Данас на Православном богословском факултету студира више од 1.800 студената оба пола који се оспособљавају за свештенички, вероучитељски позив и научни рад у области теологије. На Факултету предаје 47 наставника и сарадника, од тога 33 доктора наука. У предавачком саставу заступљени су и угледни архијереји наше Цркве, свештеници, монаси. Студијски планови и програми у потпуности су усаглашени са
актуелним Законом о високом школству и Болоњским процесом. Настава је организована по моделу: основне академске студије у трајању од 8 семестара (240 ЕСПБ бодова), мастер студије у трајању од 2 семестра (60 ЕСПБ бодова) и докторске студије у трајању од 6 семестара (180 ЕСПБ бодова).
Поред општег програмског језгра, студенти се, у складу са својим афинитетима, опредељују и за одређени број изборних предмета - библијских, патролошких, систематских, црквено-историјских, философских или практичних дисциплина. План основних студија представља комбинацију теоријских и примењених знања која може задовољити и потребе оних студената који желе да се баве науком или предавачком делатношћу у духовним школама, али и оних који би стечена знања применили у пастирској или катихетској (вероучитељској) служби.
Овде своја теолошка знања могу продубљавати и припадници других конфесија, уз сагласност јерархије СПЦ. Факултет негује интензивну сарадњу са низом реномираних теолошких установа у свету, као што су богословски факултети Аристотеловог универзитета у Солуну и Националног и Кападистријског Универзитета у Атини, духовне академије у Москви и Петрограду, Латерански универзитет у Риму, теолошки факултети у Немачкој, Швајцарској, Француској, САД, као и у земљама региона.
Библиотека Факултета поседује преко сто хиљада књига, а њене услуге све више користе и академски делатници са других факултета и научних установа. Библиотечки фондови попуњавају се донацијама које библиотека добија од различитих институција и фондација, што омогућава њен стабилнији и перспективнији развој.
У оквиру научноистраживачке делатности Факултета ради се на научном пројекту „Српска теологија у ХХ веку: истраживачки проблеми и резултати“, регистрованом у Министарству науке Републике Србије, издају се часописи „Богословље“, „Philotheos“ и „Стил“, а студенти имају и своје гласило „Логос“.
При Факултету постоје Институт за теолошка истраживања, Богословско-катихетски институт, Библијски институт, као и Институт за литургику и црквену уметност. Периодично се организују научни скупови од националног и међународног значаја.
Факултет у свом саставу има два интерната (за младиће и девојке), а његови студенти имају право да конкуришу за место и у другим домовима и да користе услуге студентских мензи.
Срце ове високе духовне школе свакако је храм св. Јована Богослова, у коме се свакодневно одвија пун круг богослужења (јутрење, вечерње, повечерје, часови), а суботом, недељом и празником служи се и света Литургија, на коју радо долазе и студенти са других факултета. Млади теолози на службама поју за певницом, помажу свештенослужитељима, а они који имају свештенички и свештеномонашки чин служе заједно са својим професорима. Настава се одвија у модерно опремљеним амфитеатрима, слушаоницама и кабинетима у згради на Карабурми подигнутој 1995. године искључиво из сопствених извора и донација Цркве.
