О Заводу
Завод за заштиту природе Србије је стручна установа која обавља делатност заштите и унапређења природне баштине Србије, основана 30. априла 1948. године каоЗавод за заштиту и научно проучавање природних реткости НР Србије.
Оснивање Завода уследило је након доношења законских прописа у области заштите природе као што је Закон о заштити споменика културе и природњачких реткости ДФЈ из 1946. године, али и на основу низа разговора, планирања и анализе различитих еколоших проблема и општег стања живе и неживе приироде Србије након Другог светског рата. Нарочити подстрек институционалном организовању у области екологије дао је рад професора и академика др Синише Станковића. Оснивању Завода допринеле су и активности на заштити природе Србије најзначајнијих институција у овој области: Природњачког музеја, Института за екологију и биогеографију биолошке групе Природно-математичког факултета, Шумарског факултета, итд.
Непосредно након оснивања Завода донети су и први акти о заштити комплексне природе. На предлог Природњачког музеја, заштићенје резерват „Острозуб“, првенствено због присуства стеноендемичнореликтне врсте зеленичета (Prunus laurocerasus). Прво решење о заштити Завод је донео 1949. године, и односи се на заштиту водопада Велика и Мала Рипаљка на Озрену. Тако су, у том почетном периоду примене Закона, заштићени објекти живе и неживе природе, изражавајући тиме јединство и јединственост природе Србије.
Тих првих година рада Завода, послове заштите је обављала екипа од три стручњака, да би се, временом, Завод развијао као установа, али и усмеравао своју активност према заштити подручја, а не само заштити природних реткости како је то у почетку установљено. Развијајући своје кадровске, организационе и инфраструктурне капацитете, прерастао је у данашњи Завод за заштиту природе Србије.
Садашња организација и оквир делатности Завода установљени су од 1. априла 2010. године Одлуком Владе Републике Србије, на основу које је Завод организован са седиштем у Београду и Радном јединцом у Нишу. Дотадашња Радна јединица Завода Нови Сад трансформисана је у Покрајински завод за заштиту природе, који је надлежан за заштиту природе на територији АП Војводине.
Рад Завода организован је у оквиру три сектора: Сектор за заштиту природе, Сектор за истраживачко-развојну делатност и Сектор за правне, финансијске и опште послове, а на челу Завода је директор. Разноврсност послова које обавља Завод прати мултидисциплинарност стручног тима Завода. Од 83 запослена, 56 је са високом стручном спремом. Поред теренских истраживања, пројеката заштите биодиверзитета и геодиверзитета, и других послова на заштити природе, Завод води јединствени Информациони систем за заштиту природе, Регистар заштићених природних добара, сакупља богату стручну литературну грађу у оквиру библиотеке отворене за јавност, издаје часопис „Заштита природе“ и друга штампана и електронска издања, организује образовне програме, промотивне манифестације, итд.
У оквиру вишедеценијске делатности Завода посебна пажња се одувек посвећује успостављању и развијању сарадње са међународним организацијама и институцијама, научним и стручним установама, управљачима заштићених природних добара других земаља, као и бироима међународних конвенција, с циљем размене искустава и знања у области заштите природе, и примене савремених међународних принципа и стандарда у стратегији заштите природе Србије.
Завод је члан неколико најзначајнијих међународних организација за заштиту природе: Међународне уније за заштиту природе (International Union for Conservation of Nature - IUCN), Федерације паркова Европе (Europarc Federation) и Европске асоцијације за конзервацију геолошког наслеђа (The European Association for the Conservation of the Geological Heritage – ProGEO). Нарочито се успоставља и развија сарадња са државним, стручним, и другим организацијама и институцијама у региону, као што су заводи за заштиту природе у Словенији, Хрватској, Црној Гори, организације за заштиту природе у Републици Српској, Македонији, итд.
У оквиру сарадње са организацијама и институцијама из других земаља, Завод је учествовао у реализацији низа пројеката којима је природа Србије укључена у светски систем заштите, као што су пројекти „Успостављање Емералд мреже у земљама југоисточне Европе“ и „Емералд мрежа у Републици Србији“, „Заштита биодиверзитета плавне долине басена реке Саве“, „Европски зелени појас“, „Динарски лук“, итд.
