What are the opening hours?

Monday 08:30 - 16:30 Tuesday 08:30 - 16:30 Wednesday 08:30 - 16:30 Thursday 08:30 - 16:30 Friday 08:30 - 16:30

Музеј жртава геноцида, Трг Николе Пашића 11, Belgrade (2026)

02/06/2026

#Музеј жртава геноцида подсећа

Комплекс усташког логора Јадовно

,,Одмах по проглашењу Независне Државе Хрватске, усташе су запосјеле све казнионице и затворе Краљевине Југославије на територији нове државе. Тако су запосјели и казнионицу Окружног суда у Госпићу и у њу, већ од 11. априла 1941. године, почели затварати Србе и комунисте, без обзира на националност, с подручја Госпића и његове околине, а од почетка јуна и из свих крајева НДХ.

Казнионица у Госпићу је код старијих грађана овог мјеста позната и под именом ,,Герихт”. То је велика четворострана зграда, основе 130х130 метара, на два спрата. Крила зграде су међусобно повезана и затварају дворишни простор с бунаром у средини. У предњем, западном дијелу зграде, за Краљевине Југославије су били смјештени суд, јавно правобранилаштво и грунтовница.

У априлу 1941. године, Италијани су у сјеверном крилу зграде држали заробљене официре Југословенске војске. Послије 20. маја, након њиховог одласка, усташе су преузеле цјелокупни простор и мањим дијелом га користили као казнионицу, а већим као центар (логор), који власти у документима називају Концентрациони логор ,,Госпић”, а у ствари је, у функционалном смислу, био логор сабирно-транзитног карактера. Након краћег задржавања у Госпићу, затвореници су настављали пут ка логорима Јадовно и Слана или ка неком другом губилишту.

Довозили су их железницом, у теретним сточним вагонима, по 60-80 људи у поједином вагону. Без обзира колико је транспорт трајао, нису добијали храну ни воду. Допремани су и камионима, понекад запрежним колима, па и пјешице.

Како видимо, овај логор је био у функцији већ у априлу 1941, значи знатно прије 2. јуна, када је Павелић издао званично наређење о оснивању логора.”

/Извод из публикације ,,Јадовно - комплекс усташких логора” аутора Ђуре Затезала, у издању Музеја жртава геноцида/

…

Влада Републике Србије
Ministarstvo kulture
Министарство просвете, науке и технолошког развоја
Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања
Српско историјско друштво
Музејско друштво Србије - МДС
ICOM Serbia

29/05/2026

#Музеј жртава геноцида подсећа

,,Почетком маја 1942. године усташка ,,Црна легија" избила је на обалу Дрине. На Дрину се тада била слегла грдна маса српског живља бјежећи испред усташа Црне легије из разних срезова Источне Босне. Сав овај народ имао је намјеру да се на неки начин пребаци на другу страну Дрине како би избјегао усташком покољу, јер су усташе редом убијале српски живаљ.

Око 4 хиљаде људи, жена и дјеце било се слегло на обалу Дрине. Од тога успјео је само мали број да се пребаци у Србију услијед недовољних превозних средстава. Дошавши на обалу Дрине усташка Црна легија јурнула је у ову голоруку масу немилосрдно кољући и убијајући српски живаљ. Рачуна се да су у овоме покољу усташе тада побиле од три и по до 4 хиљаде људи, жена и дјеце. У селу Милошевићима тада је највише поклано.

У овом клању усташе су наишле на породицу Пушоње из Џимрија која је броја 43 члана. Цијелу ову породицу тада су поклали. Након неколико дана послије овога покоља наишла је туда Шарац Стана из Дједовића да тражи своју кћер Анђелку која је била удата у породици Пушоње. Нашла ју је на обали Дрине мртву поред осталих чланова ове породице. Њене груди биле су одсјечене, очи извађене а на одсјеченим грудима било је њено дете од 5 мјесеци коме су усташе биле отсјекле главу. На такав је начин на обали Дрине завршило живот око 4 хиљаде невиних људи, жене и дјеце. Многи људи, жене и дјевојке скакали су тада у набујалу Дрину да не би дочекали мученичку смрт под ножевима побјеснелих усташа Црне легије."

/Извод из ,,Реферата о злочинима Францетићеве ,,Црне легије" о злочинима 1942. године у срезовима Соколац, Власеница, Рогатица, Сребреница и Бугојно" објављен у Зборнику докумената ,,Стари Брод: Страдање Срба током Другог свјетског рата у романијском крају и дијеловима источне Босне" који је приредио Драган Радовић/

/Фотографија: Српске избеглица из Подриња 1942. године/
..

Влада Републике Србије
Влада Републике Српске
Ministarstvo kulture
Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања
Министарство просвете, науке и технолошког развоја
Министарство просвјете и културе Републике Српске
Српско историјско друштво
Музејско друштво Србије - МДС
ICOM Serbia
Saborni hram Svete Trojice u Pakracu
Jasenovac-info: Одбор за Јасеновац САС СПЦ
Манастир Јасеновац / Manastir Jasenovac

29/05/2026

#Музеј жртава геноцида подсећа

Свети Вукашин је Србин, Новомученик из Јасеновца, родом из херцеговачког села Клепци које се налази на источној обали Неретве (наспрам Чапљине).

Био је родом од фамилије Мандрапа и звао се Вуксан-Вукан-Вук, Вукашин.

Сматра се да је рођен крајем 19. века, највероватније у своме селу, али је рано отишао и радио у Сарајеву па га се зато они Клепчани који су преживели усташки геноцид над Србима 1941-45. године мало сећају, док га се поједини Срби у Сарајеву добро сећају.

У Сарајеву је породица Мандрапа била позната као побожна српска трговачка породица, блиско повезана са Старом сарајевском црквом.

Када је 1941. године дошла усташка злочиначка НДХ, Вукашин, који је до тада често виђан у Старој српској цркви Св. Арханђела у Сарајеву, склонио се у своје село, али су хрватске усташе и тамо дошли, побили му све у његовој и другим кућама у Клепцима и суседним Пребиловцима, као и многе друге Србе у долини Неретве и скоро по читавој Херцеговини, те тада буде ухваћен и Вукашин.

Из родне Херцеговине је одведен у Сарајево, а одатле 1942. године депортован у злогласни логор у Јасеновцу, заједно са многим другим православним Србима.

У Јасеновцу је Старац Вукашин (иако није био много стар, но је кријући се по шуми сав био зарастао у већ проседу браду), јануара 1943. године, погубљен од усташког кољача Жила Фригановића и то страдање је описао доктор Недељко Зец, такође један од преживелих јасеновачких логораша, у делу под насловом ,,Само ти, дете, ради свој посао".

Сведочанство усташког кољача Жила Фригановића пренето нам је у сведочењу др Недељка Зеца који је по наређењу команданта јасеновачког логора прегледао једног од најкрволочнијих кољача у логору:

,,Ти се сјећаш кад је у коловозу Јуре Маричић послао око 4.000 људи у Градину на клање. Тада смо се Перо Брзица, Зринушић, Шипка и ја опкладили тко ће те ноћи заклати највише логораша. Већ послије једног сата био сам далеко испред по броју закланих. Никад у животу нисам осјетио такво блаженство, и већ послије неколико сати заклао сам 1.100 људи, док су остали једва стигли да закољу по 300-400.

Док сам био у највећем заносу, случајно сам бацио поглед у страну и ту угледао једног постаријег сељака који с неким несхватљивим миром стоји и спокојно гледа како ја кољем и како ми се жртве у највећим мукама претурају. Тај његов поглед некако ме пресјекао: учинило ми се као да сам се из оног највишег заноса наједном скаменио и једно вријеме нисам могао да се макнем. А затим сам отишао до тог сељака и од њега сазнао да је он неки Вукашин из села Клепаца код Чапљине, коме су у кући све поубијали, а њега послали у Јасеновац. Он је све то говорио с неким недокучивим миром, који је мене теже погађао него сва стравична кукњава око нас. Гледајући и слушајући га, у мени се наједном разбуктала жеља да му мир и спокојство разбијем најсвирепијим мучењима и да у његовим мукама, болу и копрцању повратим занос.

Издвојио сам га и ставио на један пањ. Наредио сам му да викне: Живио поглавник Павелић, ако то не каже, да ћу му одсјећи ухо. Вукашин је шутио. Откинуо сам му ухо. Није рекао ни ријечи. Поново сам му рекао да виче: Живио Павелић, или ћу му откинути и друго ухо. Он је и даље шутио: откинуо сам му и друго ухо. Вичи: Живио Павелић, или ћу ти откинути нос. А кад сам му и по четврти пут заповједио да узвикне: Живио Павелић, и запријетио да ћу му ножем извадити срце из груди, он ме погледао, и уперивши поглед некако кроз мене и преко мене у неизвјесност, полако и разговијетно ми је добацио: Ради ти, дијете, свој посао!

Послије свега те његове последње ријечи потпуно су ме избезумиле, скочио сам и ископао му очи, исјекао срце, преклао грло од уха до уха и ногама га сјурио у јаму. Али, тада је и у мени нешто препукло и те ноћи нијесам више могао да кољем. Перо Брзица је побиједио, јер је заклао 1.350 логораша, и ја сам му без ријечи платио опкладу".

Српска православна црква прославља Светог Вукашина, Клепачког и Јасеновачког Новомученика, 29. маја.
..
Влада Републике Србије
Ministarstvo kulture
Министарство просвете, науке и технолошког развоја
Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања
Српско историјско друштво
Музејско друштво Србије - МДС
ICOM Serbia
Saborni hram Svete Trojice u Pakracu
Jasenovac-info: Одбор за Јасеновац САС СПЦ
Манастир Јасеновац / Manastir Jasenovac

27/05/2026

#Музеј жртава геноцида подсећа

Усташки злочин у Старом Броду

,,Према извјештају Министарства хрватског домобранства у вези са операцијом ТРИО I од 29. априла речено је да су извиђачки авиони примијетили ,,да је колона пучанства (народа) са пута Сјемећ-Вишеград кренула на сјевер и код с. Стари Брод (на Дрини 11 км сјеверозападно од Вишеграда) почела се пребацивати на србску страну".

Ово је био сигнал да усташки бојовници бруталном силом у Старом Броду доврше започети маскр српских цивила. Они су из више праваца продрли ка Дрини сустизавши успут преостале колоне избјегле српске нејачи и ликвидирајући их на лицу мјеста. Чак се из штурог извјештаја Министарства хрватског домобранства у вези са борбеним дејствима у Босни и Херцеговини од 30. априла могу извући закључци о размјерама поменутог чишћења терена у завршници операције ТРИО I у коме се каже да су ,,дјелови Њемачких и Хрватских чета са скупином заповједајућег генерала из Србије чистили 29. априла подручја у окуки р. Дрина и Прача. Остале снаге држе сјеверну обалу Праче, од с. Реновица до виса Боровца. Дивизија ,,Пустерија" чисти десну обалу р. Дрине између Вишеграда и Међеђе.

,, ... Народ је почео бјежати пред силном усташком војском. Бјежали, бјежали, а у мене мала ђеца била, једно од пола године, а друго од годину и по. И двије заове заједно са мном, и оне носиле ђецу. Тако стигосмо на Дрину, у Стари Брод. Народ, који је јачи оде ... По цијели дан скелом пребацују преко Дрине, а Дрина велика, из брда у брдо. Чамци препуни људи, а опет по десеторо наваљује, скаче, хоће да преврну чамце ... Е, кад је било пред мрак, зауставише се чамци, и народ заноћи крај Дрине. Пада киша, а ја се скрила са ђецом иза неке колибе. Збили се и ћутимо, а крај Дрине само зачујеш запомагање и јауке. Што је народа отишло у Милошевиће, нико се није вратио. Није остало ни пиле, све су побили. А остало је мало на Старом Броду, зато што су нас мало Нијемци заштитили.

Боже сачувај оног времена, патњи и злочина. Ко је оно ишчекао. Усташе нема шта нису радиле, Боже ти мили, саклони и сачувај онијех јада. Те злочине није запамтио нико, што је држава и ратова. И вјекова. Побише онолики народ, а Дрина носи све. Многи су сами скакали у Дрину, нису чекали каму и нож, да им очи и џигерице ваде... Ех, кад се сјетим, најгоре су прошле младе цуре, жалости љута... Похватају се за руке и саме скачу у Дрину. Боже сачувај! Ишла сам касније много пута до Дрине. Никад и нигдје никоме спомена... Боже сачувај".

/одломак из публикације ,,Усташки злочин у Старом Броду код Вишеграда 1942" аутор Предрага В. Остојића/

/Фотографија: Пребацивање српских избеглица на десну обалу Дрине током априла 1942. године/
..

Влада Републике Србије
Влада Републике Српске
Ministarstvo kulture
Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања
Министарство просвете, науке и технолошког развоја
Министарство просвјете и културе Републике Српске
Српско историјско друштво
Музејско друштво Србије - МДС
ICOM Serbia
Jasenovac-info: Одбор за Јасеновац САС СПЦ
Манастир Јасеновац / Manastir Jasenovac
Saborni hram Svete Trojice u Pakracu

26/05/2026

#Музеј жртава геноцида подсећа

У суботу, 30. маја 2026. године, обележиће се осамдесет и четврта годишњица страдања српског народа у Старом Броду и Милошевићима код Вишеграда.

У наредним данима у рубрици ,,Музеј жртава геноцида подсећа" бићете у прилици да читате о једном од најмонструознијих злочина које је Независна Држава Хрватска починила над српским народом током Другог светског рата.

,,Због страха од усташких бојовника и због одступања партизана, од Рогатице су кренуле избјегличке колоне српске нејачи, које у свом извјештају од 23. априла помиње генерал Лакса: ,,Зракопловним извиђањем примијећено је 22. априла у 12 и 30 сати једна дугачка колона људи, стоке и кола у покрету путем од Рогатице према Вишеграду." Била је то само једна од многобројних колона српских избјеглица која се тих дана кретала према Дрини тражећи спас испред Францетићеве ,,Црне легије" и муслиманске милиције које су ,,ревносно чистили терен".

,,У селу Осово код Рогатице усташе су 27. априла у кући и штали Које Ристановића и Ристе и Митра Корањца запалиле више од 90 цивила, међу којима је било десеторо дјеце. У живој ломачи у штали, у прикрајку села изгорјело је 24 чељади родбине Петра Ристановића. У селу Црквинама усташки зликовци су побили збјег од 165 цивила од тога 42 члана фамилије Пушоња".

,,У извјештају Министарства хрватског домобранства од 26. априла 1942. године у вези са операцијом ТРИО 1 се каже да се побуњеници и народ повлаче према Дрини и Прачи и да је италијанска дивизија Пустерија посјела на Дрини линију Горажде-Вишеград. Свједочења преживјелих страдалника усташких покоља потврђују да италијански војници на Дрини, који су затворили овај правац 25. априла, нису дозвољавали њен прелазак и да су многе колоне избјеглих које су се кретале ка Вишеграду морале наставити пут неприступачним тереном ка Милошевићима и Старом Броду на Дрини, гдје се већ налазило неколико хиљада избјеглих у нади да ће се пребацити на другу обалу Дрине.

,, ... Кренула колона народа од Олова, Кладња, Мокрог, Пала, Праче, из села око Сарајева, Рогатице ... То је био ужас, пуно је Сјемећко поље српских избјеглица, да бациш шибицу пала би на иксана или на стоку коју смо повели са собом. Идемо према Вишеграду у колони, пјешице, изнемогли, дјеца и стари на воловским колима и коњима. Дођемо на ћуприју на Дрини кад Италијани не дају преко Дрине. Ми ондај у Милошевиће, и заноћимо по кућама. Сјећам се, добра имања, ограде им плетене са прућем. Одједном народ поче да вришти и кука. Покојна мајка сподбије мене, остави краву и заједно са народом бјежимо једним сокаком доље према Старом Броду.

И поред једног жбуна се шћућуримо, а около пуца, људи падају, скачу у Дрину. Прави хаос, људи моју, стоји вриска жена и дјеце. Опколили су нас, добро се сјећам све наоружани муслимани са фесовима на главама. Ми се извлачили одатле, и опет бјежи. Бјежи.

Успут ми погибе стриц Јоја, и неке комшије ... Кад дођосмо до Дрине само један понтонски чамац, и то шупаљ, а около има хиаљада душа. Видимо преко Дрине према нама двије групе, посебно Нијемци, а посебно недићевци.

Кад се смарчи, чујемо усташее како зову: ,,Јованееее ...". Мој отац нас убаци на некакав чамац и пређосмо Дрину. Ту угледамо недићевце и Нијемце како разговарају, а онда са једним чамцем крену патрола преко Дрине, међу народ, а друга уз Дрину и вичу: ,,Цурик усташ, цурик усташ".

Народ прште којекуда, неко пређе Дрину, неко бјежи уз оне стране. Да није било Недићеваца и Нијемаца све би оно усташе побиле, не би могла Дрина све примити, сигурно би је зачепили".

/дио свједочења Милована Бакмаза, рођеног 1931. године, у Соколовићима код Сокоца/

/Одломак из публикације ,,Усташки злочин у Старом Броду код Вишеграда 1942" аутора Предрага В. Остојића/

Фотографија: припадници ,,Црне легије" на Кошеву, Сарајево, 7. април 1942. године.
..

Влада Републике Србије
Влада Републике Српске
Ministarstvo kulture
Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања
Министарство просвете, науке и технолошког развоја
Министарство просвјете и културе Републике Српске
Српско историјско друштво
Музејско друштво Србије - МДС
ICOM Serbia
Saborni hram Svete Trojice u Pakracu
Jasenovac-info: Одбор за Јасеновац САС СПЦ
Манастир Јасеновац / Manastir Jasenovac

25/05/2026

#Вест из Музеја жртава геноцида

У оквиру радне посете Руској Федерацији, представници Музеја жртава геноцида учествовали су на округлом столу под називом „Ући у историју - како музеји чувају сећање на савременост“, коју је организовала Асоцијација историјских и војно-историјских музеја. Скуп је део Међународног фестивала „Интермузеј. БРИКС+”.

„Делатност и рад историјских и војно-историјских музеја тесно су повезани са историјском прошлошћу, али су, заправо, усмерени ка будућности. Наш рад пре свега је намењен млађим генерацијама. Оне треба да познају своју историју, да се поносе својом земљом и подвизима предака, да у срцима чувају племенито сећање на хероје Отаџбине и преносе га будућим поколењима”, истакао је том приликом генерални директор Музеја Победе Александар Шкољник.

Догађај је окупио више од 100 руководилаца и запослених у историјским и војно-историјским музејима из различитих региона Русије. Поред разговора о изазовима са којима се музеји суочавају, учесници су разменили идеје о очувању сећања на савремену историју.

Посебну вредност овог сусрета донела су нова познанства са колегама из музеја широм Русије, са којима смо разменили искуства и разговарали о будућим облицима сарадње, уз уверење да управо овакви сусрети доприносе јачању професионалних и културних веза.
..

Влада Републике Србије
Министарство Културе
Министарство просвете, науке и технолошког развоја
Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања
Српско историјско друштво
Музејско друштво Србије - МДС
ICOM Serbia

23/05/2026

#Вест из Музеја жртава геноцида

Велики одзив наставника и њихова посвећеност стручном усавршавању још једном су потврдили значај нашег програма „Учење о геноциду почињеном над Србима“.

Управо зато данас смо посетили Чачак, где је у просторијама ОШ ,,Милица Павловић” одржана једанаеста по реду обука из овог програма.

Наставници из образовних установа источне Србије имали су прилику да чују излагања истакнутих стручњака: проф. др Милоша Хрњаза, ванредног професора Факултета политичких наука, др Милана Гулића, научног саветника у Институту за савремену историју, као и колега из Музеја жртава геноцида — Јасмине Тутуновић Трифунов, др Ненада Антонијевића, Гавра Буразора, Биљане Марцојевић и др Милице Карић.

Хвала свим наставницима на активној размени искустава, питањима и искреној посвећености неговању културе сећања.

🇷🇸

…

Влада Републике Србије
Ministarstvo kulture
Министарство просвете, науке и технолошког развоја
Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања
Музејско друштво Србије - МДС
Српско историјско друштво
ICOM Serbia
Jasenovac-info: Одбор за Јасеновац САС СПЦ
Манастир Јасеновац / Manastir Jasenovac
Saborni hram Svete Trojice u Pakracu

21/05/2026

#Вест из Музеја жртава геноцида

Са великим задовољством вас обавештавамо да је данас у Москви, у Музеју Победе, свечано отворена изложба „Балканска хроника у објективу“, посвећена животу и делу једног од најзначајнијих ратних фотографа са простора Краљевине Југославије — Жоржа Скригина.

Након изложбе „Свети новомученици јасеновачки у светлости Васкрсења“, коју је током прошле године у Музеју Победе посетило више од 20.000 људи, посебно нас радује што се успешна сарадња са колегама из руске престонице наставља и овим значајним пројектом.

Реч је о првој ауторској изложби нашег колеге Марка Мартиновића, који је, уз помоћ кустоскиње Музеја Победе Лидије Николајевне Степанове, истражио и представио живот и дело Жоржа Скригина, као и страдање и борбу српског народа током Другог светског рата.

О значају изложбе, међународној сарадњи и Скригиновом стваралаштву говорили су генерални директор Музеја Победе Александар Јаковљевич Шкољник, в.д. директора Музеја жртава геноцида Бојан Арбутина, амбасадор Републике Србије у Руској Федерацији, Његова екселенција Момчило Бабић, као и аутор изложбе, кустос Музеја жртава геноцида Марко Мартиновић.

Посебно нас је обрадовао велики број посетилаца који су испунили Централни хол велелепног Музеја Победе и својим присуством увеличали отварање изложбе.

Колегама из Музеја Победе дугујемо искрену захвалност на изузетној организацији догађаја, срдачној добродошлици и подршци у реализацији изложбе, уз уверење да ћемо и у годинама пред нама заједно реализовати бројне пројекте који ће чувати културу сећања и историјско памћење наших народа.

Велику захвалност дугујемо и Министарству културе Републике Србије које је омогућило реализацију изложбе.

…

Влада Републике Србије
Ministarstvo kulture
Министарство просвете, науке и технолошког развоја
Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања
Српско историјско друштво
Музејско друштво Србије - МДС
ICOM Serbia
Jasenovac-info: Одбор за Јасеновац САС СПЦ
Манастир Јасеновац / Manastir Jasenovac
Saborni hram Svete Trojice u Pakracu

20/05/2026

#Музеј жртава геноцида подсећа

На овај дан 1999. године НАТО снаге су, правдајући злочин „техничком грешком“, погодиле КБЦ „Др Драгиша Мишовић“ на београдском Дедињу.

Том приликом су страдали пацијенти Зора Бркић, Бранка Бошковић и Радосав Новаковић.

Један пројектил је погодио војни камион у коме су дежурали југословенски гардисти. Страдали су војници Александар Бајин, Горан Вережан, Предраг Игњатовић, Бранимир Крњајић, Славиша Миљковић, Војин Пејчиновић и Драган Танкосић. Најмлађи је имао 20, а најстарији 26 година.

Оштећене су зграде Гинеколошко-акушерске клинике, Дечје клинике, а потпуно је уништена зграда неурологије.

Музеј жртава геноцида, стога, позива грађане Републике Србије да у достојанственом сећању очувају вечан спомен на све недужне цивилне жртве агресије држава чланица војног савеза НАТО на нашу отаџбину и тиме допринесу трајној историјској, етичкој и људској осуди тих злодела.
..

Влада Републике Србије
Ministarstvo kulture
Министарство просвете, науке и технолошког развоја
Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања
Српско историјско друштво
ICOM Serbia
Музејско друштво Србије - МДС

19/05/2026

#Музеј жртава геноцида подсећа

У периоду између два светска рата становништво срезова, односно котара Нова Градишка и Окучани било је етнички веома шаролико. Око четвртине становништва на том простору чинили су Срби.

Свега девет дана по настанку Независне Државе Хрватске котар Окучани је укинут, а то насеље са околним селима постало је део котара Нова Градишка.

Села са апсолутном српском већином била су: Лађевац, Бодеграј, Бенковац, Трнаковац, Љештани, Горњи Рогољи, Доњи Рогољи, Бобаре, Чапрагинци, Ширинци, Ратковац, Цаге, Окучани, Човац, Гређани, Врбовљани, Дубовац, Косовац, Смртић, Горња Трнава, Медари, Машић, Машићла Шаговина, Жуберковац, Доњи Богићевци, Шуметлица, Синлије и Стара Градишка.

Намере новоуспостављене државе према српском народу јавно је почетком маја на скупштини у Новој Градишци истакао Милован Жанић, службеник у том граду, а касније члан две Владе НДХ и потписник више расних закона. Између осталог, он је изјавио: „Ова држава, ова наша домовина мора бити хрватска и ничија више. И зато они који су дошли овамо, ти треба и да оду.“

У складу са таквим паролама један од многих ратних злочина на овом простору извршен је маја 1942. године када су припадници Лубурићеве бојне српско цивилно становништво, углавном жене, децу и старце из села Лађевац и Бодеграј колективно ухапсили и спровели у систем концетрационих и логора смрти НДХ у Јасеновцу као одговор на једну акцију локалних партизанских одреда. Мушкарци, одсутни због пољских радова, углавном су избегли хапшење.

Молбе за пуштање из логора српских цивила ухапшених у овој акцији имале су ограничен резултат, а терор над српским, јеврејским и ромским становништвом овог котара имао је огромне размере готово од првог до последњег дана усташке власти. Само на том простору, према извештају Земаљске комисије за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача, од стране Немаца убијено 171, а од Хрвата 1956 људи.

/Фотографија: Спољни изглед затвора у логору Стара Градишка/
..

Влада Републике Србије
Влада Републике Српске
Ministarstvo kulture
Министарство просвете, науке и технолошког развоја
Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања
Министарство просвјете и културе Републике Српске
Манастир Јасеновац / Manastir Jasenovac
Saborni hram Svete Trojice u Pakracu
Jasenovac-info: Одбор за Јасеновац САС СПЦ
Српско историјско друштво
Музејско друштво Србије - МДС
ICOM Serbia
Центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица

Музеј жртава геноцида

02/06/2026

29/05/2026

29/05/2026

27/05/2026

26/05/2026

25/05/2026

23/05/2026

21/05/2026

20/05/2026

19/05/2026

Address

Opening Hours

Website

Alerts

Contact The Organization

Shortcuts

Share

Category

Monday	08:30 - 16:30
Tuesday	08:30 - 16:30
Wednesday	08:30 - 16:30
Thursday	08:30 - 16:30
Friday	08:30 - 16:30