег свесрпског светитеља унижава на најгори начин, што је проузроковало, протестно окупљање светосаваца те деведесете године, у самом југословенском драмском позоришту, довело je до прекидања наведене представе, и након чега више никада нигде, хвала Богу, није одржана.
Од једног Србина, и то великог, како је себе представио тада, то се није очекивало.
Многи медији, наводе да тада почиње Лаушевићев животни пад, ношење пиштоља, поменута убиства итд.
Убрзо је и југословенско драмско изгорело.
На жалост, несрећни Жарко у томе није видео прст Божији и опомену за скрнављење светиње и најружније пљување по Свецу и Православљу.
Што је најгоре за своју накарадну глуму добио је од својих истомишљеника, србомрзаца, Стеријину награду.
Протест светосаваца, приликом које је представа прекинута и укинута, водио је покојни прота Др.Жарко Гавриловић а не нека радикална странка и Шешељ, како се наводи.
Наведеног свештеника, помиње славни глумац са многим лажима у својој књизи.
Иначе Србин из Црне горе, није пропустио прилику, да модерним духом да печат своме палом моралном и духовном лику, за вечност, те је био присталица неке отцепљене, посебне, црногорске нације.
Да ли се Жарко као успешни глумац, чије вредности вреде само до гроба, и са душом не иду у вечност, покајао за своје падове моралне и духовне, посебно за скрнављење лика Светог Саве и Правослвне вере, не знамо.
Лично би волели да јесте, да је то за живота јавно изјавио на бини, искрено онако као што је то покајани разбојник урадио, или многобројни светитељи, који су још веће грехе учинили, али и због чега су принели горко доживотно покајање.
Одлуком о нехришћанској сахрани, кремирањем, додаје печат свом духовном посрнућу.
Собзиром да је земаљско за малено царство, а небеско увек и довека, иако је глумио славног Милоша Обилића, без покајања, није стао у строј српских, лазаревих , славних витезова.
На жалост, ипак Бог да му душу прости.

Горан Јосијевић председник ОО Покрета живим за Србију у Шапцу.

15/11/2023

Не постоји магија која је позитивна. Такозвана "бела магија" демонска је ствар исто као што је и црна магија. Демони делују у сваком случају. Једина је разлика у томе што људи не препознају зло у "белој магији" због икона, тамјана и "побожне" реторике коју злоупотребљавају врачаре, биоенергетичари и лажни пророци, како би задобили симпатије неупућеног народа.

Нешто слично се дешава и на политичкој сцени у Србији. Постоји издаја која се скрива иза реторике која буди национална осећања, иза приче о миру и стабилности, изградњи путева, јачању војске и слично. То је нека "бела издаја" или "мудра политика" и неупућеним људима је симпатична исто као и "бела магија", зато што оставља утисак добронамерности.
Са друге стране имамо "црну издају" или отворену издају, лако препознатљиву по другосрбијанском наративу о геноциду у Сребреници, независности Косова, величању Запада и пљувању Цркве. Представнике такве политике народ лако препознаје као непожељне, али у Србији је феномен што и они имају превише симпатизера, без обзира на отворену мржњу према свему српском.

Ипак, магија је демонска ствар, била она "бела" или "црна", она је увек душегубна и сатанистичка. То исто важи и за издају. Не постоји оправдана или "мудра" издаја, насупрот оне другосрбијанске. Издаја је одрицање од своје вере, свог идентитета, својих предака, свог достојанства, држаних и националних интереса, у ком год облику она била маскирана.

Константин Јовановић,
председник ОО Покрета Живим за Србију Врање

15/11/2023

Када смо упозоравали колико је опасна дигитализација катастра, а доказ колико је опасна су и похвале које долазе из иностранства за тај "посао", нисте реаговали. Нисте се запитали зашто је радницима у катастру било забрањено да комуницирају са странкама.

Данас када су обзнањени плодови дигитализације, када се зна да сви послови око катастра морају да се обављају електронским путем и то преко адвоката уз новчану надокнаду од око 200 евра, што значи, да је, на пример, за промену адресе у личном документу сада потребно издвојити управо толику суму новца и ангажовати адвоката, поново МУК.

Зато када председник, наводно, једе паризер, ретко коме промакне такав догађај

До дигитализације катастра дошло се путем измена и допуна закона изгласаним у скупштини. Мени је јасно да је народу та скупштина огађена, нарочито у прошлом сазиву када такозване опозиције није ни било, када се од скупштине направила лакрдија, али народ МОРА да схвати да то гађење и јесте циљ, јер тако себи омогућавају да остваре све зацртане циљеве, нарочито циљеве око агенде 2030 коју и сами спомињу. Управо у тој и таквој скупштини се одлучује и управља нашим животима, хтели ми ту чињеницу да прихватимо или не, то јесте тако.

Ово је само један од мноштва донешених или измењених закона који директно иду на штету народа, а конкретно овај гура своје похлепне прсте у наш новчаник.

Незаинтересованост и гађење према оним стварима које директно утичу на квалитет и стандард живота нас сатире. Да ли треба поново да дочекамо ситуацију са слике да би се тргли? Када ускоро не будемо имали ни за тај паризер, можда нас то мало тргне, али можда...

Златко Кун, председник ГО Покрета Живим за Србију у Петровграду (Зрењанину).

05/10/2023

"У три рата била сам бомбаш. Била сам увек тамо где је трабало уништити непријатељску осматрачницу, разорити митраљеско гнездо, ухватити "живи језик". Ја сам то некако лако радила.

У рату је најважније да изненадиш непријатеља. Ако то постигнеш, онда си свршио посао. Мени је највише помагало то што сам имала урођени осећај да бацим бомбу тамо где сам наумила и то далеко. Сви су се томе чудили. А ја, у ствари, нисам ни учила како се баца бомба. Са собом сам увек носила четири српске бомбе, Васићеве. Она најбоље лежи у руци, четвртаста је, и где је бациш, ту се укопа у месту и експлодира. На солунском фронту намучила сам се са француском бомбом. Она је јајаста, па где је бациш, ту не експлодира, већ се откотрља лево или десно."

Милунка Савић

Најодликованија жена у историји ратовања, србска хероина Великог рата, учесник Балканских ратова. Четири пута рањавана, у Другом балканском рату бива рањена у груди, женске груди које је до тада вешто крила, када се и открива њен прави идентитет, до тада је била војник под именом "Милун Савић".

Те груди бивају окићене многим и највишим ордењем, међу којима су 2 ордена Легије части, Карађорђева звезда са мачевима, медаља "Милош Обилић", француско одликовање - Ратни крст са златном палмином граном, тиме постаје једини женски носалац тог одликовања.

У Велики рат улази под својим правим именом, као жена борац Милунка Савић. Она Милунка Савић која је војводи Путнику на његов савет да буде болничарка, јер ипак је млада, одговорила: "Војводо хоћу пушку". Тако Милунка, постаје део славног Другог пешадијског пука србске војске "Књаз Михаило", познатијег као "Гвоздени пук". Крај рата је дочекала у чину наредника.

Удала се 1922. године, за осам година млађег Вељка Глигоровића из Мостара, где су се и упознали, а 1924. добили су ћерку Милену. Усвојила је још три ћерке: Милку, коју је пронашла заборављену на железничкој станици у Сталаћу, Вишњу, своју сестру од ујака, рођену у позним годинама и Зорку, узету из сиротишта на далматинској обали, која је имала хендикеп, пошто је прележала менингитис. Све ово говори о томе каквих је квалитета била Милунка.

Од државе добија стан у селу Степановић код Новог Сада. Пошто јој је супруг због посла премештен у Бањалуку, а она остала сама са четворо деце, у потрази за бољим животом прелази у Београд. Пошто дуго није могла да нађе запошљење, на иницијативу сабораца запослили су је као чистачицу канцеларије директора, у Хипотекарној банци у Београду, где је провела највећи део свог радног века. Занемарена и од свих напуштена, пензију је стекла радећи. Одбила је понуду да се пресели у Француску и да добија француску војну пензију. Уместо тога, изабрала је да живи у Београду, где су људи брзо заборавили њене заслуге. За све то време ишколовала је и одгајила тридесеторо деце, коју је доводила из свог родног села Копривнице.

За време Другог светског рата, Милунка је држала малу болницу на Вождовцу, у којој је лечила рањенике.
Након рата, власт јој је 1945. доделила пензију и једнособан стан.

Након три мождана удара, наша србска хероина, најодликованија жена у историји ратовања Милунка Савић, преминула је на данашњи дан 05.10.1973. године у Београду.

Ми те никада нећемо заборавити!
Вечнаја памјат и Царство Небеско!

Златко Кун, предсдник ГО Покрета Живим за Србију у Петровграду (Зрењанину).

05/10/2023

05/10/2023

Цене расту, вредност пада

Цене јесу написане бројевима, али бројеви на ценама као да се сами мењају чим се човек окрене.

Из месеца у месец, цене купљених производа, сада већ имају толики скок, да то озбиљно утиче на кућни буџет обичног човека, ма где био запослен. О буџету пензионера, нема смисла ни говорити, јер новац који им пристигне на рачуне најчешће једва да покрије трошкове за струју и комуналије и понеки неопходан лек.

Са телевизора се чују подаци да се никад боље није живело, а потрошачка корпа, иако има точкиће, не успева да стигне да се напуни животним потрепштинама јер док на њу, после свих дажбина, дође ред, новац је већ искочио из новчаника.

Следи довијање, састављање краја с' крајем и готово мађионичарско умеће опстанка до следеће плате. Углавном ћутке.
Чудна је та ћутљивост на тешкоће, као и на омаловажавање труда човека. Јер ако даје све од себе да посао добро уради, требало би, ваљда, да очекује и да за то буде и пристојно плаћен. Исто је и са пензионерима, јер су поштено радили толике године.

Али, чини се да су неки појмови озбиљно помешани, па је борбу за боље услове и стандард, заменила борба ко ће више хвалити свотицу повремене помоћи, као да се то поклања из нечијег џепа, а не из буџета који се пуни од новца свих заједно.

Видећемо колика је свест грађана у односу на цене, али и на разна обећања која расту са смањивањем броја дана до избора.

Марија Гранжан

01/10/2023

Бојан Мијаиловић ☦️

Игор Миленковић ☦️

Стефан Недељковић ☦️

Капима своје, умножили су реку проливене мученичке србске крви која тече кроз вене читавог Косова и Метохије. Прибројали се витезовима палим на Светој србској земљи која се вековима ђубри храброшћу, чашћу, јунаштвом...
Чекамо дан и надамо се да ће убрзо доћи, када ће из те нађубрене земље овим витешким врлинама изникнути плод, плод који ће донети слободу!

Вечнаја памјат и нека би им Господ и Спаситељ наш подарио своја Царска Насеља!

Ми знамо судбу... *

Ми знамо судбу и све што нас чека,
Но страх нам неће заледити груди!
Волови јарам трпе, а не људи -
Бог је слободу дао за човјека.

Снага је наша планинска ријека,
Њу неће нигда уставити нико!
Народ је ови умирати свикô -
У својој смрти да нађе лијека.

Ми пут свој знамо, пут богочовјека,
И силни, као планинска ријека,
Сви ћемо поћи преко оштра кама!

Све тако даље, тамо до Голготе,
И кад нам мушке узмете животе,
Гробови наши бориће се с вама!

* Алекса Шантић, 1907.

Златко Кун, председник ГО Покрета Живим за Србију у Петровграду (Зрењанину).