Partija radikalne levice - PRL, 1, Belgrade (2026)

12/08/2026

Pitanje Nemačkog novinara o ubijanju Rusa i licemerje SNS vlasti

U Beogradu je tokom zajedničke konferencije za medije predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog i predsednika Srbije Aleksandra Vučića Nemački novinar Mihael Martens, dopisnik lista Frankfurter algemajne cajtung postavio pitanje u vezi sa time "šta Evropljani mogu da učine da pomognu da u ratu u Ukrajini bude ubijeno što više Rusa".

Rat u Ukrajini skinuo je masku moralne ucene sa zapadnog šovinizma. Martens već dugo slovi za “stručnjaka za Balkan” koji šovinističke stavove, doduše manje skandaloze, iznosi na dnevnom nivou, u starom kolonijalnom maniru “prevaspitavanja divljih Balkanaca”. Zbog toga je poprilično omiljen u domaćim proevropskim liberalnim krugovima, čija se politika i može svesti na prevaspitavanje divljih Balkanaca pod okriljem Evrope. Martens je čak u nekim “slobodnim medijima” dobio priliku da svoj stav pojasni, odnosno dodatno potvrdi. Otvoren poziv na zaoštravanje rata u Ukrajini i ubijanje Rusa, odnosno otvoreno ratno huškanje koje je u vrednosnom smislu navodno u direktnoj suprotnosti sa formalnim vrednostima tzv. "slobodnih medija" sa zapada, zapravo je još jedna lekcija svima koji veruju u zapadnjačke političke mantre o ljudskim pravima i medijskim slobodama.

Odgovor Aleksandra Vučića da se nada "da će ubijanja što pre prestati" krajnje je licemerna kada se uzme u obzir da Srbija pod SNS vlašću kontinuirano izvozi oružje i municiju od početka rata. Isto kao što izvozi oružje u Izrael koji sprovodi genocid u Palestini i neprestano napada druge države širom Bliskog istoka, kao i u Tursku, drugu najmnogoljudniju NATO članicu koja godinama zajedno sa svojim NATO saveznicima vodi proksi ratove širom Bliskog Istoka. Ovo je samo još jedna u nizu licemernih podmetačina naprednjačkog pro NATO režima koji se zarad domaće javnosti predstavlja kao "vojno neutralan" dok u praksi sasvim suprotno, služi interesima NATO i njegovih satelita.

Vučić je takođe demantovao i sam sebe kada je tokom iste konferencije najavio otvaranje zajedničke izraelsko-srpske fabrike dronova ubica koji će potpuno očigledno služiti upravo tome da se ubijanja nastave, a ne zaustave čemu se Vučić navodno nada.

Srpskoj naprednoj stranci je sve teže da zamazuje oči narodu kako je tobože neutralna, pa čak i antiimperijalistička. To se vidi i u samoj poseti Volodimira Zelenskog i u sve tešnjim vezama srpskih vlasti sa SAD.

Partija radikalne levice najoštrije osuđuje šovinističku provokaciju nemačkog novinara Mihaila Martensa u Beogradu, kao i politiku Srpske napredne stranke koja zbog izvoza oružja podrazumeva ispunjenje onoga što je nemački novinar poželeo na konferenciji za štampu. Zalažemo se za vojnu neutralnost Srbije i neučestvovanje u imperijalističkim i kapitalističkim ratovima od kojih interes imaju isključivo kapitalističke elite, a direktnu štetu radni narod.

08/08/2026

Била нам је част што смо у јуну учествовали у раду Народног самита јединства против НАТО пакта у Барселони заједно са бројним другим антиимперијалистичким и антифашистичким организацијама и појединцима.

Представљамо вам нашу заједничку декларацију са самита, објављену у билтену Антиимперијалистичког фронта „Отпор”:

27-28. ЈУН 2026. - БАРСЕЛОНА

Ми, потписани појединци и организације, окупљени на Народном самиту јединства против НАТО пакта одржаном у Барселони 27-28. јуна 2026. године, изјављујемо да се, након дводневних конференција и састанака, слажемо о следећим тачкама:

1. Наша конференција признаје да је Северноатлантски споразум (НАТО), успостављен 4. априла 1949. године под вођством америчког империјализма под изговором „међународног безбедносног савеза”, заправо организован првенствено као ратна машинерија усмерена против Совјетског Савеза и са намером да сузбије револуционарне борбе, покрете националног ослобођења и антиимперијалистички отпор широм света.

Ова ратна машинерија представља организацију одговорну за империјалистичке окупације, војне интервенције и ратове вођене против народа. Од свог оснивања, она народима света није донела безбедност, већ окупацију, државне ударе, масакре, сиромаштво и зависност од капиталистичко-империјалистичког поретка. У Југославији, Авганистану, Либији, Ираку, Сирији и многим другим деловима света, милиони су изгубили животе директно или индиректно због империјалистичких савеза чији је НАТО део. Иако тврди да је створен у име „глобалне безбедности”, ова структура је у стварности проширила смрт, глад и разарање широм планете искључиво да би заштитила интересе малобројних империјалистичких држава и њиховог капиталистичког система.

2. Наша конференција признаје да је НАТО главни узрок рата и разарања који се тренутно виде широм света.

Садашњи период је период у коме се империјализам поново отворено организује на војним основама. Од Палестине до Ирана, од Сирије до Ирака, од Јемена до Кавказа, и од Црног мора до источног Средоземља, огромни региони су окружени војним базама, трансферима наоружања, енергетским коридорима, обавештајним мрежама и снагама које сарађују.

Током овог периода, улога НАТО империјалистичке ратне машинерије у пружању логистичке, обавештајне, војне и политичке подршке геноциду који се дешава у Палестини је неспорна. Исти империјалистички савез омогућио је акције Израела, одржавајући Западну Азију као трајну зону рата и окупације, спречавао је народе Ирана, Ирака, Сирије и Јемена да остваре своје право на самоопредељење кроз војне интервенције, покушавао да сузбије народну вољу у Латинској Америци кроз државне ударе, ембарге и економске блокаде, одржавао блокаду против Кубе, претио Венецуели и супротстављао се афричким народима који теже да одреде сопствену будућност кроз војне базе и државне ударе. Потврђујемо право свих народа и нација на самоопредељење и суверенитет.

3. Наша конференција потврђује да НАТО самит који ће бити одржан у Анкари 7-8. јула 2026. године, заједно са свим новим одлукама о нападима на народе које тамо могу бити усвојене, нема легитимитет. Даље, потврђује неопходност супротстављања и самим самиту и одлукама које могу из њега произаћи.

Најопаснији и најконкретнији корак за који се очекује да ће произаћи из Самита у Анкари је планирано успостављање сталног НАТО корпуса на турској територији, чије су импликације очигледне.

Овом мером, Турска, узимајући у обзир свој геополитички положај, преузеће улогу војног и политичког координационог центра дуж ратног коридора који повезује Европу, Западну Азију, Кавказ, Африку и Медитеран. Другим речима, Турска се позиционира као лојална база, логистички центар, обавештајно чвориште и напредна испостава у оквиру НАТО војне архитектуре. Очигледно је да ће НАТО корпус који ће бити успостављен у Турској служити као центар војних операција усмерених против народа Југозападне Азије, Кавказа, Јужне Азије, Југоисточне Азије и ширег света, претварајући турску територију у базу за војну агресију. То ће планирани корпус у Турској ставити у исту улогу као поморску базу Рота и ваздухопловну базу Морон у Андалузији, држави Шпанији, заједно са војним објектима у Грчкој и Италији, који сви функционишу као логистички центри за војне операције. Из тог разлога, супротстављање успостављању НАТО корпуса у Турској, претварању Турске у базу за нападе на народе света и претварању свих неоколонијалних земаља у војне базе и ратна штабове НАТО пакта, империјалистичке ратне машинерије, представља нужност за све антиимперијалистичке и напредне снаге.

4. Наша конференција изражава солидарност са свим народима који се опиру америчком империјализму, ционизму и фашистичким владама. Сматра међународну солидарност са свим народима који се опиру империјалистичким и ционистичким ратним машинеријама дужношћу, посебно са народима Палестине, Либана и Ирана, који су тренутно директне војне мете империјалистичке ратне машинерије. У том контексту, конференција признаје неопходност успостављања регионалних, континенталних и међународних савеза у солидарности са народима који се опиру империјалистичком рату и окупацији.

5. Наша конференција признаје као легитиман и подржава отпор револуционарних политичких затвореника широм света, посебно:

– Затвореника Народног фронта који се већ три године опиру моделу „затвора типа јама“ и појачаном режиму изолације уведеном у турским затворима као делу политике изолације коју је развио и спроводи империјализам у оквиру НАТО стратешких доктрина.

– Све палестинске и либанске политичке затворенике који се налазе у ционистичким затворима, где су подвргнути нељудским условима и ускраћена им је основна права.

– Политичке затворенике Комунистичке партије Шпаније (обновљене), Група антифашистичког отпора првог октобра и баскијске политичке затворенике; даље, подржавамо борбу која се води под захтевом за „Потпуном амнестијом”

И све револуционарне, социјалистичке, комунистичке политичке затворенике који се опиру империјализму, фашизму, ционизму широм света.

6. Наша конференција поново потврђује неопходност успостављања регионалних, континенталних и међународних савеза против окупација и напада које спроводе амерички империјализам и НАТО у Западној Азији, Русији, Кини и на Кавказу; против ерозије основних права и слобода у Европи; и против рушења легитимно изабраних влада у Латинској Америци кроз државне ударе, завере и претње војном интервенцијом како би се поставиле владе које сарађују. Даље потврђује да ће се представници састати у каснијем датуму како би радили на успостављању таквог савеза.

7. Наша конференција позива све народе света да се уједине у борби против империјализма, главног непријатеља, и против НАТО-а, војне организације империјализма; да организују отпор где год постоји угњетавање; да уједине сваки чин отпора, без обзира на његову величину, свим расположивим средствима; и да успоставе регионалне, континенталне и међународне савезе.

8. НАТО настоји да води рат против народа света не само тенковима и оружјем већ и окупацијом умова кроз културу и уметност. Економија, медији, технологија, образовање, култура, комуникације и сви аспекти друштвеног живота морају бити ослобођени утицаја империјализма. Из тог разлога, наша конференција признаје неопходност организовања заједничких иницијатива и активности у области културе, уметности и медија.

9. Као антиимперијалистичке, антифашистичке и напредне снаге окупљене на Народном самиту јединства против НАТО пакта, наши захтеви су јасни и недвосмислени:

РАСПУСТИТЕ НАТО! Само дела нашег народа могу демонтирати НАТО.

Тражити одговорност НАТО пакта за злочине против човечности, масакре и окупације које је починио!

Тражимо правду за 168 ђака основне школе који су настрадали у Минабу у удару ракете Томахавк!

Они су само шачица. Ми смо милијарде.

Њихове кољачке војске и њихови начини гушења побуне немоћне су пред организованом снагом народа.

Позивамо на изградњу снажног антиимперијалистичког јединства заснованог на чврстим принципима и изграђеног око јасних дефиниција и теорија које могу успоставити основу за јединство у деловању како би се стварно супротставили империјалистичким структурама.

Живело братство народа света!
Не дамо империјализму, ционизму и фашизму да прођу!
Ми смо народ. Ми смо у праву. Ми ћемо победити!

06/08/2026

SAD bacile bombu od 900kg na kuću u Iranu!

Vojska SAD je prošlog četvrtka bombardovala jednu civilnu kuću na ostrvu Kašm u Ormuškom Moreuzu. U ovom napadu su ubijeni muškarac i žena, i njihovo dvogodišnje dete.

Bomba koja je bačena na ovu porodičnu kuću je Mark-84M i teška je oko 900 kilograma. Ovo je samo još jedan u nizu brojnih ratnih zločina koje su američki imperijalisti sproveli tokom svoje zločinačke agresije na Iran koja uz određene pauze i primirja traje od februara ove godine.

Podsetimo i da je američki predsednik Donald Tramp najavio napade na civilnu infrastrukturu ukoliko Iran ne otvori Ormuški Moreuz.

Ratni zločini SAD, Izraela i njihovih NATO saveznika se nastavljaju širom Zapadne Azije.

Partija radikalne levice stoji uz sve bliskoistočne narode koji su se našli na meti imperijalističkih agresora koji zarad ličnih profiterskih ambicija koje se manifestuju u otimačini prirodnih resursa poput nafte i gasa ubijaju ljude.

Smrt imperijalizmu!

Sloboda narodima!

27/07/2026

Dan ustanka naroda Bosne i Hercegovine

✍️ autorski tekst našeg člana Vojislava Durmanovića

Dan ustanka naroda Bosne i Hercegovine, koji je u socijalizmu slavljen 27. jula iz sećanja na oslobođenje Drvara, Grahova i mesta Oštrelj 1941. od strane ustaničkih odreda, danas je prognan iz zvaničnih kalendara sa obe strane entitetske linije u susednoj nam BiH i sveden na obeležavanje u okvirima subnorovskog folklora. Ono što je započelo kao stihijski otpor masa srpskog seljaštva istrebljenju na koje ih je bila osudila NDH u okolini mitskog Nevesinja, strategijom narodnooslobodilačkog rata na čelu sa KPJ izraslo je u najmasovniji i najorganizovaniji antifašistički gerilski pokret otpora na evropskom tlu posle beloruskih partizana i jezgro napora čitave jugoslovenske revolucije, na kojem je i Tito prvi put stupio u istoriju pod vlastitim imenom i prezimenom. Jedna od prvih pušaka pobunjene Bosanske Krajine, narodni heroj Osman Karabegović formulisao je ideologiju oružanog bratstva i jedinstva u antikolonijalnom otporu rečima: srpska trobojka na našoj znački simbol je porobljenog srpstva, a crvena zvijezda na njoj znak bratstva naroda. Zahvaljujući toj formuli, partizani su iz krvavog vrtloga raskola i revanšizma koji je u Bosni i Hercegovini otpočeo okupator da bi na zgarištu stare Jugoslavije, po Musolinijevoj izjavi, napravio prašinu od naroda kojom je zgodno manipulisati, izašli kao pobednici jer su bili jedina vojska koja je okupljala narodne mase oko životnih interesa. Samo dve godine kasnije, svega pedesetak kilometara od ustaških i nemačkih garnizona u Banjaluci, uoči nacističkog poraza pod Staljingradom, objavom ravnopravnosti svih građana i državotvornih naroda na oslobođenoj teritoriji, uz obećanje da nijedan od njih više nikad neće ostati manjina bez kontrole nad sopstvenom sudbinom, zasedanjem ZAVNOBiH-a u Mrkonjić Gradu položeni su temelji republičke državnosti Bosne i Hercegovine unutar jugoslovenske zajednice: tako je borba za zajedničke interese prerasla u bitku za jedinstvenu sudbinu.

Devedesetih je Bosna i Hercegovina iskusila reprizu bratoubilačkog pokolja u sklopu imperijalnog komadanja Jugoslavije i prisilnog iscrtavanja granice na Drini, ali bez snage otpora kakva su nekad bili jugoslovenski partizani, već uz saučesništvo kompradorskih elita tzv. nacionalnih stranaka, od kojih se svaka borila za sopstveni feud za trpezom nove podele Balkana pod dominacijom trijumfalnog NATO pakta. Našmikani leš socijalističke, višenacionalne Bosne i Hercegovine, poslužio je secesionističkim vlastodršcima u Sarajevu da nakon pronevere zavnobihovskog načela o ravnopravnosti i saglasju sva tri državotvorna naroda prvomartovskim referendumom isprovociraju ratobornu reakciju srpske strane koja ga je odbacila i zemlju gurnu u klanicu. Srpsko rukovodstvo sa Pala, koje je uzurpiralo volju srpskog naroda u BiH za opstankom jedinstvene države, i formalno je poništilo zaključke zasedanja ZAVNOBiH-a 20. jula 1993. baš u Mrkonjić Gradu, a na ustavno nasilje secesionista u poznatom maniru ravnogorskih četnika svesno uzvratilo spiralom pogroma nad nesrpskom populacijom u Podrinju i Bosanskoj Krajini.

Danas u Bosni i Hercegovini, nakon krvavog preustroja u mandatnu teritoriju pod prinudnom upravom UN koji je preživela 1992-1995. godine, nijedan od njenih naroda ne uživa punu slobodu odlučivanja i pravo na samoopredeljenje. Beskonačnom utakmicom bez pobednika između promašenih maksimalističkih aspiracija – unitarizma sa jedne i separatizma sa druge strane, uz uzajamno, podlo omalovažavanje legitimnih nacionalnih prava – otuđene kompradorske koterije ne samo što razaraju društveno poverenje i samopouzdanje za smislen dijalog o zajedničkim životnim interesima radnog naroda, već destabilizacijom unedogled pravdaju tihi apsolutistički režim neizabrane birokratije u kancelariji OHR i Ustavnom sudu BiH, kao i prisustvo NATO čizme u teatru kontrolisanog konflikta na bosanskohercegovačkom tlu. U kontekstu potpune vojne, diplomatske i ostalih vidova prevlasti američkog imperijalizma nad ovim prostorima, svaka od ovih iluzornih inicijativa koje neizmenično dolaze iz Sarajeva i Banjaluke ne znači borbu za više suverenosti, već za produbljenje klijentelizma i zavisnosti od jednog mogućeg sponzora takvih ambicija. Kao kolevka antikolonijalne borbe južnih Slovena od Nevesinje puške i Principovog atentata do kolosalnih partizanskih bitaka, a s obzirom na stravično iskustvo građanskog rata devedesetih, Bosna i Hercegovina ima naročitu istorijsku dužnost da odbije takvo svrstavanje uz geopolitičke blokove čije bi se međusobno takmičenje prelilo u domaću krizu, a da se nerešena unutrašnja pitanja, poput spora oko raspolaganja javnom imovinom između entitetskog i državnog nivoa, razreše sa polazišta ekologije i društvenog bogatstva radnog naroda, a ne privilegovanih pozicija stečajnih upravnika među kompradorskim političarima, u skladu sa načelom: tuđe nećemo, svoje ne damo – Bosna i Hercegovina narodima Bosne i Hercegovine!

16/07/2026

Borba za Krov nad glavom u Atini - slučaj Prosfigika!

Prosfigika, što u prevodu na srpski znači izbeglice ili smeštaj za izbeglice jeste veliko stambeno naselje u samom centru Atine u kom živi nešto više od 400 ljudi. Ova stambena zajednica je sačinjena od 8 velikih blokova zgrada, i pored redovnih stanara nju posećuju brojni ljudi, kako iz Grčke, tako i iz svih krajeva sveta.

Originalno, ovo naselje je izgrađeno za izbeglice iz grčko-turskog rata koji se odvijao između 1919. i 1922. godine. Izgradnja naselja je počela 1933. a završila se 1935. godine. Tokom perioda vojne NATO hunte koja je došla na vlast u Grčkoj ovo naselje je bilo evakuisano i izbeglice su ostale bez svojih domova. U međuvremenu su kriminalne grupe zauzele ove objekte i počeli su da ih koriste kao centralu za proizvodnju i distribuciju narkotika širom Atine.

Kriminalne grupe su kontrolisale Prosfigiku sve do 2010. godine kada su grupe radikalne antikapitalističke levice organizovano preuzele ovaj prostor i tada nastaje nova samoorganizovana stambena zajednica koja je iz godine u godinu bila sve veća. Zajednica u Prosfigiki je već deceniju i po organizovana na principima direktne demokratije i teži potpunoj samoodrživosti. Danas ljudi koji žive tamo sami proizvode brojne namirnice i razne druge potrepštine za život. Uspostavili su i vrtić, dnevni boravak za decu, kao i zdravstvenu kliniku

Ova zajednica i danas prima nove stanare koji nemaju rešeno stambeno pitanje, a koji su zainteresovani da žive u okviru ovog kolektiva. Takođe, postoje prostori za "goste", odnosno posetioce koji dolaze da obiđu ovo mesto, uključe se u rad kolektiva i nauče brojne stvari koje se od ljudi iz ove zajednice mogu naučiti. Zajednica je sprovela kolektivizaciju nad stanovima i drugim objektima, što podrazumeva da ne postoje privatni vlasnici ovih stanova već da su im stanovi koji su u kolektivnom vlasništvu cele ove zajednice ustupljeni na korištenje.

Zbog želje da ovaj atraktivan prostor iskoriste za dovođenje investitora, kao i zbog težnje da suzbiju antikapitalističko organizovanje u samom srcu Atine, atinske gradske vlasti su najavili rušenje Prosfigike i raseljavanje ljudi. Međutim, ovi ljudi su se odlučili da pruže snažan otpor.

Tokom ove godine, organizovano je nekoliko velikih protesta za zaštitu Prosfigike. Širom sveta su osnovani kolektivi koji izveštavaju o ovom slučaju i koji posećuju Prosfigiku sa ciljem njene zaštite, a jedan od takvih kolektiva funkcioniše i u Srbiji. Ipak, najradikalniji potez otpora prinudnom iseljenju i uništenju ove zajednice su pružili drug i drugarica koji su stupili u štrajk glađu rizikujući sopstvene živote kako bi zaštitili celu zajednicu.

U pitanju su Aristotelis Hantis i Suzan Dopanj. Suzan je štrajkovala glađu 55 dana, dok je Aristotelis štrajkovao glađu 140 dana. Njih dvoje su svojim potezom privukli ogromnu pažnju šire javnosti što je dovelo do pojačanog otpora rušenju ove stambene zajednice. Zbog toga je gradska vlast u Atini odlučila da pređe u defanzivu. Gradonačelnik je dao usmenu "garanciju" da do rušenja neće doći, ali većina pripadnika ove zajednice sumnja u njegove reči, tako da su ljudi koji žive u Prosfigiki i dalje u pripravnosti spremni da se brane od pokušaja prinudnog iseljenja i uništenja njihove zajednice.

Suzan Dopanj je nakon ovog teškog štrajka glađu u stabilnom zdravstvenom stanju, dok je Aristotelis Hantis u kritičnom stanju i trenutno se vodi borba za njegov život, budući da su mu nakon okončanja štrajka glađu otkazali vitalni organi.

Ljudi iz ove zajednice svojom hrabrošću daju primer kako ljudima širom sveta, tako i nama u Srbiji kako se vodi borba za pravo na stanovanje, koje je u surovom kapitalističkom sistemu mnogima nedostupno.

Mi podržavamo organizovane ljude iz Profigike u njihovoj borbi, a u Srbiji ćemo nastaviti da učestvujemo u borbama Za krov nad glavom sve dok svi ljudi u našoj zemlji ne budu imali potpuno rešeno stambeno pitanje.

14/07/2026

Tortura u Kargu se nastavlja [tekst Radničkog štaba]

Došli su i prošli i prvi i deseti jul, a otpremnine još nisu legle na račune radnika koji se pronalaze među „viškom” u novoj sistematizaciji Srbija Kargo. Nezvanično se šapuće—petnaesti! Preko noći su ih slali na godišnje odmore; a kad su se vratili sa odmora—otpremnina nigde; a sad ih nezvanično savetuju: ne morate da dolazite na posao. Izgleda nije dovoljno ljude ostaviti bez posla, neophodno je igrati se sa njihovim živcima, vređati im inteligenciju, izvrtati ruglu njihovu bol.

Ima li tog petnaestog? Ima li ikakvog zaista pokušaja da se nešto zdravo očuva u Srbija Kargo (ili železnicama u ovoj državi uopšte)? A šta će biti u septembru, za kada već priča da se sprema nova runda otkaza? A šta će biti kada od oko dvadeset sindikata koliko ih ima u ovom preduzeću sa skoro dve hiljade radnika, ostane samo oko dvadeset sindikalnih funkcionera da dužebrižno ubeđuju nula radnika da su „učinili sve što su mogli”? Onda će valjda skupa sa rukovodstvom provesti još jedno leto u Španiji, a vagoni će sami da se voze.

Da uprava želi da dâ otpremnine zar ne bi to uradili još prvog u mesecu? Zašto bi „nudili” radnicima banalne poslove za koje nisu kvalifikovani u drugim firmama? Ako želi da se sačuva ono zdravo na železnici, zašto bi se otpuštali najiskusniji radnici u neposrednoj eksploataciji, žila kukavica preduzeća?

Radnici Karga imaju samo jedan zajednički cilj—očuvanje radnih mesta. Vlast, rukovodstvo i sindikati takođe imaju jedan zajednički cilj, ali suprotnog znaka od radništva. Pitamo radnike još jednom: do kad ćete čekati taj prvi, deseti, petnaesti?

13/07/2026

13. jul - Dan ustanka naroda Crne Gore: večni ponos i večna zloupotreba

[Ceo autorski tekst našeg člana Ivana Ivanovića pročitajte na našem sajtu - link u komentaru]

Navršilo se 85 godina od prvog pucnja kojim je označen početak ustanka naroda Crne Gore protiv okupatora i kvislinga u Drugom svetskom ratu.

*

Koren poricanja i svojatanja narodnooslobodilačke borbe potiče iz istorijskog revizionizma, a kako je sociolog Todor Kuljić objasnio taj istorijski revizionizam za temelj ima neoliberalnu ideologiju koja bi da poruši sve pre nje i napravi čak i „svoju prošlost“. U Crnoj Goru su od 1990. godine i sloma samoupravnog socijalizma primećena dva talasa istorijskog revizionizma. Dok je prvi potkopao temelje dotadašnje istoriografske paradigme, u drugom su talasu dve strane iste medalje pokušale da prisvoje i preurede prošlost prema svojim trenutnim potrebama.

*

Ova se podela, nažalost, održala do današnjih dana menjajući samo forme dok je suština ostala ista – bitka za prošlost i prekrajanje prošlosti prema dnevnopolitičkim potrebama. Zloupotreba 13. jula toliko je ogoljena da je vidljiva danas bolje nego ikada pre. Nemoćni da ospore taj datum i ukupan doprinos crnogorskog naroda borbi protiv fašizma, i jedni i drugi bi da ga oskrnave i upodobe prema svom nahođenju.

*

Isti oni koji će danas napasti državnu i crkvenu vlast za koketiranje sa četnicima, slaviće 13. jul u hotelu „Onogošt“ u Nikšiću uz stihove proustaškog pevača Marka Perkovića-Tompsona.

07/07/2026

Živeo 7. jul - Dan ustanka naroda Srbije!

07/07/2026

Živeo Dan ustanka naroda Srbije!

05/07/2026

Turski revolucionar stradao u štrajku glađu

Danas je Đurkan Turkoglu (Gürkan Türkoğlu), pripadnik zabranjenog Narodnog fronta u Turskoj preminuo u zatvoru u Antaliji tokom borbe za bolje zatvorske uslove posle nepunih godinu dana gladovanja.

Preko 40 drugarica i drugova u zatvorima širom Turske štrajkuje protiv sistema samica-bunara koji turski NATO režim koristi da izoluje i psihički slomi političke zatvorenike zatvarajući ih u betonske jame bez prozora i dodira sa spoljašnjim svetom.

Turkoglu je zatvoren zbog pripadnosti Narodnom frontu, radikalno levoj civilnoj organizaciji koju turska vlada optužuje za veze sa Revolucionarnom narodnooslobodilačkom partijom/frontom, revolucionarnom formacijom koja se protivi NATO prisustvu u Anatoliji, poznatoj domaćoj javnosti po napadu na američki konzulat 1999. u znak solidarnosti sa SR Jugoslavijom.

Izražavamo saučešće Narodnom frontu i osuđujemo fašističke metode turske države. Skrećemo pažnju da će dalja integracija Srbije u bezbednosnu arhitekturu američkog carstva, koja se danas odvija kroz saradnju sa Izraelom, značiti i prenos tehnologije represije petooktobarskom režimu i njegovoj SNS vladi.

Partija radikalne levice - PRL

12/08/2026

08/08/2026

06/08/2026

27/07/2026

16/07/2026

14/07/2026

13/07/2026

07/07/2026

07/07/2026

05/07/2026

Address

Website

Alerts

Contact The Organization

Shortcuts

Share

Category

Listing takedown request