22/03/2022
СВЕТСКИ МЕТЕОРОЛОШКИ ДАН
и СВЕТСКИ ДАН ВОДА - 2022 год.
Реч директора
Проф. др Југослава Николића
Поштоване колегинице и колеге,
Светски метеоролошки дан установљен је 23. марта 1950. године, ступањем на снагу Конвенције о оснивању Светске метеоролошке организације, специјализоване агенције Уједињених нација, која се бави истраживањем, праћењем и прогнозирањем процеса и промена стања атмосфере. Такође, Светски дан вода, одлуком Генералне скупштине УН, почео је да се обележава 22. марта 1993. године.
Светски метеоролошки дан ове, 2022. године, посвећен је „Раном упозоравању и раном деловању”, са нагласком на кључну улогу метеоролошких и хидролошких информација у циљу смањења ризика од катастрофа. Светски дан вода посвећен је „Подземним водама”, ресурсу који обезбеђује 1/2 питке воде на Земљи, 38% воде за наводњавање пољопривреде и 1/3 воде потребне за индустрију. Обе теме се преплићу, осликавајући актуелни тренутак – бригу о смањењу неповољних утицаја времена и климе и бригу о очувању вода.
На глобалном нивоу, у протеклих 50 година забележено је више од 11000 природних катастрофа повезаних са метеоролошким и хидролошким приликама, које су однеле нешто више од 2 милиона живота и узроковале економске губитке у вредности од 3,64 билиона долара. То значи да је у просеку, у свету, сваког дана гинуло 115 особа и да су претрпљени материјални губици од 202 милиона долара. Према „Атласу смртности и економских губитака изазваних екстремним временским, климатским и хидролошким појавама у периоду 1970-2019. године” који је објавила Светска метеоролошка организација, број катастрофа у наведеном периоду повећао се пет пута, док су се економски губици увећали седaм пута. Охрабрује чињеница да се смртност смањила троструко и то захваљујући увођењу бољих стратегија раног упозоравања и смањења ризика од катастрофа.
Eкстремни временски и хидролошки догађаји, везани за олујне непогоде, поплаве, клизишта, топлотне таласе, шумске пожаре и суше, учесталији су последњих деценија и на територији Републике Србије. Године 2018-та и 2019-та забележене су међу најтоплијим у Србији (од 1951. године до данас), а значајне поплаве забележене су 1980, 1981, 1988, 1999, 2002, 2005, 2006, 2009, 2014. и 2016. године. У летњем периоду 2018. и 2019. године петнаест општина у централниј Србији објавило је ванредну ситуацију услед изливања река. Једна од најкишовитијих година у Србији била је 2014-та, са штетом од поплава процењеном на 1,6 милијарди евра. Значајне суше у Србији догодиле су се 2000, 2003, 2007, 2011, 2012, 2013, 2015, 2017. и 2021. године. Штете од суше 2012-те године, у целој земљи, процењене су на 2 милијарде евра. Током лета исте године забележено је преко 18000 пожара на отвореном, док је у Београду исте године забележен најдужи топлотни талас.
Републички хидрометеоролошки завод (РХМЗ; Завод) врши ране најаве и упозорења на екстремне метеоролошке и хидролошке појаве користећи одговарајуће проверене моделе. Континуирано јачање и унапређење система раних најава и упозорења РХМЗ-а на екстремне догађаје значајно повећава спремност на одговор у ванредним ситуацијама. Јасан план заштите и спасавања у ванредним ситуацијама доприноси смањењу последица истих. За екстремне временске догађаје који су дуготрајнији и чије последице нису одмах видљиве, каква је на пример суша, значајно је идентификовање и спровођење стратешких мера за адаптацију на климатске услове, чиме се повећава отпорност заједнице.
Одговор РХМЗ-а на поменуте чињенице дефинисан је кроз законску надлежност и одговорност, уз примену и одговарајућих међународних конвенција и протокола који се односе на ову област. Законoм о метеоролошкој и хидролошкој делатности детаљно су утврђене надлежности, функције и послови Завода, укључујући и надлежност међународне сарадње у области метеорологије, мониторинга и истраживања климе и оперативне хидрологије, јер атмосферски процеси не познају границе. Завод је једини орган у систему државне управе Републике Србије надлежан за издавање најава и упозорења из области метеорологије, хидрологије, климе и климатских колебања.
Средином 2015. године Заводу је пренета и надлежност одбране од града, која је пре тога била у надлежности МУП-а Србије - Сектора за ванредне ситуације. Ови послови уређени су Законом о одбрани од града, донетим 2015. године.
Последњих година, у области раних упозоравања и деловања, остварили смо значајне резултате. Завидан допринос остварен је кроз развој нумеричке прогнозе времена кроз интегрисан систем који обухвата атмосферу, аеросоле, океане, земљиште и хидрологију. Даље приоритетне ативности Завода, које играју важну улогу у Националној платформи за смањење ризика од природних катастрофа, усмерене су ка још већем јачању хидрометеоролошког система за ране најаве и упозорења, активном учешћу у изради анализа и студија о процени и развоју ризика, имплементацији националних стратегија које се односе на смањење ризика од природних катастрофа, као и прилагођавању климатским условима.
Честитам вам Светски метеоролошки дан и Светски дан вода уз жељу да у наредном периоду постигнемо још боље резултате у области раних најава и упозорења на све екстремне метеоролошке и хидролошке појаве и процесе.
Директор
Проф. др Југослав Николић, дипл. мет.
Стални представник Републике Србије
у Светској метеоролошкој организацији