09/02/2026
U projektu “Tron” krunišem arhetip Afroditine božanske lepote posredstvom tajanstvenosti
i mističnosti starih narodnih nošnji, ali i duhovnih verovanja i mitova kroz različite epohe. Svojim
umetničkim istraživanjem pokazujem da je u hrišćanskoj civilizaciji svaka iskonska lepota, a sa tim i ženska lepota, podložna skrivanju, a posebno u narodnim nošnjama, koje iza mnoštva slojeva podsuknji, čipki, traka, mašni i vezova, skrivaju nedosežni ideal devičanske lepote. Svaki narod posredstvom svoje narodne nošnje ističe svoje autentične simbole i obeležja, koji ga određuju kao narod, i u tom smislu čine specifičnim i jedinstvenim. Takođe, mitovi, legende, tradicija i kultura naroda, kao i religija, duboko utiskuju svoj pečat i na narodnim nošnjama.
U “Tronu” žensku lepotu predstavljaju prelepe protagonistkinje u arhaičnim narodnim nošnjama,
a ovozemaljski prolazni život, pored ženske lepote, simbolišu i dukati, perle, krune, nakit, oglavlja, što u današnjem vremenu predstavlja stalnu težnju za slavom, bogatstvom, moći, popularnošću, divljenjem, lepotom, društvenim statusom...
Druga skrivenija, ali bitnija dominanta u “Tronu” su razni religiozni, prastari simboli, koji su utkani u arhaičnu narodnu nošnju, a upravo ti vanvremenski simboli kao putokaz usmeravaju nas prema duhovnom svetu, prema veri i Bogu. Vera u Boga, Isusa Hrista i Anđele može se uočiti i preko simbola koji su se nosili i koristili u svakodnevnom životu.
“Tron” u svetskom i u duhovnom smislu predstavlja borbu naroda za moć tj. presto. Sam naziv aludira da arhaične narodne nošnje crpe inspiraciju sa kraljevskih dvorova, a kraljevske krune simbolizuju svadbena oglavlja. Na kraljevskom dvoru pored raskoši, do izražaja dolazi ženska lepota, koja je i glavna inspiracija mnogih umetnika. Ogledalce, ogledalce, koja je najlepša na svetu? U mom vremeplovu svaka protagonistkinja je najlepša i duhovno dostojna da zauzme Tron.
Fotografije nisu samo odraz multikulturalnosti i suživota naroda na ovim prostorima, kao ni samo estetski lepe fotografije narodnih nošnji, već u sebi nose dublje sublimirane poruke. “Tron” prikazuje jedinstven spoj umetnosti i etnologije, tradicije i modernog doba, kao i istorijsko – nacionalno obeležje u domenu modnog dizajna. Predstavlja evropsku prestonicu u duhovnom, istorijskom, filozofskom i hrišćanskom smislu, ali navodi nas i na preispitivanje svog porekla i korena. Svojim etnografskim zapažanjem i instinktom kroz fantasmagorične fotografije tu podudarnost sam sublimirao u jedan originalan i jedinstveni prikaz. Iz te perspektive “Tron” predstavlja novo viđenje arhaične narodne nošnje.
“Tron” u mom viđenju suprotstavlja, ali i spaja dva sveta - ovozemaljski i duhovni, kroz koji se, uz alegoriju i metaforu, prelama i ogleda moj fi lozofski izraz. Prvoplanski na fotografijama neko može da zapazi samo lepe devojke ili kolorit lepih narodnih nošnji, dok će, zasigurno, biti i onih koji će, kroz istorijske ili mitske ličnosti, uočiti alegorije i sublimirane poruke koje one nose. Tron je višeslojna simbolička priča. “Tron” transcenduje tradiciju u neku daleku budućnost ili u prošlost.
Prilikom stvaranja “Trona” vodio sam se intuicijom i simbolizmom na prvom mestu. Birao sam arhaične narodne nošnje koje će me inspirisati, posredstvom kojih ću moći da izrazim svoju viziju, emociju, impresiju. Narodne nošnje našeg regiona poslužile su mi kao sredstvo kako bih mogao stvoriti određene likove i ispričati bajke. Sa tog aspekta treba posmatrati fotografije. U tome je draž percepcije i interpretacije.
Moj rad je specifična reinterpretacija narodnih nošnji kao nematerijalnog kulturnog nasleđa, u kome se smelo kombiniju tradicionalni elementi i prikazani su iz originalne perspektive, stvarajući nove estetične i tradicionalne modele. Stavljajući spoj tradicije i duhovnosti u fokus, moje fotografije iz opusa “Tron” predstavljaju publici originalne i autentične narodne nošnje Srba, Slovaka, Mađara, Šokaca, Bunjevaca, Rumuna, Rusina.
Kao umetnik, tragam za idejom večne lepote, za duhovnom inspiracijom kojom mora biti nadahnuta umetnost, za snovima i nedostižnom večnošću, za izrazom koji menja pogled na ženu, religiju, istoriju, tradiciju i naposletku, za eksperimentom i filozofskom igrom koja provocira i menja ukorenjene dogme i obrasce ponašanja u društvu.
Pavel Surovi je svetski poznat grafički dizajner, modni fotograf, kolekcionar narodne nošnje, koji tradiciju i narodnu kulturu prikazuje kroz prizmu svojih duhovnih i filozofskih pogleda. U okviru promocije grada, kada je Novi Sad poneo titulu Evropske prestonice kulture u 2022. godini, Pavel Surovi se predstavio izložbom “Tron”, koja je premijerno otvorena u čak sedam kulturnih stanica.
Učestvovao je na međunarodnom Etnology Festu u Beogradu, na međunarodnom festivalu IBEFF etnomode u Sankt Peterburgu u Rusiji, na međunarodnom festivalu “Biserna grana”, kao i na festivalima u Slovačkoj republici. Svoju izložbu “Slovačka Lepota” prikazao je u galeriji na bratislavskoj tvrđavi, nekadašnjoj rezidenciji kraljice Marije Terezije, a povodom obeležavanja Dana ustavnosti Republike Slovačke.
Dobitnik je nagrade Slovak Multimedia PRIX (2003) za najbolji multimedijalni rad u Slovačkoj republici. Osvojio je prvu nagradu žirija na takmičenju HiiiBrand (2010) u Kini za najbolji svetski brend i dobitnik je evropskog Oskara Design Angel na AdPrintFestivalu (2012) za najbolji logo dizajn u Evropi. Njegova dizajnerska rešenja objavljivana su širom sveta.
Dve godine zaredom osvaja prvu nagrada žirija na IBEFF festivalu etnomode u Rusiji u kategoriji modna fotografija. Dobitnik je brojnih priznanja za portretnu i modnu fotografiju na svetskim fotografskim takmičenjima. U Francuskoj u Parizu na WPE International Photography Awards je dobio prvu nagradu žirija za fotografiju portreta izrađenu pomoću veštačke inteligencije, a treću nagradu žirija za portret Svete Marije Magdalene. Proglašen je za najboljeg portretnog fotografa u Češkoj republici na međunarodnom foto salonu Bohemija u Pragu, a u Vsetinu za najboljeg fotografa bijenala.
U Sloveniji je dobitnik zlatne medalje Foto saveza Slovenije u kategoriji serija i proglašen je za najboljeg autora i fotografa 23. Celjskog foto salona. Na međunarodnim foto takmičenjima u umetničkoj fotografiji osvojio je po zlatne medalje u kategoriji kolorna i crno-bela fotografija u Belgiji i Gruziji. Najnovija nagrada mu je zlatna medalja u Kini na međunarodnom takmičenju GPU China za portret grofice Batori.
Za kratko vreme osvojio je čak 29 zlatnih medalja, 35 srebrnih i više od 47 bronzanih medalja na međunarodnim foto takmičenjima u Francuskoj, Kini, Rusiji, Belgiji, Češkoj, Gruziji, Crnoj Gori, Bugarskoj, Sloveniji, Hrvatskoj, Albaniji, Turskoj, Kipru, Severnoj Makedoniji, Nikaragvi, Indiji, Islandu, Portugaliji...
Izlagao je u Francuskoj, Kini, Nemačkoj, Rusiji, Češkoj, Slovačkoj, Mađarskoj, Sloveniji, Republici Srpskoj i u Srbiji. Izložba “Tron” imala je svetsku premijeru u Parizu, koja i nadalje osvaja svetske i evropske prestonice.
