Nematerijalno kulturno nasleđe Srbije - Intangible Cultural Heritage Serbia

14/08/2026

📢 Изашао је нови билтен Центра за Nematerijalno kulturno nasleđe Srbije - Intangible Cultural Heritage Serbia при Etnografski muzej u Beogradu - Ethnographic Museum in Belgrade посвећен занатским знањима и вештинама 🖐️🧶🪡✂️⚒️🔨🤲

🌐 Унескова Конвенција о очувању нематеријалног културног наслеђа у први план ставља знања и вештине израде, а не саме предмете и занатске производе, фокусирајући се пре свега на очување знања и вештина потребних за израду занатских производа, подстицање занатлија да сачувају и пренесу познавање заната на нове генерације, као и подизање свести о њиховом значају на националном и међународном нивоу.

🆕 У Национални регистар нематеријалног културног наслеђа Србије, који се води у Центру за нематеријално културно наслеђе, од 2012. године до данас уписано је 1️⃣9️⃣ елемената који припадају овом домену „живог наслеђа“, а који су припремљени у сарадњи институција културе, локалних заједница, туристичких организација, удружења и појединаца, што указује на заинтересованост различитих актера да својим деловањем допринесу очувању традиционалних заната.

ℹ️ Више о традиционалним занатским вештинама које чине део Националног регистра, прочитајте у најновијем билтену Центра.

👉 https://mailchi.mp/dfc68a5b3adb/2026

Вештина ручног ткања ћилима, један од најпрепознатљивијих облика текстилног стваралаштва код нас, у Националном регистру је заступљено уписима пиротског, стапар...

11/08/2026

🎶 ЖИВО НАСЛЕЂЕ Србије 🎵 Свирање на тамбурицама/самицама 🎶

Свирање на тамбурицама/самицама (тамбурицама-самицама) део је културе српског динарског становништва које се, током ХХ века, доселило на простор Србије из матичних подручја, првенствено из Лике и са Кордуна (данашња Република Хрватска). На овим трзачким жичаним инструментима данас свирају и њихови потомци рођени у Србији, идентификујући се тако са културом својих предака, али и други заинтересовани млади људи.

👩‍🦰 Пракса свирања на тамбурицама-самицама заступљена је на ширем простору Србије, укључујући Бачки Грачац, Чонопљу, Кљајићево, Бачки Брестовац, Оџаке и Београд, а овај инструмент свирају и мушкарци и жене.

👨‍🦰 Самичар је најчешће онај који започиње песму и изводи мелодије игара и песама, најпре игара типичних за матично подручје, укључујући и оне раније донете из других крајева (посебно из Славоније), али и мелодије које су свирачи почели да свирају током живота у Србији. Уз овај традиционални инструмент изводе се (лички) ојкан, (кордунашка) ојкача, бећарци, али и песме које припадају новијој традиционалној музици.

Самица је била једна од стожера забаве на породичним свечаностима и друштвеним скуповима, док у новије доба долази до изражаја симболичка функција свирања на овом инструменту.

✨Свирање на тамбурицама/самицама✨ елемент „живог наслеђа“ из домена извођачких уметности, уписано је 2023. године под бројем 6️⃣3️⃣ у Национални регистар нематеријалног културног наслеђа Србије, који се води у Центру за Nematerijalno kulturno nasleđe Srbije - Intangible Cultural Heritage Serbia при Etnografski muzej u Beogradu - Ethnographic Museum in Belgrade, а на предлог Музиколошког института САНУ и Музеја Војводине.

🔗 ка е-Регистру НКН Србије: https://nkns.rs/cyr/popis-nkns/sviranje-na-tamburicama-samicama

📷 и 🎥 Документација Центра за нематеријално културно наслеђе Србије // © Данка Лајић Михајловић

08/08/2026

🎶 ЖИВО НАСЛЕЂЕ Србије 🎺 Трубаштво 🎶

Трубаштво представља праксу здруженог свирања лимених дувачких инструмената у форми ансамбала или оркестара (трубачких оркестара / „блех“ оркестара) које је данас присутно на простору целе Србије, а нарочито у њеним јужним, западним и источним деловима.

🎵Ова свирачка пракса носи назив по водећем инструменту ансамбала – труби, иако се на тој позицији често налази и флугелхорна (нем. Flügelhorn – крилни рог), а ансамбле чине и други лимени дувачки инструменти (тенор и баритон хорне, туба). У неким крајевима Србије, у састав оркестара улазе и кларинет или саксофон, а обавезно су присутни и велики бубањ (са чинелом) и добош.

Носиоце махом чине свирачи без формалног музичког образовања који су вештину свирања лимених дувачких инструмената научили од старијих чланова своје породице, а није редак случај да је више генерација у једној породици, односно фамилији, на овај начин овладало свирањем ових инструмената.

🎵 Трубачки оркестри свирају на различитим породичним или јавним прославама и свечаностима, а постоји и пракса уличног музицирања у градовима. Репертоар мелодија је изузетно широк – од традиционалне и компоноване народне музике, до нумера које припадају популарној и класичној музици.

👉 Посебан подстицај развоју трубаштва у Србији дао је Драгачевски сабор трубача у Гучи. Ове године, Сабор се одржава од 7. до 9. августа, a детаљан програм можете погледати на званичној страници Сабора (Dragačevski Sabor trubača).

✨ Трубаштво – свирање ансамбала/оркестара лимених дувачких инструмената / блех оркестара✨ елемент „живог наслеђа“ из домена извођачких уметности, уписано је 2020. године под бројем 5️⃣1️⃣ у Национални регистар нематеријалног културног наслеђа Србије, који се води у Центру за Nematerijalno kulturno nasleđe Srbije - Intangible Cultural Heritage Serbia при Etnografski muzej u Beogradu - Ethnographic Museum in Belgrade на предлог Музиколошког института САНУ.

🔗 ка е-Регистру НКН Србије: https://nkns.rs/cyr/popis-nkns/trubashtvo-sviranje-ansambalaorkestara-limenih-duvachkih-instrumenata-bleh-orkestara

📷 Документација Центра за нематеријално културно наслеђе Србије

🎥 Наступ трубачког оркестра Врањски мерак на манифестацији „Дани Врања 2026." © ТВ Фокус, Врање⤵️
https://www.youtube.com/watch?v=efqEzM6twJ4

06/08/2026

❇️ Из локалних заједница ❇️

📌 XV Сабор певања „извика“ одржан је 22. јула 2026. године на Тргу војводе Петра Бојовића у Новој Вароши у оквиру манифестације Златарфест 2026, а у организацији „Друштва за неговање традиционалног певања извика“ из Нове Вароши.

👥🎶 На програму Сабора, који је такмичарског карактера, наступило је једанаест мушких, три женска и три мешовита пара певача и певачица из Златиборског округа – Нове Вароши, Чајетине, Севојна, Ужица, Прибоја и околних места. Сваки пар је извео по једну песму „из вика“, међу којима и: „Са Златара глас се чује“, „Синоћ ми је долазио Гојко“, „Златиборско равно поље“, „Нема брата док не роди мајка“, „Вјетар дува од Мораве“, „Овце чува чобан и чобанка“ и друге.

🌲🎵🌄 У оквиру ревијалног дела програма, представили су се носиоци различитих традиција из домена усменог стваралаштва и извођачких уметности – изговарање здравица, свирање на традиционалним инструментима и певање (свирале и гусле), традиционално певање, из Прибоја, Пријепоља и Нове Вароши/Чачка.

📖 Пре почетка Сабора, одржана је и промоција публикације „Песме из вика“ (WMAS и „Друштво за неговање традиционалног певања извика“, 2026) чију окосницу чине текстови песама „из вика“ које је током година сакупио Мирољуб Ракетић – Ракета, певач „из вика“ и члан Друштва.

ℹ️ Детаљније о XV Сабору певања „извика“ прочитајте у вести на сајту Центра за нематеријално културно наслеђе Србије:

https://nkns.rs/cyr/odrzhan-xv-sabor-pevanja-iz-vika-u-novoj-varoshi

📷 и 🎥 © 2026 Документација Центра за НКН Србије // Наташа Младеновић Рибић

05/08/2026

🔜 Завичајни музеј Књажевац организује XVI „Летњу школу традиционалних заната Равна“ од 13. до 26. августа 2026. године у Архео-етно парку у Равни, код Књажевца.

🪢 Летња школа, која је конципирана у форми едукативних радионица, намењена је средњошколцима и младима, првенствено из Књажевца, али и других места у Србији. Током школе, са полазницима ће се радити на овладавању различитим техникама традиционалних заната који су и данас присутни на простору источне Србије: грнарство, ткање, као и двопређно плетење вунених чарапа, које је 2018. године уписано у Национални регистар нематеријалног културног наслеђа Србије, на предлог Завичајног музеја Књажевац у сарадњи са Општином Књажевац. 🧶

📆 Рок за пријављивање је 10. август 2026. године, а детаље можете потражити на званичној страници Zavičajni muzej Knjaževac ⤵️

Ове године је Министарство културе Републике Србије, по шеснаести пут, подржало реализацију пројекта „Летња школа традиционалних заната Равна“.
Пројекат, чији је циљ очување традиционалних техника грнчарства источне Србије, као и домаће текстилне радиности, почива на начелима Европске конвенције о заштити старих и традиционалних заната и УНЕСКО-ве Конвенције о очувању нематеријалног културног наслеђа. Конципирана као едукативна радионица, Летња школа намењена је средњошколцима и младима, првенствено из Књажевца, али и из других места у Србији.
Завичајни музеј Књажевац један је од малобројних музеја у Србији који је међу првима своју програмску стратегију проширио и на заштиту нематеријалног културног наслеђа, промовишући очување и ревитализацију старих заната Књажевца и источне Србије, између осталог и кроз пројекат „Летња школа традиционалних заната“.
Летња школа традиционалних заната ове године биће одржана од 13. до 26. августа у Архео-етно парку у Равни.

Формулар за пријаву можете преузети у Завичајном музеју Књажевац или путем линк-а ка Word и PDF верзији формулара који се налазе испод.

Рок за пријављивање је 10. август 2026. године.

Формулар за пријаву можете преузети у следећим форматима:

📄 Word: https://docs.google.com/document/d/11RI0thR-lskDH7c17aS-TDPG4xhuSIRw/edit
📄 PDF: https://drive.google.com/file/d/111skroHpHsPFvczM8GVklwTmnSNZS7V7/view

03/08/2026

🎶 ЖИВО НАСЛЕЂЕ Србије 🎼 Тамбураши, тамбурашке праксе 🎶

Тамбурашке праксе се односе на групно музицирање на трзачким инструментима првенствено у „бандама“ / ансамблима и малим оркестрима, док велики тамбурашки оркестри представљају институционализоване формације новијег датума. Тамбураштво је присутно у градским и сеоским срединама у Војводини, али и на ширем простору Србије (Шабац, Крагујевац, Ужице, Београд) и практикују га припадници различитих етничких заједница.

У тамбурашке музичке инструменте спадају: прим („бисерница“), а-басприм („а-брач“), е-басприм („е-брач“), тамбурашко чело, контра („бугарија“), тамбурашки бас („бегеш“), стојеће тамбурашко чело („киш-бегеш“). Док тамбурашки оркестри користе само наведене инструменте, ансамбли често укључују и друге инструменте, попут хармонике или виолине.

▶️ Тамбураштво се практикује на приватним и јавним прославама (свадба, рођење детета, крштење, прославе пунолетства, матуре) али и у кафанском амбијенту. Извођачки репертоар чине вокално-инструментални аранжмани традиционалне и староградске музике, песме компоноване за тамбурашке ансамбле, као и нумере различитих популарних жанрова. 📀

✨Тамбураши, тамбурашке праксе✨ елемент „живог наслеђа“ из домена извођачких уметности, уписане су 2021. године под бројем 5️⃣4️⃣ у Национални регистар нематеријалног културног наслеђа Србије, који се води у Центру за Nematerijalno kulturno nasleđe Srbije - Intangible Cultural Heritage Serbia при Etnografski muzej u Beogradu - Ethnographic Museum in Belgrade на предлог Музеја Војводине у сарадњи са Факултетом музичке уметности у Београду и Савезом тамбурашких друштава Војводине.

🔗 ка е-Регистру НКН Србије: https://nkns.rs/cyr/popis-nkns/tamburashi-tamburashke-prakse

📷 Документација Центра за нематеријално културно наслеђе Србије

30/07/2026

🎶 ЖИВО НАСЛЕЂЕ Србије 🪈 Свирање на кавалу 🎶

Пракса свирања на кавалу („свирка на кавалу“, „свирка на шупељци“, „свирка на свирајки“) заступљена је пре свега на простору Косова и Метохије, и то у пределу Шар-планине, а нарочито у Сиринићкој жупи и Призренској Гори. Од деведесетих година XX века, свирање на овом традиционалном дувачком инструменту шири се и на друге делове Србије, нарочито у већим градовима, где се кавал свира као солистички инструмент или у оквиру различитих ансамбала.

🎵 Кавал је свирала у облику дугачке и уске цилиндричне цеви без писка, која има седам мањих рупа за свирање на предњој страни и једну на задњој, а у доњем делу још четири нешто веће рупе које се називају „гласници“. При свирању кавал се држи косо, како би се удувао ваздух у цев инструмента, и тонови се добијају поклапањем и отварањем рупа чланцима прстију.

👤 На овом, традиционално пастирском инструменту, данас се изводе и мелодије народних песама и традиционалних игара, а свира се и као пратња уз песму. Такође, постоји и пракса свирања кавала у пару, где један свирач изводи мелодијску линију, а други константан бордунски тон. 👥

✨ Свирање на кавалу✨ елемент „живог наслеђа“ из домена извођачких уметности, уписано је 2012. године под бројем 2️⃣0️⃣ у Национални регистар нематеријалног културног наслеђа Србије, који се води у Центру за Nematerijalno kulturno nasleđe Srbije - Intangible Cultural Heritage Serbia при Etnografski muzej u Beogradu - Ethnographic Museum in Belgrade на предлог КУД „Цветко Грбић“ из Штрпца.

🔗 ка е-Регистру НКН Србије: https://nkns.rs/cyr/popis-nkns/sviranje-na-kavalu

📷 Документација Центра за нематеријално културно наслеђе Србије // © Центар за културу Гроцка; Музеј на отвореном „Старо село“ Сирогојно; Наташа Младеновић Рибић

27/07/2026

🆕 Извршни одбор Међународног савета музеја (International Council of Museums - ICOM) објавио је ревидирана Интерна правила ове струковне огранизације, која су усвојена на 183. седници Извршног одбора Међународног савета музеја, одржаној од 22. до 23. јуна 2026. године у Паризу. Ревизија документа уследила је након измене Статута ове међународне организације 2023. године, а како би се обезбедина доследност у оквиру управљања Међународним саветом музеја.

📚 Интерна правила чине други основни текст, после Статута, који трансформише принципе утврђене Статутом у оперативна правила која регулишу функционисање ове Организације, укључујући индивидуално и институционално чланство, Генералну скупштину, националне комитете, радне групе и друго. Односно, овај документ пружа оперативни оквир за активности и радна тела Међународног савета музеја.

ℹ️ Ревидиранa Интерна правила Међународног савета музеја доступна су у следећем документу ⤵️

https://icom.museum/wp-content/uploads/2026/07/2026_ICOM_InternalRules_EN.pdf

27/07/2026

🎶 ЖИВО НАСЛЕЂЕ Србије 🪗 Мало коло 🎶

Мало коло, које се још назива и „мало банатско коло“, „сремачко коло“, „коло са поскочицама“, „Новосађанка“, „гајдашко“ и друго, традиционална је игра која се изводи у затвореном или отвореном кругу у којем су играчи различитих генерација међусобно повезани тзв. „војвођанским хватом“, где жене држе руке на раменима мушкараца, који се међусобно хватају за руке иза леђа жена. Образац играња малог кола се заснива на симетричном кретању – два корака за десном, па два за левом руком, док се специфичност ове игре огледа у различитим начинима варирања корака од стране мушкараца и жена.

Мало коло, које је у ранијем периоду изводило српско становништво, данас играју припадници различитих етничких и конфесионалних заједница на простору Војводине, а ова игра се презентује и на сеоским и градским прославама које организују институције и удружења. Оно се игра уз музику која се изводи на народним или индустријским инструментима, солистички или у ансамблима/оркестрима, где се комбинују традиционалне мелодије, зависно од извођачке вештине и умећа свирача.

✨Мало коло✨ елемент „живог наслеђа“ из домена извођачких уметности, уписано је 2021. године под бројем 5️⃣3️⃣ у Национални регистар нематеријалног културног наслеђа Србије који се води у Центру за Nematerijalno kulturno nasleđe Srbije - Intangible Cultural Heritage Serbia при Etnografski muzej u Beogradu - Ethnographic Museum in Belgrade, а на предлог Академског друштва за неговање музике „Гусле“ из Кикинде.

📷 ка е-Регистру НКН Србије: https://nkns.rs/cyr/popis-nkns/malo-kolo

🔗 Документација Центра за нематеријално културно наслеђе Србије

22/07/2026

🎵 ЖИВО НАСЛЕЂЕ Србије 👣 Народна игра руменка 🎵

🪈 Руменка је традиционална народна игра у колу симетричног играчког обрасца, где се простор подједнако прелази и у десну и у леву страну. Карактеришу је различити играчки мотиви: уситњавање корака у једном такту поскоцима одоздо или одозго, „подвожење“ – специфичан начин играња у коме нога која прелази простор крене, а друга нога јој се брзо прикључује што посматрачу изгледа као да прикључена нога гура ногу која је започела покрет, и играње у месту које се изводи у форми трокорака. Играчки обрасци су различите дужине и могу бити од осам, десет и шеснаест тактова.

🤝 Народна игра руменка је распрострањена као жива извођачка пракса у источној Србији и игра је становништво на подручју Црноречја, Бање, средњег тока Тимока, Заглавка, Буџака, Сврљишке котлине, у околини Ниша и појединим насељима Пиротског поља. Она се у локалној заједници преноси непосредно, учешћем у игри и посматрањем и усвајањем варијанти корака, и део је игара које се изводе током породичних светковина и јавних окупљања.

✨Народна игра руменка✨ елемент „живог наслеђа“ из домена извођачких уметности, уписана је 2012. године под бројем 1️⃣7️⃣ у Национални регистар нематеријалног културног наслеђа Србије који се води у Центру за Nematerijalno kulturno nasleđe Srbije - Intangible Cultural Heritage Serbia при Etnografski muzej u Beogradu - Ethnographic Museum in Belgrade, а на предлог Ансамбла народних игара и песама Србије „Коло“.

🔗 ка е-Регистру НКН Србије: https://nkns.rs/cyr/popis-nkns/rumenka

📷 Документација Центра за нематеријално културно наслеђе Србије // © Александар Костић, Наташа Младеновић Рибић