14/04/2023
13-априла 2023 у Београду, просторијама Привредне коморе, завршена је последња јавна расправа око измене и допуне Закона о комуналнј делатности. Јавне расправе одржане су пре тога у Новом Саду, Нишу, Зајечару, Крагујевцу. Без сумње да са надлежним Министарством грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре имамо јако коректну сарадњу, и добијам позиве за све оно што се тиче комуналне делатности. Јавна расправа јесте била потпуно јавна и доступна сваком. Ми смо најавили 10 представника из Самосталног синдката Србије, али придружило се још 10 из ЈКП ГСП "Београд" и 1 из Дирекције за грађевинско земљиште Београд и свима је било омогућено присуство и учествовање на јучерашњем састанку. Само неки од многих ставова Председништва Србије, на темељу којих је направљен концепт за јавну расправу јесу : 1) Од 2014 године долази до суноврата зарада комуналних радника, па има предузећа где 90% запослених прима минималну зараду. 2) Да је Закон о комуналној делатности јесте један од најважнијих закона и да је то Закон од националног интереса, с обзиром да не постоји грађанка и грађанин који више пута дневно, 24/7 не користи комуналну услугу, па је и став свих према комуналној делатности став о народу једне државе. 3) На комуналну делатност има много утицаја разних интересних групација, организација које ометају ефикасно пословање комуналних делатности. 4) Често су комунална предузећа носиоци социјалне политике и ако су то привредна друштва која своје приходе остварују на тржишту 5) Да смо надлежном министарству кључни партнер, јер сви живимо од комуналних предузећа и стало нам је да су ефикасна у свом пословању 6) Да желимо интервенцију о форми законских норми надлежног Министарства ради остваривање ефикасног и правичног пословања. - Из ових наведених СТАВОВА, концепт је био да ми као синдикат желимо да предузеће послује успешно, јер је то и гарант наших зарада. Док се дају субвенције грађанима на цену комуналне услуге , наши запослени од којих већина раде тешке и по здравље ризичне послове примају зараду која им не омогућава да се посвете свом послу. Из наведених разлога, наш захтев је био, да при изради Методлогије цене комуналне услуге постоји императивна норма да се и цене комуналне услуге најмање једном годишње усклађују са неком или више доступних статичких података (просечна зарада, медијална зарада, стопа инфлације, минимална цена рада и слично). Ако имамо предузеће које 10 година није подигло цену своје услуге теоретски не можемо да очекујемо да ће и запослених моћи да приме прихватљиву зараду. Морамо напоменути да не причамо ни о просечној заради, јер огромна већина комуналаца није ни близу ње. Друга велика сугестија јесте да се из члана 5 избрше став 3, који иначе није био ни у предлогу нацрта закон , већ је тај став додат у изменама из 2018 године, када смо и протесвовали, а ондоси се поред осталог да комунално предузећа за снабдевање воде за пиће, може своју делатност поверити дугом правном лицу, мада оно остаје носилац посла. О осталим темам биће те обавештени достављањем писаних примедби које у договору са Министарством достављамо писаним путем. Имам обавезу да се захвалим Председништву и Републичком одбору Синдиката запослених у комунално стамбеној делатности, који су дали огроман допринос у раду на сагледавању и давању многих података на којима су утемељени наши ставови. Исто синдикати многих комуналних предузећа су дали свој максимум.