Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda

Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda Владина oрганизација

Чекамо вас!
15/05/2026

Чекамо вас!

Драги пратиоци, подсећамо вас да је наредни четвртак, 30. април 2026. године, последњи четвртак у месецу! Тада можете у ...
28/04/2026

Драги пратиоци, подсећамо вас да је наредни четвртак, 30. април 2026. године, последњи четвртак у месецу! Тада можете у Заводу купити наше публикације упола цене.

Видимо се на Београдској тврђави.

У оквиру своје издавачке делатности Завод за заштиту споменика културе града Београда је објавио монографију „Између пра...
26/03/2026

У оквиру своје издавачке делатности Завод за заштиту споменика културе града Београда је објавио монографију „Између правила и слободе: архитектура и идентитет Јелисавете Начић“, чија је ауторка историчарка уметности, виши конзерватор Завода Бојана Ибрајтер Газибара.

У поглављима насловљеним Увод, Биографија, Урбанизам и уређење града, Јавне грађевине, Породичне куће, Вишепородичне зграде, Сакрална архитектура, Индустријска архитектура, Ефемерни спектакл и Закључна разматрања, представљен је, уз низ нових података, живот и рад прве жене архитекте у Србији, Јелисавете Начић.

Монографија „Између правила и слободе: архитектура и идентитет Јелисавете Начић“ је посвећена сагледавању до сада познатих дела и вредновању стваралаштва Јелисавете Начић, проценом до данас сачуваних, али и оних објеката које познајемо само на основу фотографија или пројеката, који могу да нам буду од драгоцене помоћи у разумевању целокупног опуса, али нема амбицију да пружи све одговоре нити да реши све недоумице. Намењена је истраживачима и тумачима архитектуре код нас, али и широј јавности, познаваоцима дела, као и личности архитекте Јелисавете Начић, како би новим открићима, тумачењима и ревалоризацијом покушала да помогне читаоцима да потпуније сагледају ову изузетну појаву у нашој архитектури. Уредник монографије је др Саша Михајлов, а рецензенти проф. др Александар Кадијевић, доцент др Марина Павловић и Вера Павловић Лончарски. Техничку припрему је урадио Пеђа Паровић-Пакт студио

Монографија је доступна у Заводу за заштиту споменика културе града Београда. Подсећамо да се сваког последњег четвртка у месецу, публикације овог Завода могу купити са попустом од 50 %.

Aрхитекта Татјанa Виденовић, конзерватор саветник Заводa за заштиту споменика културе града Београда добитница је Велике...
24/03/2026

Aрхитекта Татјанa Виденовић, конзерватор саветник Заводa за заштиту споменика културе града Београда добитница је Велике награде Друштва конзерватора Србије за 2025.

Награда је додељена за посвећен дугогодишњи рад на истраживању, документовању, валоризацији и заштити непокретног културног наслеђа и изузетан допринос очувању аутентичности и презентацији споменичких вредности градитељства Београда 19. и 20. века.

У обраћању, у име награђених, колегиница Татјана Виденовић је, између осталог, навела: „Често нас виде као занатлије или уметнике, али ми смо, у својој суштини, детективи историје. Наш рад почиње тамо где око обичног посматрача стаје. Као истражитељи, на месту где се сусрећу векови, ми трагамо за скривеним траговима длета, за примарном полихромијом фасада, за потписима занатског и уметничког рукописа који су давно нестали. То откривање скривених слојева није само технички посао – то је потрага за истином. Наш задатак је да пажљиво, слој по слој, скидамо наносе времена, како бисмо открили аутентичну причу коју споменик носи. Сваки пронађени фрагмент је кључ који нам помаже да реконструишемо заборављени идентитет једног простора и да му вратимо достојанство које му је време, или људски немар, одузео.

Наше залагање за очување наслеђа је, у суштини и борба против колективне амнезије. Без материјалних доказа прошлости, постајемо друштво без корена и јасног идентитета. Историјске грађевине су огледало једног народа (Валтер Гропијус), опомињући да њиховим разарањем, неповратно губимо рефлексију о себи. Наша мисија је да то огледало одржавамо и да, са највишим степеном научне егзактности, реконструишемо његове крхотине, како би генерације које долазе могле у њему препознати јасан путоказ. Наш рад је и залог за будућност; ми данас доносимо одлуке у име генерација које још увек немају глас, али имају неотуђиво право на своје наслеђе“.

Društvo konzervatora Srbije - The Society of Conservators of Serbia

Нови илустровани и анимирани филм за децу Завод за заштиту споменика културе града Београда објавио је, на својој youtub...
15/01/2026

Нови илустровани и анимирани филм за децу

Завод за заштиту споменика културе града Београда објавио је, на својој youtube страници, нов илустрован и анимиран филм за децу под називом „Воз за Ниш“. Филм је део серијала „Приче о Београду“, заснованог на истоименој књизи историчарке уметности Ксеније Ћирић, која се на деци интересантан и разумљив начин бави нашим споменицима културе и има за циљ популаризацију непокретног архитектонског наслеђа међу најмлађима. Мотив са којим се деца овог пута упознају је зграда Железничке станице у Београду, културно добро од великог значаја за Републику Србију.

Завод за заштиту споменика културе града Београда доследно ради на ставу да што раније упознамо своје културно наслеђе, свакако ћемо га више волети и боље чувати.
Филм је реализован на српском и енглеском језику. Ауторка слике и анимације је Емануела Тасан Лукић, графички дизајнер.

https://www.youtube.com/watch?v=GUwKAfIo2Fc
https://www.youtube.com/watch?v=hW8yoI9OooA

Отварање изложбе „Василиј Васиљевич Верешчагин (1842–1904) и Риста Марјановић (1885–1969)“Завод за заштиту споменика кул...
12/12/2025

Отварање изложбе „Василиј Васиљевич Верешчагин (1842–1904) и Риста Марјановић (1885–1969)“

Завод за заштиту споменика културе града Београда је приредио изложбу и пратећу публикацију посвећене стваралаштву руског сликара Василија Васиљевича Верешчагина (1842-1904) и српског фото-репортера Ристе Марјановића (1885-1969), сведока ратних дешавања, пре свега страдања обичног човека и народа.

Сагледавањем фотографија Ристе Марјановића које су настале током Првог светског рата, уочава се изузетан утицај који је на њега извршило стваралаштво истакнутог руског сликара Василија Васиљевича Верешчагина, настало током руско-турског рата 1877-1878. годинама. Представљајући слике Василија Васиљевича Верешчагина из 19. века и фотографије Ристе Марјановића са почетка 20. века, Завод за заштиту споменика културе града Београда одаје почаст двојици истакнутих стваралаца. Уз подршку Амбасаде Руске Федерације у Републици Србији и посредовање Министарства културе Руске Федерације, од стручних сарадника при Третјаковској галерији у Москви, за потребе реализације изложбе Завод је добио на коришћење дигиталне копије дела сликара Верешчагина. Ауторка изложбе је Снежана Неговановић, виши сниматељ слике у Заводу, а каталога Снежана Неговановић и Сергеј Терентјевич Аксентјев (Русија). Изложба и каталог су реализовани у сарадњи са породицом Ристе Марјановића.

Отварање изложбе „Василиј Васиљевич Верешчагин (1842–1904) и Риста Марјановић (1885–1969)“ је у Кући краља Петра, Васе Пелагића бр. 40, у понедељак 15. децембра 2025. године у 18 часова и трајаће наредних месец дана.

Изложбу ће отворити Чедомир Васић, професор емеритус Универзитета уметности у Београду.

Позивамо вас на отварање изложбе ПАРОБРОД - ВЕК ТРАЈАЊА, 100 година зграде и 15 година УК Пароброд, у сарадњи УК „Паробр...
13/11/2025

Позивамо вас на отварање изложбе ПАРОБРОД - ВЕК ТРАЈАЊА, 100 година зграде и 15 година УК Пароброд, у сарадњи УК „Паробрoд“ и Завода за заштиту споменика културе града Београда, у среду 19. новембра у 19 сати.

Ове године Пароброд обележава два значајна јубилеја, 100 година од изградње Зграде представништва Првог дунавског паробродарског друштва у Београду и 15 година од оснивања Установе културе Пароброд.

Зграда је изграђена 1925. године према пројекту аустријског архитекте Александра Попа, асистента чувеног Петера Беренса. Пројекат је разрадио и незнатно изменио београдски инжењер Стеван Тоболар. Објекат представља прво Ар деко и модернистичко здање у Београду. Поредећи га са правцем који се тих година развијао, не могу се наћи сличности ни са једним објектом изграђеним ни пре, ни касније у Београду.
Тим поводом УК „Паробрoд“ и Завод за заштиту споменика културе града Београда приредили су изложбу која представља сублимацију ова два велика јубилеја.

Некада у народу позната као „Мађарска кућа'' и „Дунавац'', у својој вишедеценијској историји, садашња УК „Пароброд'', имала је различите намене: од Црвеног крста Немачке, седишта команде Совјетске Црноморске флоте, посланства Швајцарске, Дома здравља и Дечјег диспанзера, до Народног универзитета ''Стари град'' а потом и Центра за културу „Стари град“ са чувеном предшколском установом „Школигрица”. Изглед и историјска првобитна намена зграде представљали су инспирацију за назив Установе, основане 2010. године.
Јединствен по свом урбаном карактеру, кроз 15 година институционалног деловања, Пароброд је изашао из оквира локалне установе културе, нудећи јавности програм, који својим квалитетом има национални значај.

ДОБРОДОШЛИ!

Реализована реконструкција, санација и адаптација Централне куле у комплексу Старог сајмишта у Београду номинована је од...
29/10/2025

Реализована реконструкција, санација и адаптација Централне куле у комплексу Старог сајмишта у Београду номинована је од стране сарадника Fondacije Mies van der Rohe за престижну European Union Prize for Contemporary Architecture / Mies van der Rohe Awards 2026 (Европска награда за савремену архитектуру). Овом номинацијом, пројекат који је 2022. године израдио Завод за заштиту споменика културе града Београда у сарадњи са Intellinea-om, а који као аутор/главни пројектант потписује архитекта Александра Шевић, виши конзерватор Завода, и пројекат Концепт дизајна ентеријера који је израдио архитекта Данило Дангубић на челу пројектног бироа Danilo Dangubic Architects, добио је још једну потврду успешне обнове овог историјског објекта значајних споменичких вредности. Радови на објекту су завршени марта 2024. године, а током 2024. и 2025. године израђени су пројекти изложбене поставке и партерног уређења око самог објекта.
У образложењу циљева награде се наводи: „Европски простор састоји се од емулзије природних и културних, народних и канонских, традиционалних и вештачких елемената. Савремена архитектура мора прихватити ову двосмисленост, усмерити је ка будућности и надокнадити природно трошење којем су форме изложене кроз симетричан процес иновације – процес који су предводила дела која, уносећи нову инфлексију у архитектонску традицију, доприносе додатој вредности коју је могуће описати само као „уметничку“.
Циљ Награде је да препозна и истакне таква дела – од којих је Павиљон Mies van der Rohe у Барселони истински симбол – чији иновативни карактер делује као оријентир или чак манифест. Због тога ће жири представљати укључене институције, али ће такође одражавати културне намере које Награди дају и симболичну и педагошку вредност.
Награда истиче достигнућа европских архитеката у развоју нових концепата и технологија и пружа грађанима, као и јавним институцијама, прилику да боље разумеју значај архитектуре у изградњи одрживих градова и заједница, где је основни однос између квалитета живота и квалитета окружења кључни приоритет.
На тај начин, Награда постаје платформа за истраживање, развој и примену одрживих архитектонских пракси које минимализују негативни утицај градње на животну средину, као и промовишу друштвене, културне и економске користи одрживог развоја.
Европа се састоји од све већег броја заједничких елемената. Ипак, локалне традиције, историје, језици, пејзажи и урбани контексти и даље обликују њен богат и сложен идентитет. Награда настоји да прослави разноликост европског архитектонског израза, наглашавајући улогу архитектуре као основе за размену идеја, али и као уједињујућег елемента који дефинише заједничку европску културу кроз подстицање међународних сарадњи; подршку младим архитектима на почетку њихове каријере; и развој одговорних инвеститора – јавних и приватних – који су посвећени изградњи европске економије и културе кроз своје пројекте.“
Централна кула је први обновљени павиљон Меморијалног центра Старо сајмиште. Објекат је из напуштеног, девастираног, скоро урушеног стања трансформисан у савремени меморијални изложбени простор са пратећим садржајима. Пројекат је предвидео враћање историјског изгледа објекта, његове модернистичке архитектуре са елементима конструктивизма, док је Концепт дизајна ентеријера имао за примарни циљ стварање меморијалног центра који преноси суштину трагедије и злочина који се на простору Првог Београдског сајма десио током Другог светског рата, омогућавајући посетиоцима да се суоче са дубином људске изопачености.

Програмом рада за 2025. годину Завода за заштиту споменика културе града Београда предвиђени су и извршени истраживачки ...
28/10/2025

Програмом рада за 2025. годину Завода за заштиту споменика културе града Београда предвиђени су и извршени истраживачки радови Капије савске падине у оквиру Равелина Краљ капије на Београдској тврђави.
Настанак Равелина датиран је између 1688-1690. године, а предмет истраживања је капија у оквиру фасе I. Портал капије је обликован у стилу барока и сматра се једним од најстаријих остварења барокне архитектуре не само на Београдској тврђави већ и шире. Равелин Краљ капије је већ био предмет истраживачких радова током деведестих година ХХ века. На Капији савске падине су тада извршени одређени конзерваторско рестаураторски радови, и то на порталу, на поду пролаза, зидовима пролаза као и степеништу.
Капија савске падине је већ деценијама затворена и не користи се због изузетно лошег стања у ком се налази. Циљ ових истраживања је био обезбеђивање неопходних података за израду комплетног пројекта рестаурације и реконструкције капије. Након израде пројекта и извођења радова капија ће користити као комуникација од Горњег града ка приобаљу.
Поред 3Д снимања и израде техничке документације, потом и обављених истраживања георадаром, у октобру су извршена допунска археолошка истраживања.
Сонде које су отворене изнад саме капије као и испред портала и унутар пролаза капије дале су нове информације како о начину на који је капија зидана тако и о одређеним радовима који су вршени изнад свода капије, а о чему не постоји техничка документација. На простору изнад капије откривене су зидане структуре.
По комплетном отварању и чишћењу сонди извршено је додатно 3Д снимање како би се употпунила документација о постојећем стању капије.
Тек након пажљиве анализе свих добијених резултата, Завод ће у сарадњи са консултантима донети одлуку о наредном кораку, изради Пројекта конзервације и рестаурације капије у 2026. години.

Изложба Вила Прендић – нови поглед, ново трајање у Galeriji Dessa, Љубљана 15.09 – 15.10.2025. годинеУ љубљанској архите...
30/09/2025

Изложба Вила Прендић – нови поглед, ново трајање у Galeriji Dessa, Љубљана
15.09 – 15.10.2025. године

У љубљанској архитектонској Galeriji Dessa 15. септембра 2025. године отворена је изложба „Вила Прендић – нови поглед, ново трајање“. Изложба гостује у словеначкој престоници као резултат дугогодишње сарадње Београдске интернационалне недеље архитектуре (БИНА) и Galerijе Dessa. Овом изложбом Завода за заштиту споменика културе града Београда, ауторке архитекта Александре Шевић, вишег конзерватора Завода и члана секције Do.co.mo.mo.Србија, отворена је прошлогодишња манифестација, БИНА 2024.

За потребе гостовања, поставку изложбе редизајнирао је ауторски тим архитеката Наталије Богдановић и Алексе Ђурића из Addicted Design Studiа, прилагодивши је просторним могућностима галерије. Осим плаката са приказом реконструкције Виле Прендић, изложена је и макета куће, а током трајања изложбе биће приказан и документарни филм који је снимљен током реализације радова у продукцији Do.co.mo.mo.Србија.

Изложба „Вила Прендић – нови поглед, ново трајање“ има за циљ приближавање стамбене архитектуре међуратног модернистичког правца, њене обнове и прилагођавање савременим условима живота, уз очување вредности архитектуре и постулата на којима је заснована. Изложба представља процес сагледавања, проучавања, обнове, санације, адаптације и реконструкције, као пример добре праксе како се морамо односити према културном наслеђу.

Вила Прендић, ауторско је остварење истакнутог архитекте Милана Злоковића. Кроз приказ реконструкције овог објекта, изложбом се приближава његов опус, са освртом на његов значај у оснивању и раду Групе архитеката модерног правца у Београду (ГАМП). Злоковићев пројекат виле за брачни пар Прендић сублимира редак и истински модернистички дух, доследно и бескомпромисно остварујући концепт унутрашњег простора заснованог на функционалности примереној породичној структури и животном стилу корисника.

Модернизам виле Прендић није био производ помодности, већ упућености и усвајања највреднијих идеја у архитектури Европе тог времена. Није само стилска безорнаменталност чинила да се вила Прендић разликује од до тада грађених академски конципираних стамбених здања, већ је потпуни преокрет у концепцији плана и схватању функције, оно што је указивало на дубоко разумевање модерности. У вили је сублимиран аутентичан модернистички дух, који београдску архитектуру приближава европским узорима.

Вила Прендић се убраја у најрепрезентативније примере модернизма у Београду, у којој је консеквентно спроведен концепт архитектуре модернистичког покрета, са пуристичком обрадом фасада, организацијом компактног простора и строгом функционалношћу основе и као таква утврђена је за културно добро 2020. године.

Скоро век после изградње, појавила се нова освешћена породица која је спремно прихватила изазове реконструкције виле, препознајући и прихватајући вредности и квалитете овако обликованог стамбеног простора, стварајући свој будући животни простор. Из дугогодишњег напуштеног стања, објекат је добијањем новог власника, а уз поштовање свих постулата заштите споменика културе, прошао кроз фазу потпуне реконструкције наставио своје трајање.

Реконструкција ове Злоковићеве виле је средишна тема изложбе, али поред њене обнове идеја ауторке је била, да се кроз приказ осталих Злоковићевих београдских вила, приближи овај део његовог опуса, као и објеката истакнутих европских архитеката насталих у истом периоду, који су га на известан начин инспирисали. Са циљем бољег разумевања микропростора Професорске колоније, првог примера „вртног града“ у коме се налази Вила Прендић, анализирана је архитектура прве, друге и треће фазе изградње.

Прилог Радио Телевизије Словенија, у оквиру серијала „Култура“, најавио је изложбу и представио концепт и поставку, а ауторка се осврнула на аутентичну стамбено–радну функционалну организацију куће која је остала очувана и минимално трансформисана кроз процес реконструкције.

Address

Kalemegdan Gornji Grad 14
Belgrade

Opening Hours

Monday 07:30 - 15:30
Tuesday 07:30 - 15:30
Wednesday 07:30 - 15:30
Thursday 07:30 - 15:30
Friday 07:30 - 15:30

Telephone

+381113287557

Alerts

Be the first to know and let us send you an email when Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda posts news and promotions. Your email address will not be used for any other purpose, and you can unsubscribe at any time.

Contact The Organization

Send a message to Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda:

Share