Nematerijalno kulturno nasleđe Srbije - Intangible Cultural Heritage Serbia

09/06/2026

📣 UNESCO организује VIII међународно такмичење у фотографији „Путеви свиле очима младих“ (Youth Eyes on the Silk Roads) на тему „Живо наслеђе дуж Путева свиле“ (Living Heritage along the Silk Roads)! Путем ове међународне иницијативе, позивају се млади да истраже културне везе и истакну разноликост заједница које су повезане дуж ових историјских рута.

👉 Конкурс је отворен до 30. јуна 2026. године, а право учешћа имају млади од 14 до 25 година.

📸 Три победника по старосној категорији добиће фотоапарате, а око 60 одабраних фотографија биће представљено у албуму „Објектив младих на Путевима свиле“ (Youth Lens on the Silk Roads) и изложено широм света.🌍

Неке од тема које могу послужити као инспирација младим фотографима су:
🔹 дељено традиционално знање о различитим занатима и вештинама;
🔸 музика, музички инструменти, игре или усмено приповедање;
🔹 кулинарске традиције, гастрономија и припрема хране;
🔸 традиционални спортови и игре;
🔹 живо преношење знања, вештина и идеја дуж Путева свиле;
🔸 мултикултурална окупљања различитих заједница током свечаних и свакодневних догађаја;
🔹 портрети појединаца и заједница из региона Путева свиле који приказују њихов културни идентитет, трајање, знање, али и тренутке радости, славља, учења и свакодневног живота.

ℹ️ Детаљне информације о међународном фото-конкурсу на тему „Живо наслеђе дуж путева свиле“ потражите на страници⤵️

https://unescosilkroadphotocontest.org

Capture the connections that unite us. 📸

UNESCO invites young people aged 14 to 25 worldwide to participate in the 2026 Youth Eyes on the Silk Roads Photo Contest.

Organized within the Programme, this global initiative encourages youth to explore cultural connections and highlight the diversity of communities linked across these historic routes.

This year’s theme, “Living Heritage Along the Silk Roads,” calls for photographs that capture how heritage continues to connect people across cultures and regions.

Three winners per age category will receive cameras, and around 60 selected photographs will be featured in the “Youth Lens on the Silk Roads” album and exhibited worldwide.

Deadline: Tuesday 30 June 2026.
More information: https://unescosilkroadphotocontest.org/en/participate

Copyright: © Yangming Kou / UNESCO Youth Eyes on the Silk Roads

02/06/2026

🟡 ЖИВО НАСЛЕЂЕ Србије 🐝 Певање уз ројење пчела 🟡

🗣️ Певање уз ројење пчела – део обичајне праксе присутне код српских породица које се баве пчеларством у централном делу Косова и Метохије, подразумева извођење ритуалних песама у време када се роје или маме пчеле с циљем њиховог хватања у кошницу („трмку“). Том приликом, једна особа држи „трмку“ и пева, а друга маточином и водом прска рој пчела и утерује га у њу. Само певање траје док матица („мајка“) не уђе у кошницу. Током извођења целокупног чина „мамљења“ пчела у кошницу, матици се обраћа љубазно и са посебним уважавањем – „мила моја“, „селе моја“, као и речима упозорења у функцији заштите – „ветар дува, пада киша“. Уколико пчеле и матица не уђу у кошницу, верује се да их је неко „урочио“.

🍯 При хватању пчелињег роја користи се „трмка“ исплетена од „паутине“ (врста биљке слична гранчицама винове лозе) и леске која је са спољашње стране премазана балегом и пепелом. Пракса је да се „трмка“ пре употребе добро надими, а њена унутрашњост премаже маточином, медом или шећером. Када се рој пчела ухвати у кошницу, она се поставља на даску на којој се меси хлеб („танур“) и прекрива белом кошуљом, а када падне мрак носи се на место на ком ће боравити. 🌜

🏡 „Мамљење“ пчела одвија се више пута годишње у временском периоду од маја до августа, када је сунце најјаче, и то у непосредној околини куће, крај кошница или дрвета, у тренутку када се на грани дрвета или на неком другом месту појави рој у облику браде. Ову обичајну праксу изводе подједнако и мушкарци и жене, по правилу старије животне доби. ☀️

✨Певање уз ројење пчела✨ елемент нематеријалног културног наслеђа из домена усмених традиција и израза, укључујући језик као носиоца нематеријалног културног наслеђа, уписан је 2018. године под бројем 4️⃣1️⃣ у Национални регистар нематеријалног културног наслеђа Србије који се води у Центру за Nematerijalno kulturno nasleđe Srbije - Intangible Cultural Heritage Serbia при Etnografski muzej u Beogradu - Ethnographic Museum in Belgrade, на предлог Факултета музичке уметности у Београду и Ансамбла народиних игара и песама Косова и Метохије „Венац“.

🔗 ка е-Регистру НКН Србије: https://nkns.rs/cyr/popis-nkns/pevanje-uz-rojenje-pchela

📷 Документација Центра за нематеријално културно наслеђе Србије

29/05/2026

🔹 ЖИВО НАСЛЕЂЕ Србије 🥂 Здравице 🔹

Здравица („почашница“, „наздравица“) чини вербални елемент наздрављања и фолклорни је жанр који се везује за најстарије облике говорништва, као и традиционалне (магијске) текстове. Сам обред наздрављања представља вид либације, односно жртве у пићу.

Изговарање здравица део је обичајне праксе присутне на територији целе Србије којом се изражавају жеље и благостање домаћину или слављенику, односно онима у чију част се одржава свечаност, као и свим присутним учесницима догађаја. Обред наздрављања неизоставан је на приватним и јавним догађајима, као што су крсне и црквене славе, свадбе, обичаји у вези са рођењем и крштењем детета, календарски празници и друго. 🎈🎁🎊

🗣️ Здравичари, који поседују високу способност импровизације, реторичке и драмске квалитете, изговарају текст здравице уз ритуално подизање чаше (флаше, чутуре) и испијање пића, најчешће вина или ракије. 🥃🍷

Вештина изговарања здравица преноси се углавном усменим путем, неретко и у кругу породице. Здравичари су најчешће мушкарци различите животне доби, док у савременој пракси и жене изговарају здравице.

✨Здравице (почашнице, наздравице)✨ елемент нематеријалног културног наслеђа из домена усмених традиција и израза, укључујући језик као носиоца нематеријалног културног наслеђа, уписан је 2018. године под бројем 3️⃣8️⃣ у Национални регистар нематеријалног културног наслеђа Србије који се води у Центру за Nematerijalno kulturno nasleđe Srbije - Intangible Cultural Heritage Serbia при Etnografski muzej u Beogradu - Ethnographic Museum in Belgrade, на предлог Народног музеја Чaчак у сарадњи са Удружењем „Прела и посела“ из Доње Топлице код Мионице.

🔗 ка е-Регистру НКН Србије: https://nkns.rs/cyr/popis-nkns/zdravice

📷 Документација Центра за нематеријално културно наслеђе Србије

27/05/2026

In Memoriam Љиљана Гавриловић (1953-2026)

Проф. др Љиљана Гавриловић, етнолог-антрополог, ванредни професор на Одељењу за етнологију и антропологију Филозофског факултета Универзитета у Београду (од 2013), научна саветница Етнографског института САНУ (од 2002) и музејска саветница Етнографског музеја у Београду (1981-2000) преминула је 25. маја 2026. године.

Била је чланица Националног комитета за нематеријално културно наслеђе при Министарству културе Републике Србије у неколико мандата, у периоду од 2011. до 2020. године.

Значајан опус њених истраживања и радова чине теме из области културног наслеђа, етнографске музеологије и нове музеологије. Као један од првих етнолога-антрополога у Србији који су се бавили Унесковим концептом нематеријалног културног наслеђа, дала је немерљив допринос истраживањима ове врсте наслеђа, али и посматрању „живог наслеђа“ у ширем контексту обликовања идентитета, културних политика и стратегија развоја на локалном, националном и међународном нивоу. У свом богатом стручном и научно-истраживачком раду, бавила се и друштвеним феноменима попут породичних односа и обичајног права, материјалне културе, те популарне и дигиталне културе.

Својом радозналошћу и свестраношћу, Љиљана Гавриловић је дала изузетан допринос развоју и вредновању (етнографске) музеологије, као и проучавању и промишљању концепта нематеријалног културног наслеђа.

Памтићемо је по ведром духу, позитивној енергији и отворености за насебично дељење својих увида, како са колегама и стручњацима из различитих области, тако и са студентима етнологије и антропологије, дајући пример професионалног односа према струци, науци, али и предмету истраживања, саговорницима и сарадницима.

Нека јој је вечна слава и хвала!

25/05/2026

🔸ЖИВО НАСЛЕЂЕ Србије 🎭 Пиротско приповедање🔸

Пиротско приповедање представља вербално изражавање у прози и стиху на пиротском говору српског језика (тимочко-лужнички дијалекат, белопаланачко-пиротски поддијалекат српског језика) који је и данас присутан у локалним заједницама у југоисточној Србији, на подручју Пирота, као облик „живог наслеђа“.

Овај облик усмене традиције испољава се у великом броју фолклорних жанрова у прози (предање, бајка, басна, прича о животињама, легендарна прича, новела, шаљива прича, анегдота, виц) и стиху (песме које се приповедају, загонетаке, пословице, здравице и сл).

Приповеда се на окупљањима („седенће“) и обичајним свечаностима, уз посао, као и на путовању. Приликом приповедања, посебан значај придаје се гестовима, мимици и способности драматизације садржаја. Такође, овај елемент „живог наслеђа“ се презентује и на сцени, у појединим представама на репертоару Нaрoднoг пoзoришта Пирoт.

✨Пиротско приповедање✨елемент нематеријалног културног наслеђа из домена усмених традиција и израза, укључујући језик као носиоца нематеријалног културног наслеђа, уписано је 2014. године под бројем 2️⃣8️⃣ у Национални регистар нематеријалног културног наслеђа Србије који се води у Центру за Nematerijalno kulturno nasleđe Srbije - Intangible Cultural Heritage Serbia при Etnografski muzej u Beogradu - Ethnographic Museum in Belgrade, на предлог СО Пирот, Народне библиотеке Пирот, Гимназије Пирот и Народног позоришта Пирот.

🔗 ка е-Регистру НКН Србије: https://nkns.rs/cyr/popis-nkns/pirotsko-pripovedanje

📷 Документација Центра за нематеријално културно наслеђе Србије; ФБ страница Narodno pozorište Pirot

20/05/2026

🔹 ЖИВО НАСЛЕЂЕ Србије 🗣️ Ојкача 🔹

Ојкача („ојкан“, „ојкалица“, „ојкавица“, „војкавица“ и др.) је појам који потиче од глагола „ојкати“ у значењу „отегнутог“ и тужног певања које је карактеристично за подручје Кордуна, Баније и Поткозарја, а данас је изузетно распострањено и на простору Србије, у областима у којима се населило крајишко становништвао, претежно у Војводини и Београду.

🎶 Ова изворна песма у римованом десетерачком двостиху представља поетско-музички облик који се изводи „a cappella“ или уз пратњу народног инструмента – најчешће тамбурице самице, а ређе дипли, двојница и друго. Специфичност овог начина певања је отегнути узвик, односно слог „ој“, „аој“ и „јој“, по чему се и најчешће назива „ојкање“.

👥 Ојкачу изводи група певача, која може бити мушка, женска или у ретким случајевима мешовита, где један води песму и пева први глас, док остали прате, односно басирају, и на тај начин стварају мелодију. Данас се ојкача често презентује на фестивалима традиционалне музике, али се и даље изводи и у свакодневним приликама, као и на породичним окупљањима – славе, свадбе, прославе рођења детета и друго.

✨ Ојкача✨ елемент нематеријалног културног наслеђа из домена усмених традиција и израза, укључујући језик као носиоца нематеријалног културног наслеђа, уписана је 2012. године под бројем 2️⃣5️⃣ у Национални регистар нематеријалног културног наслеђа Србије који се води у Центру за Nematerijalno kulturno nasleđe Srbije - Intangible Cultural Heritage Serbia при Etnografski muzej u Beogradu - Ethnographic Museum in Belgrade, на предлог Завичајног удружења крајишника „Никола Тесла“ из Пландишта и „Бранковог кола“ из Сремских Карловаца.

🔗 ка е-Регистру НКН Србије: https://nkns.rs/cyr/popis-nkns/ojkacha

📷 Документација Центра за нематеријално културно наслеђе Србије

15/05/2026

▪️🔸 ЖИВО НАСЛЕЂЕ Србије 🎭 Ерски хумор 🔸▪️

🥁 Ерски хумор, као форма усменог изражавања, представља спесифичан начин шаљивог односа према стварности који је карактеристичан за подручје Златиборског округа у западној Србији, и то у општинама Ариље, Бајина Башта, Ивањица, Косјерић, Нова Варош, Пожега, Пријепоље, Прибој, Чајетина и Ужице.

💬 Ова усмена традиција је присутна у свакодневном начину комуницирања и исказивања шала у локалној заједници, а препозната је и у многим књижевним родовима и врстама – народним приповеткама, новелама, анегдотама и вицевима; шаљивим лирским и епским десетерачким песмама; малим фолклорним формама као што су здравице, пословице, питалице, загонетке, ругалице и зврчке; дечијем фолклору, као и у оквиру својеврсног фолклорног театра (чауш на свадби, натпевавање момачких и девојачких сватова). 🃏

✨Ерски хумор✨ елемент нематеријалног културног наслеђа из домена усмених традиција и израза, укључујући језик као носиоца нематеријалног културног наслеђа, уписана је 2012. године под бројем 1️⃣5️⃣ у Национални регистар нематеријалног културног наслеђа Србије који се води у Центру за Nematerijalno kulturno nasleđe Srbije - Intangible Cultural Heritage Serbia при Etnografski muzej u Beogradu - Ethnographic Museum in Belgrade, на предлог Општине Чајетина у сарадњи са Библиотеком „Љубиша Р. Ђенић“ из Чајетине.

🔗 ка е-Регистру НКН Србије: https://nkns.rs/cyr/popis-nkns/erski-humor

📷 Документација Центра за нематеријално културно наслеђе Србије // Драган Никић

13/05/2026

▪️🔹 ЖИВО НАСЛЕЂЕ Србије 🔶 Врањска градска песма 🔹▪️

💬 Усмене традиције и изрази 💬

🎼 Врањске градске песме су традиционалне песме које су настале и певају се у Врању, „a cappella“ и у вокално-инструменталним аранжманима, и негују континуитет живота у граду Врању од друге половине XIX века до данас. Посебно место заузимају песме чији се садржај односи на конкретна места, личности и догађаје у самом граду, међу којима су и: „Шетнала се кузум Стана“, „Димитријо сине Митре“, „Симбил цвеће“, „Отвори ми бело Ленче вратанца“, „Петлови појев“ и друге.

🎶 Естетски императив при певању врањских градских песама чини суптилност певачевог гласа и преданост садржају песме. У мелодијском смислу, ове песме одликује покретљивост, склоност ка наглим, али нежним скоковима и суптилна орнаментика, док метро-ритмичку основу чине равномерни и мешовити тактови и ритам „rubato“.👩‍🦰🎵👨

🎙️ Овај елемент усмене традиције изводи се на приватним догађајима – у оквиру прослављања свадби, породичних слава и осталих светковина и славља. Врањске градске песме се певају и јавно, на концертима и сличним програмима, као и на дружењима у кафанама и другим јавним просторима.🎻🪘🪈

✨ Врањска градска песма✨ елемент нематеријалног културног наслеђа из домена усмених традиција и израза, укључујући језик као носиоца нематеријалног културног наслеђа, уписана је 2012. године под бројем 2️⃣6️⃣ у Национални регистар нематеријалног културног наслеђа Србије који се води у Центру за Nematerijalno kulturno nasleđe Srbije - Intangible Cultural Heritage Serbia при Etnografski muzej u Beogradu - Ethnographic Museum in Belgrade, на предлог Града Врања у сарадњи са КУД „Севдах“ Врање.

🔗 ка е-Регистру НКН Србије: https://nkns.rs/cyr/popis-nkns/vranjska-gradska-pesma

📷 Kulturno-obrazovni centar Vranje

12/05/2026

📌 У суботу, 9. маја 2026. године, у Одељењу за културу Амбасаде Мађарске „Collegium Hungaricum” у Београду (Collegium Hungaricum Belgrád / Collegium Hungaricum Beograd), одржана је радионица златовеза коју су водили представници Српског културно-уметничког друштва „Банат“ („Bánát" Szerb Kulturális Közhasznú Egyesület, Deszk) из Деске у Мађарској.

🔸 Полазнике радионице на почетку је поздравио директор „Collegium Hungaricum” Роберт Кашаб, а затим се присутнима обратио Кристифор Брцан, председник Српског културно-уметничког друштва „Банат“ који је одржао краћу презентацију о историјату овог удружења и областима њиховог рада и деловања. Затим су се полазници радионице, међу којима су били и студенти Универзитета уметности у Београду, упознали са основама златовеза и опробали у савладавању ове традиционалне занатске вештине која је присутна и на простору Србије.

⚜️ Украшавање текстила у техници златовеза – богатог рељефног веза израђеног од златног и сребрног конца, представља део живог наслеђа српске заједнице у Дески и важно идентитетско обележје, али и кохзиван фактор Срба у Мађарској. Ова традиционална занатска вештина уписана је у Национални регистар нематеријалног културног наслеђа Мађарске.✅

👉 Више о радионици златовеза коју је реализовала српска заједница из Деске у просторијама Одељења за културу Амбасаде Мађарске „Collegium Hungaricum” у Београду погледајте у линку ⤵️

08/05/2026

💬 ЖИВО НАСЛЕЂЕ Србије 🔸 Певање „извика“ 💬

Певање „извика“ један je од најзахтевнијих облика српског традиционалног певања. Ова врста певања припада старијој двогласној певачкој традицији и изводе је два певача истог пола или комбиновано – мушарац и жена. Певач који почиње песму „поведе“, „управља“, „предваја“, „даје команду“, „усјеца“, док се други певач укључује нешто касније и ,,вози направо“, „прати“. Карактеристика овог традиционалног народног певања је „усијецање“ или „сасјецање“, односно спуштање деонице водећег гласа за велику или малу секунду испод деонице пратећег гласа. Важно је да, у току извођења песме, не дође до прекидања музичког тока. 👨‍🦳👱🎶👩‍🦰🧑‍🦳

Певање „извика“ и данас живи у локалним заједницама српског становништва на подручју Златиборског округа у западној Србији – у селима која припадају општинама Ариље, Бајина Башта, Ивањица, Косјерић, Нова Варош, Пожега, Прибој, Пријепоље, Ужице и Чајетина.

👱‍♀️🎵👨

Тематика песама „извика“ је разнородна – од песама које се односе на различите послове (жетелачке, косачке, чобанске и др.) до песама у вези са обичајним и животним циклусом (славске, сватовске) а често се изводе и љубавне и песме о завичају.

✨Певање „извика“✨ елемент нематеријалног културног наслеђа из домена усмених традиција и израза, укључујући језик као носиоца нематеријалног културног наслеђа, уписано је 2012. године под бројем 1️⃣4️⃣ у Национални регистар нематеријалног културног наслеђа Србије који се води у Центру за нематеријално културно наслеђе Србије при Етнографском музеју у Београду, на предлог Удружења „Друштво за неговање традиционалног певања извика“ из Нове Вароши.

🔗 ка е-Регистру НКН Србије: https://nkns.rs/cyr/popis-nkns/pevanje-iz-vika

📷 Документација Центра за нематеријално културно наслеђе Србије / Музеј у Пријепољу