Institut za političke studije, Добрињска 11, Belgrade (2026)

25/08/2026

Како једно друштво чува свој идентитет када се истовремено мењају његово становништво, институције, политички поредак и место у свету?

Нови број часописа „Српска политичка мисао” (4/2026, година ###III, свеска 98) управо то питање поставља у средиште научне расправе. 📚

Под окриљем теме броја „Политика, институције и идентитет – наративи и процеси”, објављени радови повезују неке од најважнијих изазова савременог доба: демографски пад, уставни идентитет, изборе и демократију, европске интеграције, стратешку културу Европске уније, вештачку интелигенцију и нову геополитику Арктика.

👨‍👩‍👧‍👦 Јелена Милићевић-Пророковић анализира „демографску зиму” као процес који не угрожава само број становника већ и економске, социјалне и институционалне капацитете Србије. Ауторка разматра и могуће мере за успостављање делотворне пронаталне политике.

⚖️ Владимир Микић истражује шта #Устав Републике Србије из 2006. године говори о уставном идентитету државе. Рад отвара питање односа између уставног текста, историјског наслеђа, државности и вредности на којима почива политичка заједница. Institut za uporedno pravo

🗳️ Миљан Васић приступа обавезном гласању из епистемичке перспективе. Може ли веће учешће грађана допринети квалитетнијем колективном одлучивању или обавезно гласање отвара нове проблеме за слободу и демократски легитимитет?

🇭🇷 Веран Станчетић и Марко Мијатовић анализирају локалне изборе у Републици Хрватској 2025. године, са посебним освртом на локалну демократију, партијске односе и наставак доминације Хрватске демократске заједнице. Fakultet političkih nauka - Univerzitet u Beogradu

🇷🇸🇪🇺 После више од једне деценије приступних преговора, Слободан Зечевић и Петар Милутиновић разматрају ток преговарачког процеса Србије са Европском унијом и изазове структурних реформи. У којој мери су досадашње реформе промениле институције Србије и шта данас успорава њен европски пут? Institut za evropske studije

🛡️ Драган Стевановић и Срђан Старчевић истражују могућности, препреке и перспективе развоја заједничке стратешке културе #Европске #уније као кључног предуслова за њено самостално и делотворно безбедносно деловање на међународној сцени.

🤖 У области спољне политике и међународних односа, Ненад Стајковић и Милан Миљковић испитују могућности квантификације геополитичких фактора помоћу вештачке интелигенције. Рад представља модел , који применом вештачке интелигенције, предиктивне аналитике и машинског учења омогућава правовремено препознавање геополитичких ризика и ефикасније стратешко одлучивање из очување људске, правне и етичке контроле.

🌍 Сандра Божић анализира Гренланд као микро-арену савременог ривалства великих сила у арктичком региону. Да ли природни ресурси, нови поморски путеви, климатске промене, безбедносни интереси и питања суверенитета чине овај простор једним од најважнијих геополитичких подручја будућности?

📖 У рубрици „Прикази”, Срђан Милашиновић представља књигу академика Драгана Симеуновића „Граница и идентитет: феномен #граница: идентитети и границе”, објављену 2025. године у Новом Саду, у издању „Прометеја” и Центра за културне интеграције. Књига показује да граница није само линија која раздваја државе и народе. Она је истовремено простор сусрета и сукоба, сигурности и неизвесности, припадања и разликовања. Симеуновић границу сагледава као политички, културни, историјски и идентитетски феномен, док Милашиновић истиче значај ове студије за истраживаче геополитике, безбедности, конфликтологије, антропологије и филозофије.

✨ Девет прилога повезује једна заједничка мисао: савремене политичке промене не могу се разумети издвојено. Демографија утиче на снагу институција, институције обликују идентитет, технологија мења геополитику, а границе остају места на којима се најјасније виде страхови, интереси и припадности једног друштва.

Нови број часописа „Српска политичка мисао” доступан је на сајту Института за политичке студије.

➡️ https://www.ips.ac.rs/casopis.php?id=1

#СрпскаПолитичкаМисао

24/08/2026

🌍 Како се свет мења под утицајем нових геополитичких односа, вештачке интелигенције, дигиталних технологија и савремених облика изградње идентитета?

Нови број часописа „Национални интерес” 2/2026 посвећен је теми „Геополитичке, одбрамбено-безбедносне и идентитетске димензије стварности”. У девет научних радова аутори разматрају актуелне процесе који обликују међународне односе, безбедносне политике, миграције, енергетику и националне идентитете. 📚

Број отвара рад Вељка Благојевића о могућностима и ограничењима одбрамбене дипломатије у односима Русије и Запада.

Александар Павић анализира алгоритамско одвраћање као нову стратегијску логику у ери вештачке интелигенције, указујући на растући значај података, сајбер простора и дигиталног суверенитета. 🤖

Немања Вукчевић проучава секуритизацију миграција и институционални прелазак са модела интеграције на механизме дигиталне контроле, са посебним освртом на Руску Федерацију.

Ђорђе Стојановић разматра политике карбонских, односно угљоводоничких демократија, посматрајући нафту као политички (мета-) наратив. значајан чинилац енергетске безбедности и међународних односа. ⚡

Владица Тодоровић истражује историјске, политичке и религијске процесе повезане са положајем Косова и Метохије.

Миломир Исаиловић и Дејан Михајловић анализирају израелски концепт „кампање између ратова”, његов развој, домете и ограничења, пружајући основу за боље разумевање савремених безбедносних процеса на Блиском истоку.

Завршни део броја усмерен је на различите облике изградње и испољавања идентитета. Ивана Влашковић проучава балкански идентитет у виртуелном простору и улогу друштвених мрежа у обликовању културних и идентитетских представа. 🌐

Никола Лазић и Габријела Грујић анализирају музику као инструмент конструкције и артикулације националног идентитета, истичући значај традиционалне музике, државне химне и патриотских песама. 🎶

Број закључује рад Марије Докић о хармонији као водећој сили у делима Лазе Костића и Милутина Миланковића и о месту њихових идеја на европској културној и политичкој сцени.

Нови број доноси интердисциплинарно сагледавање савремене стварности, повезујући геополитичка и безбедносна питања са изазовима вештачке интелигенције, дигиталног надзора и виртуелног обликовања идентитета. 🔎

Број садржи 230 страна, а издавач је Институт за политичке студије у Београду.

Главни и одговорни уредник је др Миломир Степић, а заменик главног и одговорног уредника др Вања Глишин.

📖 Комплетно електронско издање доступно је на сајту Института за политичке студије.

🧷 https://www.ips.ac.rs/casopis.php?id=3

20/08/2026

📘💶🇷🇸 Обавештавамо читаоце да је нова научна #монографија изашла из штампе.

Да ли су стране директне инвестиције заиста биле покретач економског развоја Србије или су постале скуп и недовољно транспарентан инструмент економске политике?

У издању Института за политичке студије и Издавачке куће Arhipelag објављена је нова научна монографија др Стевана Рапаића, настала у оквиру научноистраживачке делатности Института за политичке студије, уз суфинансирање Министарство науке, технолошког развоја и иновација Републике Србије.

Полазећи од чињенице да је #Србија у периоду од 2001. до 2025. године привукла више од 65 милијарди евра страних директних инвестиција, аутор поставља једно од кључних питања домаће економске политике: у којој мери су страна улагања заиста допринела привредном расту и развоју Србије и какве су последице политике њиховог привлачења по домаћу привреду, запосленост, јавне финансије и животни стандард грађана?

Књига доноси свеобухватан приказ развоја страних директних инвестиција, њихових основних облика, теоријских приступа и улоге транснационалних компанија у савременој светској привреди. Посебна пажња посвећена је питањима трансферних цена, репатријације профита, међународног регулисања страних улагања, као и географској и секторској расподели глобалних инвестиционих токова.

Значајан део монографије посвећен је развоју институционалног и правног оквира за страна улагања у Србији. Аутор анализира законе, међународне споразуме и државне мере које су током претходних двадесет пет година обликовале инвестициони амбијент. Разматрају се споразуми о заштити улагања и избегавању двоструког опорезивања, споразуми о слободној трговини, пореске олакшице, слободне зоне, рад надлежних агенција, као и систем финансијских подстицаја и субвенција страним инвеститорима.

Посебну вредност књиге представља детаљна анализа прилива страних директних инвестиција у Србију од 2001. до 2025. године. Овај период аутор посматра кроз две целине – од 2001. до 2013. и од 2014. до 2025. године – узимајући у обзир промене политичког система и различите моделе вођења економске политике. Приказани су обим, порекло и секторска структура инвестиција, са посебним освртом на улагања из Европске уније, Кине, Русије и Сједињених Америчких Држава.

Монографија истовремено показује на који начин су страни инвеститори постали водећи српски извозници и разматра последице таквог развоја по домаћа предузећа и укупну структуру српске привреде. Аутор критички анализира политику субвенционисања страних компанија, транспарентност поступака доделе државне помоћи, услове под којима су закључивани инвестициони уговори, као и однос између уложених јавних средстава и остварених економских резултата.

Завршни део књиге заснован је на статистичком истраживању утицаја страних директних #инвестиција на привреду Србије у периоду од 2010. до 2024. године. Применом корелационе анализе испитује се повезаност прилива инвестиција са кретањем бруто домаћег производа, спољне трговине, индустријске производње, запослености, зарада, фискалних показатеља и трошкова живота. Посебна пажња посвећена је налазима о вези страних инвестиција са #БДП-ом, извозом и индустријском производњом, али и њиховој слабијој повезаности са тржиштем рада, јавним финансијама и животним стандардом.

„25 година страних директних инвестиција у Србији” није само научна анализа инвестиционих токова већ и критичко преиспитивање економског модела који је обележио читаву једну епоху. Повезујући политику, економију, институције и статистичке показатеље, др Стеван Рапаић читаоцима нуди аргументован одговор на питање шта су стране инвестиције донеле Србији, ко је од њих имао највише користи и да ли је политика њиховог привлачења створила основе за одржив развој домаће привреде.

Монографија је намењена научној и стручној јавности, истраживачима, студентима, доносиоцима одлука, али и свим читаоцима заинтересованим за однос политике и економије и за разумевање развојног пута Србије током претходне две и по деценије.

Рецензенти монографије су др Горан Николић, научни саветник Institut za evropske studije, др Марко Тмушић, ванредни професор Fakultet političkih nauka - Univerzitet u Beogradu, и др Јелена Тодоровић Лазић, виши научни сарадник Institut za političke studije.

📘💶📊 Од инвестиција до развоја — шта су стране директне инвестиције заиста донеле Србији? 🇷🇸

Примерак поручите путем броја телефона:

011/33-49-204.

📘 💶 📈 🇷🇸 🏭 💼 📊 🔎

10/08/2026

Поштовани читаоци, 📚

Иако излазимо на четири месеца (три пута годишње), трудимо се да пропратимо колико год је то могуће, најактуелније
теме које се тичу безбедности на националном, регионалном и глобалном нивоу. 🌍🛡️ То наравно, некада није лако, имајући у виду динамику савремених политичких дешавања – али се трудимо да идемо у корак са њима. Тако је и овога пута, те вам доносимо веома „свеже” анализе изузетно значајних догађаја који су својеврсни политички и безбедносни „земљотрес”, попут хапшења (и киднаповања) председника Венецуеле 🇻🇪 Николаса Мадура, релације односа САД –Венецуела и „случаја Гренланд” (у коме је председник Америке Доналд Трамп 🇺🇸 исказао жељу да ову данску 🇩🇰
територију припоји САД).

Поносни смо што смо у овако кратком
периоду успели да да добијемо неколико веома стручних анализа на наведене теме, те је стога и овај број насловљен: „Глобална
безбедност и ресурси: Венецуела и Гренланд”. 🌍🛡️

Колеге са Факултет безбједносних наука из Бања Луке 🇧🇦 (Ивана Игњић, Саша Мићин, Предраг Ћеранић) написали су веома иновативан и значајан рад који се бави питањем употребе оружја усмерене енергије у контексту хапшења венецуеланског председника Мадура.

На таласу истих догађаја колега Владимир Трапара је анализирао савремену спољну политику САД 🇺🇸, са посебним освртом на догађаје у Венецуели 🇻🇪 и специфичност деловања председника Трампа, што ће додатно омогућити разумевање политичког курса земаља Латинске Америке у односу према Америци и vice versa. 🌎📖

Драго нам је што су и млађе колеге заинтересоване за анализу актуелних безбедносних питања у контексту дешавања у Венецуели 🇻🇪, те смо у овом броју одлучили да објавимо и рад
Николе Прерадовића. Он је елаборирао улогу личног престижа у спољнополитичком одлучивању Доналда Трампа, на примеру Венецуеле. 🇻🇪🇺🇸

Наша следећа целина у овом броју посвећена је безбедносног и правној анализи „случаја Гренланда” 🇬🇱, коју је веома подробно и стручно приказао колега Дејан Вулетић у раду под насловом
„Секундарна и национална безбедност: студија случаја Гренланда”. 📚🛡️

Остали радови у нашем часопису су посвећени другим значајним безбедносним темама, те су Борис Бурсаћ и Марина
Мијатовић написали рад о изазовима и заштити породичног идентитета у условима савремених безбедносних изазова. Сигурни
смо да ће овај рад заинтересовати многобројне читаоце. 👨‍👩‍👧‍👦🛡️

Маида Бећировић Алић и Тања Варађанин урадиле су иновативну анализу савремене правне модернизације у Италији 🇮🇹,
која се у великом делу бави не само реформом грађанског правосуђа, већ и заштитом основних права и безбедности. ⚖️🛡️

Традиционално, у нашем часопису увек посвећујемо теме националној безбедности Републике Србије 🇷🇸 (и наше покрајине
Косова и Метохије), о чему сведочи рад Милоша Томића „Безбедносни аспекти демографске транзиције: случај АП Косово
и Метохија”. 📚🇷🇸

То је оно што смо вам припремили за нови августовски број у часопису „Политика националне безбедности”. 📰📖

Да неуморно радимо и на унапређењу
статуса часописа, говори чињеница да смо званично постали део листе Erih Plus. 🎉📚

Желимо вам мирно, угодно и безбедно лето уз научни часопис „Политика националне безбедности”.

Часопис је доступан на сајту Института путем линка:

https://www.ips.ac.rs/casopis.php?id=5

22/07/2026

📄 Задовољство нам је што можемо да представимо другу свеску „Политичке ревије” за 2026. годину.

Нови број садржи једанаест научних радова који су сврстани у три тематски посебне рубрике, као и две рубрике које наш часопис традиционално баштини, од којих једна обухвата огледе и студије, а друга је намењена освртима, приказима и научној полемици.

У оквиру прве тематске области под називом „Утицај регионалних сукоба на међународне односеˮ налази се коауторски рад. ➡️ Аутори Миле Анђелић и Хатиџа Бериша анализирају како четворогодишњи руско-украјински сукоб утиче на спољну политику, економију и безбедност земаља Западног Балкана. Кроз историјско-компаративну методу, истражује се колико се ове државе удаљавају од традиционалних веза са Русијом како би ускладиле своју спољну политику са Европском унијом. Циљ рада је да допринесе разумевању регионалне стабилности и савремених геополитичких кретања на Западном Балкану у контексту руско-украјинског сукоба и пратећих глобалних промена.

➡️ Ту је и рад Слободана Јанковића, у чијем истраживачком фокусу је питање да ли блискоисточна политика одражава актуелно преуређење света и међународних односа. У потрази за одговором на ово питање, аутор критикује постојеће теорије међународних односа и предлаже приступ заснован на философији историје.

Друга рубрика тематског назива „Вредносне оријентације у војничкој професији и стратешка култураˮ садржи такође два рада.

➡️ Срђан Старчевић у свом раду преиспитује теорију Семјуела Хантингтона о конзервативној војној етици у контексту савременог доба, у којем доминирају неолиберални капитализам и професионализација војске. С тим циљем, спроведено је емпиријско истраживање међу кадетима Војне академије у Београду, како би се утврдило да ли су њихове вредности остале традиционално конзервативне или су се пак либерализовале.

➡️ Рад, чији су аутори Његош Копитић и Софија Миленковић бави се доприносом Филипа Бомара, француског теоретичара и практичара. Кроз квалитативну анализу, рад осветљава свеобухватни и интердисциплинарни Бомаров приступ, који повезује војну и стратешку културу са заштитом економских интереса, сајбер безбедношћу и очувањем државног суверенитета у деголистичкој традицији.

У оквиру треће рубрике, посвећене питањима „другостиˮ и политикама (не)припадања, изложен је ➡️ рад Сање Лазаревић Радак, који се бави евалуацијом стања и развојним тенденцијама унутар студија балканске другости, као истраживачког поља које је, кроз синтезу различитих дисциплина и парадигми, усмерено на проучавање представљања Балкана, његовог идентитета и позиције у свету.

➡️ У оквиру исте рубрике је и рад Миње Марђоновић, који се бави анализом друштвено политичке мисли Еме Голдман, при чему се полази од става да њена аутобиографија, већ сама по себи, представља један специфичан теоријски и историографски извор. Реч је о познатом делу Голдманове – Living My Life – које, према објашњењу Марђоновићеве, јесте не само сведочанство о ауторкином политичком и приватном животу већ и значајно извориште анархофеминистичке мисли. Посебна пажња је усмерена на анализу концепта слободне љубави, који подразумева принцип добровољности, непосесивност, те неприхватање нормативне регулације и институционалне контроле интимног живота.

Рубрику „Огледи и студијеˮ отвара још један коауторски ➡️ рад, аутора Верана Станчетића и Марка Мијатовића, који представља студију случаја локалних избора и њихових 9 резултата у општини Богатић (Република Србија, Мачвански управни округ), у периоду од 30-ак година (1992–2023), то јест кроз седам четворогодишњих изборних циклуса, што нам омогућава одређен увид у тамошњу политичку динамику. Реч је, наиме, о једном посебном типу лонгитудиналног истраживања којим се, на основу анализе локалних избора у поменутој општини у вишедеценијском периоду, настоји маркирати одређени дугорочни тренд (тзв. студија тренда).

➡️ У оквиру ове рубрике налази се и веома интересантан чланак Валентине Чизмар, која, полазећи од мисли Ерика Фегелина и Ханса Јонаса, анализира како савремене филозофије и поједине тоталитарне политичке идеологије – попут фашизма, националсоцијализма и комунизма – баштине концепте модерног гностицизма, тежећи да радикално трансформишу људску природу и друштво кроз тајно знање и секуларне утопије. Ауторка показује како, насупрот хришћанском учењу, овај „политички гностицизам”, који се неретко јавља и у форми политичког екстремизма, свет посматра као тамницу, обећавајући интраисторијско спасење без Бога, што на крају резултира дехуманизацијом и брисањем идентитета.

➡️ Коауторски рад Ивице Мусића и Мирослава Радовановића бави се историјско-правном анализом Конкордата из 1935. године, истражујући његов утицај на уставни поредак, верске односе и специфично измењен статус Српске православне цркве у Краљевини Југославији. Кроз призму начела равноправности верских заједница, аутори анализирају овај међународни уговор и пратеће политичке контроверзе, као и реакције црквених и друштвених актера током дубоке кризе изазване покушајем његове ратификације.

➡️ Сања Поповић у свом раду истражује утицај вештачке интелигенције на људска права, наглашавајући да се у општој еуфорији и јавном заносу око економског и технолошког напретка често занемарују озбиљни ризици по права и слободе појединаца. Ауторка систематично повезује теоријски концепт људских права са изазовима које доносе савремени алгоритми.

➡️ Овај број додатно је обогаћен и критичким приказом Катарине Тодоровић, чији је предмет анализе зборник “The Geopolitics of Religious Soft Power: How States Use Religion in Foreign Policy”, објављен 2023. године у издаваштву Универзитета Оксфорд, а чији је уредник Питер Мендевил, професор међународних односа на Универзитету Џорџ Мејсон и некадашњи саветник за питања исламизма у америчком Стејт департменту. Приказ разматра улогу религије као инструмента „меке моћи” у спољној политици савремених држава.

Часопис је доступан путем линка:

https://www.ips.ac.rs/casopis.php?id=4

10/07/2026

Срећан Дан науке, 10. јул! 📕

➡️ Знање, истраживање и иновације
покрећу развој друштва.

Србија данас обележава Дан науке, на дан рођења једног од највећих научника у историји — Николе Тесле. ⚡

Честитамо Дан науке свим научницима, истраживачима и онима који својим знањем доприносе напретку!

08/07/2026

📕 НОВА КЊИГА ПРОФ. ДР ЈОВАНА БАЗИЋА

Како се српско национално питање обликовало кроз историју — и зашто је оно и данас једна од кључних тема српске политичке мисли?

Књига „Српско питање: политичке концепције решавања српског националног питања”, проф. др Јована Базића представља значајну научну монографију посвећену једној од најсложенијих тема српске историје, политике и националне идеје.

Аутор кроз историјску и политиколошку анализу сагледава различите концепције, програме, меморандуме, нацрте, прогласе и политичке идеје које су током 19. и 20. века, али и у савременом добу, настојале да одговоре на питање положаја српског народа, државности, националног идентитета и односа према ширим геополитичким околностима.

У рецензијама се посебно истиче да је реч о делу заснованом на широком кругу извора и дубокој политиколошко-историографској анализи, које доноси оригиналан и плодан приступ српском питању. Академици и професори који су дали своје оцене наглашавају научну озбиљност, истраживачку вредност и актуелност ове књиге, као и њен значај не само за научну јавност, већ и за све који желе да разумеју темеље српске националне и државне политике.

Сама корица књиге визуелно снажно прати њену тематику. Тамна тегет позадина, црвени наслов и светлећа плава мапа Србије у средишту композиције стварају утисак озбиљности, дубине и савременог приступа теми која има дуге историјске корене. Мапа света у доњем делу корице симболички упућује на чињеницу да српско питање није било само унутрашње или регионално питање, већ и тема условљена ширим међународним односима, интересима великих сила и геополитичким процесима. Управо тај спој националног и глобалног, историјског и савременог, чини визуелни идентитет књиге усклађеним са њеним садржајем.

У издању:

Arhiv Vojvodine
Institut za političke studije

🇷🇸📚🖋️🧭🌍🏛️📖✨

07/07/2026

Да ли се кључ за разумевање савремених изазова налази у броју 3/2026 часописа „Српска политичка мисао”?

📄 Нови број часописа доноси тематски разноврсне радове који обухватају питања филозофије права, уставног и кривичног права, међународних односа, безбедности, демократије и савремених политичких процеса. Аутори, ослањајући се на различите теоријске и методолошке приступе, разматрају актуелне правне и друштвене изазове, повезујући класична теоријска питања са савременим политичким и институционалним контекстом.

📚⚖️🌍📝🎓💡📖🌐

➡️ Број отвара студија посвећена Леу Штраусу и његовој критици модерних концепата природног права, са посебним освртом на значај класичне политичке мисли за разумевање кризе модерности. Следи рад који анализира институт реципроцитета као услов признања страних судских одлука, указујући на његову еволуцију од традиционалног механизма заштите државног суверенитета ка функционалном инструменту међународне правне сарадње.

➡️ Посебна пажња посвећена је актуелним реформама кривичног законодавства Републике Србије, кроз критичку анализу предложених измена Кривичног законика и њихових криминалнополитичких последица. У домену људских права разматра се положај деце миграната и малолетних тражилаца азила, при чему се указује на несразмеру између нормативних гаранција и изазова њихове примене у пракси, нарочито када је реч о деци без пратње.

➡️ Значајан простор посвећен је и институцијама непосредне демократије. Рад о грађанским скупштинама (зборовима) анализира њихов историјски развој, нормативни оквир и потенцијал за јачање локалне самоуправе и непосредног учешћа грађана у доношењу одлука.

➡️ Проблематика уставности и безбедности заступљена је кроз анализу уставне кризе у Босни и Херцеговини, у којој се посебно разматрају политичко-структурални узроци кризе и улога међународних актера у обликовању постдејтонског поретка. На то се тематски надовезује рад о етичким аспектима концепта тоталне одбране у Републици Србији, који указује на потребу нормативног и вредносног утемељења овог безбедносног модела.

➡️ Међу прилозима из области међународних односа издвајају се текстови који разјашњавају појмове новог светског поретка, глобализма и глобализације, као и рад који преиспитује однос између „малих” и „великих” историјских тема и њихов значај у савременој историографији. Број заокружује студија о дифузији моћи као једној од кључних димензија комплексне међузависности, која кроз примере савезне државе Калифорније и компаније OpenAI показује све већи утицај субнационалних и транснационалних актера у обликовању савремених међународних односа.

Часопис потражите на нашем сајту:

https://www.ips.ac.rs/casopis.php?id=1

02/07/2026

🌍📚 Центар за интеркултуралне студије и истраживања Филозофског факултета Универзитета „Свети Кирило и Методије” у Скопљу (Северна Македонија) организовао је Четврту светску научну конференцију за верски дијалог и сарадњу на тему: „Религија као ратно оружје: у прошлости, садашњости и будућности” (под покровитељством Министарства културе и туризма Републике Северне Македоније).

🇷🇸🇲🇰

🤝 На овој конференцији учествовали су еминентни професори и истраживачи из области религије и културе: религиолози, социолози религије, политиколози религије, теолози, филозофи религије, психолози религије – представници великог броја земаља са свих континената, међу којима су и два истраживача са Института за политичке студије у Београду: др Владан Станковић (научни саветник) и др Зоран Милосављевић (научни сарадник).

🇷🇸🇲🇰

Поред излагања, наши истраживачи су као стални чланови Програмског одбора конференције активно учествовали у њеној припреми и реализацији.

02/07/2026

Истраживач-сарадник у Институту за политичке студије мср Никола Перишић учествовао је на конференцији „250 година Сједињених Америчких Држава” у оквиру које је представио свој рад „Америчка унутрашња поларизација и њена последица по вођење спољне политике САД у XXI веку”.

Kонференција је одржана у организацији Факултета политичких наука у Београду и окупила је више од 50 учесника из домаћих и страних научних институција.

Institut za političke studije

25/08/2026

24/08/2026

20/08/2026

10/08/2026

22/07/2026

10/07/2026

08/07/2026

07/07/2026

02/07/2026

02/07/2026

Address

Telephone

Website

Alerts

Contact The Organization

Shortcuts

Share

Category

Listing takedown request