Српски покрет обнове, Belgrade (2026)

08/06/2026

НЕКО, ИПАК, МОРА ДА КАЖЕ ДОСТА

Пише: Александар Цветковић, председник СПО

Где год се окренемо можемо да видимо немир. Немир се уселио у наше градове, на наше оранице, на нашим је границама, немир је у земљи, немир је у региону. Цео свет је у немиру.

На све то многи људи као да се боје да кажу – доста. Неки чудни и непрекидни игрокази неких других траже да се сврставамо, да се опредељујемо, да се сукобљавамо, па ако је могуће и да се побијемо. Бар мало.

Ретко ко разуме да пламен који се разгорева широм света није играчка којом треба икада да се играју деца на Балкану. Ми смо традиционално успешни у изазивању светских пожара. Зато бисмо морали да обратимо додатну пажњу на сваку реч, сваку поруку, сваки гест. Како и због чега смо дошли до тога да уместо регионалне сарадње сведочимо све чешће неким узајамним увредама или непријатељским потезима?

Граница између Србије и Црне Горе уместо да буде невидљива административна линија као да почиње да личи на зид. Упозорења, подстицање историјских конфликата, заваде… Доста!

Отворени Балкан као да је неки напуштени пројекат из прошлог века, а не идеја са краја блиске нам 2019. године.

Покренули су га тадашњи председник Србије, премијер Албаније и премијер Северне Македоније. Двојица од три поменута творца су и даље на истим функцијама, па зашто се седам година касније понашамо као да се скоро ништа по тој иницијативи није урадило? Привредници би можда изнели другачије податке, али свакодневни живот тај пројекат не види. Можда одговор лежи у томе да није ни ЕУ настала преко ноћи, али можда још више у томе да ако грађани немају жељу да граде заједничку будућност тешко да било који трговински, економски и сваки други споразум о сарадњи може да утре пут стварању икакве заједнице. Статистички је мали број договорених бракова, далеко је више оних где се људи ипак прво заљубе па прихвате и прстен. Зато поменути, а и сви други лидери треба да раде на изградњи поверења и превазилажењу старих завада.

Стално жариште звано Косово и Метохија и даље је у сталној изборној кампањи. Албанске партије не успевају да направе политички договор како би формирали функционалне органе, а Срби не успевају да направе политички договор чак ни да имају право макар на сопствени политички плурализам. Ако им све остало на Косову и у Метохији зависи од албанских политичара ово једно право би могло да им се омогући једноставније, када би унутар сопственог националног корпуса било мање захтева за униформношћу, једноумљем и беспоговорном послушношћу. Таквом систему је цела Европа, а богме ваљда и цела Југославија (у којој је била и Србија) рекла збогом срушивши Берлински зид и „комунистички рај“ СССР. Иако нас, ево, 37 година касније, скоро свакодневно, макар на српском медијском небу убеђују да је то била историјска грешка, мислим да и ту озбиљни људи морају да узвикну само једну реч – Доста!

Километарске колоне на граници према летовалиштима Грчке или Хрватске, које нам следују као држављанима земље на европском путу али и даље изван ЕУ, изгледа да ће се произвести и на прелазима на путевима ка црногорској обали. Хоће ли грађани Србије због тога похрлити у летовалишта Албаније? Или нам се и за ту дестинацију припрема нека, не баш туристичка, кампања која би 2026. године повукла паралелу на голготу 1916. године? Да нам, можда, не предстоји дуго, топло лето проведено на путевима Србије? Од Хоргоша до Трговишта и Прохора? Да у потпуности дамо смисао слогану Туристичке организације Србије – Доживи Србију!

За то време у престоном граду Србије (и још више у виртуелном свету друштвених мрежа) главна тема дебата, подела, па и свађа је око масовног поклоњења верника појасу Пресвете Богородице. У тим ватрама у које падају и сагоревају оштро завађени борци прво страдају и вера и наука. Остаје само задрто брањење ставова за које нико није спреман ни најмање да преиспита њихову вредност. Остаје догма. У којој на свим странама као да превладавају они који осуђују. А они људи са почетка овог текста би све више да урликну Доста! Или да заћуте јер их нико ни не слуша.

07/06/2026

Члан Председништва СПО Мирко Шкрбић за "Данас" - ПОЈАС
Док је свет загледан у Појас Газе, рат Русије и Украјине, рат Америке и Ирана и све последице хаоса, пре свега економске, код нас је пажња усмерена на медијски сукоб поводом другог појаса, оног који је према црквеним тврдњама припадао Богородици.
Стотине хиљада верника данима чека у редовима да се поклони светињи, коју неки други називају измишљеним предметом, а сународнике, комшије и друге у редовима светином. Друштвене мреже постале су бојно поље, размена заробљеника је ближа опција од размене мишљења. Теме попут превремених избора, пароле које најављују победнике, цена нафте, судбина НИС-а и све што је било у жижи, преко ноћи је појео жижак који није ни начео кутију у којој је хиљадама година чуван комад тканине. Изгледа да су сви мољци и скакавци више од камиље длаке на трпези волели наше дане и године.
Оно што оволику пажњу чини чудном је то што поклоњење једних ничим не угрожава друге и намеће се питање да ли је ово друштвени експеримент или бачена коска за скретање пажње са других тема. У тим редовима има оних којима је то, као дављенику, појас спаса. Има и оних који ће се помолити за нешто чему у молитви места нема, а има и оних правих Хришћана који ће се и за непријатеље своје помолити. Међу онима који их осуђују има оних који су у потрази за вером, комуниста, оних који вери приписују спорна дела и речи црквених великодостојника, оних који би да буду другачији, окренути науци, чак и оних који Светог Саву доживљавају као Вучићевог коалиционог партнера. Када човек прочита увреде, уместо аргумената, које пљуште са свих страна јасно му је да тако нешто не може изаћи из уста правог верника нити некога ко представља праву грађанску елиту. Није ли се професорки могло рећи да је дефиниција фетишизма тачна, али да се верници не клањају појасу него Богородици, да икона под којом се снима није предмет била прецима, већ жива слика свеца, да научници који су свет задужили нису били светина зато што су веровали у Бога и веру у достигнућа уткали...? Није ли она могла пажљивије да бира речи, а не да их стрелама чини и није ли демократски и грађански дозволити људима да верују ушта желе и чине по својој вољи оно што друге не угрожава? Може ли без увреда, псовки, претњи на мрежама, лажних подела на веру и науку, имамо ли људе од угледа који ће подићи глас или ће политичари и аналитичари опште праксе анализирати све од теологије до структуре камиље длаке, а све то идући уз длаку оног ко их је у студио послао или им и тај проклети интернет платио?
Нисам био у том реду, нити ћу. Моје молитве, грехе и слабости Господ познаје. Волео бих да имам више вере, а мање анксиозности. Волео бих да имам скромност хирурга који је оперисао срце мени драгој особи и који је на речи захвалности одговорио "Хвала Богу". Познајем неколицину атеиста, дивни, паметни и поштени људи. Нису такви због вере или невере, већ васпитања и образовања. Нису слово написали о овој теми, није предмет њиховог интересовања, пишу о правим проблемима и достигнућима.
Кажу било је близу пола милиона људи, размишљам колико је то. Ако нас за годину нестане око тридесетак хиљада, онда се у тим вишедневним посетама сабрало оно што ће у петнаестак година бити одузето. Нестајемо, тумачили то верски, научно или комбиновано. Нисмо ни близу дуговечности камиље длаке, свећа смо. За опстанак појаса наука ће већ наћи неко образложење, вери није потребно. Право је питање како смо ми опстали овакви какви смо, изложени сопственим и спољним факторима уништења.

11/05/2026

ПОМЕН ГЕНЕРАЛУ МИХАИЛОВИЋУ НА РАВНОЈ ГОРИ

СПО поменом и полагањем венца обележио 85 година од доласка бораца ЈВуО предвођених генералом Драгољубом Михаиловићем на Равну Гору.

Венац је у име свих чланова СПО положио председник странке Александар Цветковић.

Том приликом је саопштена и одлука да се од данас за управљање имањем СПО на Равној Гори задужује Колубарски окружни одбор на челу са др Слободаном Миловановићем. Окупљенима се пригодном здравицом - беседом обратио и здравичар Милинко Гојковић.

01/05/2026

Интервју за СРПСКИ НЕДЕЉНИК КОМПАС председника СПО Александра Цветковића -
УВОЂЕЊЕ ПАРЛАМЕНТАРНОГ ТВ КАНАЛА, ДЕЦЕНТРАЛИЗАЦИЈА И ПРОМЕНА ИЗБОРНОГ СИСТЕМА

Након најаве новог циклуса консултација на политичком врху, Српски покрет обнове (СПО) потврдио је приврженост институционалном дијалогу као једином путу ка стабилизацији друштвених прилика. Одлазак делегације СПО у Председништво Србије на разговор са председником Србије изазвао је различите реакције на политичкој сцени, али за председника ове странке, Александра Цветковића, дилеме нема – разговор нема алтернативу уколико се жели избећи продубљивање кризе и преливање тензија на улицу.

У интервјуу за Српски недељник Компас, Цветковић сумира утиске са састанка са председником Вучићем и износи ставове странке о кључним државним питањима – од евроинтеграција и реформе изборног система до процене снаге опозиционог блока у сусрет предстојећим ванредним парламентарним изборима.

Зашто сте се одлучили да идете на консултације са председником Вучићем?

"Позвани смо, а у свакој уређеној земљи је природно да се одазовете позиву институције председника државе. Нажалост, живимо у атмосфери где стално мора да се објашњава зашто неко иде на разговор са неким другим. Можете имати политичке разлике, слагати се или не, али дијалог не би смео да буде упитан. СПО још од фебруара прошле године позива на дијалог свих политичких чинилаца, јер сматрамо да политички актери морају преузети одговорност за стање у друштву. Апсурдно је да морамо да правдамо сам чин разговора у тренутку када нам је комуникација најпотребнија."

О чему сте разговарали на састанку у Председништву Србије?

"Теме су биле дефинисане тренутним околностима. Разговарало се о захтеву дела грађана и опозиције за одржавање ванредних парламентарних избора, али и о ширем контексту, односу према Европској унији и геостратешком положају Србије. Ми смо изнели наше јасне ставове по тим питањима.

Такође, искористили смо прилику да предложимо увођење посебног парламентарног ТВ канала, по угледу на праксе у Италији или Француској. Сматрамо да би то био простор где би се све политичке опције могле чути на пристојан начин, што би допринело стабилизацији политичког система и било од користи свим грађанима који желе да чују аргументовану расправу уместо буке."

Какво је ваше мишљење о странкама које су до сада одбиле тај разговор, а неке су чак и игнорисале Вучићев позив на дијалог?

"Свако бира свој начин политичког деловања и сноси одговорност за такве одлуке. Немам намеру да то претерано коментаришем, јер свака организација има своју логику и стратегију. Ми смо одабрали пут институционалног дијалога, док други бирају другачије. Морамо се као друштво навићи на већу дозу толеранције, како у самом политичком приступу, тако и у оцењивању поступака других актера. Не мислим да је било ко ту апсолутно у праву или у криву, једноставно, свако бира пут за који верује да је исправан у датом тренутку."

Након консултација сте изјавили да се разговор мора дешавати како не би долазило до немилих сцена. На шта конкретно мислите?

"Мислим на све оно што нам се дешава у последње две године. Политичка арена се у великој мери преселила на улицу, што са собом носи провокације и реакције које нису пријатне. Сведоци смо тога да је улица често замењивала парламент, чиме се борба идеја обезвређује. Под „немилим сценама“ мислим на све оно што не доликује нормалној, европској земљи у 21. веку. Докле год нема нормалног разговора унутар институција, постоји ризик од уличних сукоба и тензија. Систем спојених судова јасно показује да недостатак дијалога увек води ка заоштравању односа које нико не жели."

Део разговора био је посвећен и путу Србије ка ЕУ. Какав је став СПО по том питању?

"Наш став је од оснивања странке кристално јасан, ми желимо да будемо део европске породице народа. Не желимо да Србија буде на „менију“, већ да седи за столом где се доносе одлуке. Циљ нам је да европску правну и политичку праксу унесемо у нашу земљу. За нас „Србија у Европи и Европа у Србији“ није само предизборна крилатица, већ суштинска визија о томе како грађани треба да живе. То подразумева поштовање закона, институција и стандарда који важе у уређеним друштвима, и од тог пута СПО никада неће одустати."

Шта мислите о актуелној политичкој атмосфери код нас?

"Атмосфера је таква да су ванредни избори постали тема управо због превелике конфронтације страна. Постоји очигледна друштвена тензија коју нешто мора да разреши. Избори јесу решење, али СПО сматра да је уз њих нужно реформисати и саму државу. Потребна нам је децентрализација власти и промена изборног система. Тренутни модел је довео до засићења, грађани се осећају неадекватно представљеним, јер посланици често немају никакву везу са базом из које долазе. Појава разних група грађана и покрета, попут студентског, јасан је вапај за поштовањем закона и институција. Грађани желе да се њиховглас заиста чује у парламенту."

Тачног датума још нема, али према ставу СПО, када би било најбоље да се ти избори одрже?

"Можда је било боље да су се одржали раније, чим је криза почела, како би се тензије лакше амортизовале. Сада је потребно добро проценити шта је практично и шта заиста доноси смирење. Странке обично јуре рејтинге и прилагођавају се ономе што је популарно, али ми сматрамо да се мора гледати шира слика и државни интерес.

Треба одредити датум који ће омогућити фер услове и који ће бити резултат договора, а не само једностране процене. Најважније је да избори буду корак ка стабилизацији друштва, а не узрок нових подела."

Видите ли опозицију уједињену на изборима у једном блоку или је идеал јединственог наступа са те стране у овом моменту немогућ?

"Искрено говорећи, мислим да је то у овом тренутку тешко изводљиво. Изјаве лидера опозиције не иду у правцу јединствене листе. Такође, постоји питање односа са студентским покретом – да ли странке желе да му се придруже или да остану потпуно аутономне. Вероватније је да ћемо имати више колона које су идеолошки сродне. Ми смо у странци, током деведесетих, стално радили на обједињавању опозиције. Некада је то давало резултате, али најчешће нисмо успевали да окупимо баш све. Чини ми се да је и данашња ситуација на политичком пољу веома слична тој из прошлости."

Постоје ли странке са којима бисте разговарали о евентуалној коалицији пре изласка на изборе?

"Лично бих највише волео да се странке удружују на основу програмских сличности. То би вратило стварну борбу идеја у наш систем и омогућило својеврсни „ресет“. Што се тиче Српског покрета обнове, ми ћемо о коалицијама одлучивати на страначким органима када за то дође време. За сада таквих формалних разговора није било. Фокусирани смо на то да се чују наши ставови о реформама које сматрамо кључним, а о партнерствима ћемо разговарати тек када се изборни процес и званично отвори."

29/04/2026

РАЗГОВОР О ПОЛИТИЧКОМ ДИЈАЛОГУ

Гости:
- Председник Српског покрета обнове Александар Цветковић

- представник Покрета слободних грађана Немања Тодоровић

Newsmax Balkans

29/04/2026

ОСАМДЕСЕТ ПЕТ ГОДИНА ОД УСТАНКА НА РАВНОЈ ГОРИ

Српски покрет обнове ће обележити 85 година од доласка припадника ЈВуО на Равну Гору, у недељу 10. маја 2026. године. Том приликом биће положени венци на споменик генералу Михаиловићу.

26/04/2026

Потпредседник СПО Душан Спасић о најважнијим питањима на југу Србије и о одговорима СПО

О селу
Давно је прошло време када се на југ долазило, а не са југа одлазило. Као птице које лете на југ у потрази за бољом климом, некада су људи насељавали ове просторе долазећи из свих крајева Србије, а неретко и из других република бивше Југославије. Индустријализација целе земље није заобишла ни јужне крајеве. Отварање погона компанија СИМПО, Јумко, Коштана... у свим градовима и општинама доносили су грађанима пристојан живот и сигурност. Али све је то трајало веома кратко, и испоставило се на крају да је то био мач са две оштрице.
Наиме, људи су масовно напуштали села, остављали своја домаћинства, затварали заувек врата својих домова и одлазили у градове у сусрет новом, лепшем и лакшем животу. Фабрике су отваране и нудиле свима шансу. Међутим, уљуљкани у ту привидну сигурност нису ни слутили да ће тло вечито немирног Балкана заједно са њиховим радним местима прогутати и њихове снове. Фабрике су нестале, а села запустела.
А Србину је село у корену, записано као судбина. Зато Јужна Србија мора што пре да заборави време привидног самоуправног благостања и да покуша да откључа зарђале катанце на вратима својих сеоских домова. Нека нам села у развијеним земљама Европе буду узор и показатељ како треба да изгледа село и господин сељак у њему. Да препишемо од најбољих, да научимо нешто ново и да престанемо да жалимо за временом које је брзо прошло и вратити се неће.

О путевима
Многи градови и општине Јужне Србије су удаљени једни од других. То онемогућава бржи и несметани проток робе и људи. А решење постоји. На пример изградњом и асфалтирањем пута Трговиште – Боселеград преко Доњег Стајевца, Радовнице, Доње Љубате...ове две општине би биле спојене. Мештани ове две општине не би морали да путују обилазним путем преко Сурдулице и Власине.
Дуги низ година, тачније од распада бивше државе и одвајања Македоније у плану је малогранични прелаз на територији општине Трговиште, односно преко села Лесница до Криве Паланке у суседној Македонији. Отварањем тог малограницког прелаза смањиле би се гужве на граничним прелазима Табановце и Прохор Пчињски, а људима из тих крајева би се знатно олакшао прелаз чиме би многоструко уштедели и време и новац. Осим тога, сарадња двеју општина би била на знатно већем нивоу него што је данас.

Школство на Југу
Врање је највећи град и центар Пчињског у правног округа и као такво нуди највећи избор уписа у средње школе. Међутим, то није случај са осталим општинама у овом округу. Ученици из удаљених средина су приморани да уписују средње школе у Врању јер у општинама у којима живе избор је максимално сужен, а понегде једва да постоји и само једна средња школа. Пример је Трговиште које већ одавно има само једну Средњу економску школу, а због презасићености тог кадра већина ђака не остаје у њој већ одлази тамо где је избор много већи, и где су могућности за напредвање неупоредиво шире. Није ништа боља ситуација ни у другим срединама на југу Србије.

Значај уласка Србије у ЕУ за развој неразвијеног Југа
Сви знамо да је најнеразвијенији део Србије управо јужни. За развој нису довољни само домаћи ресурси и сарадња између градова и општина. Затварање и низлазак на страно тржиште неће донети ништа ново и неће померити ствари са мртве тачке. Отварање је решење. А најбољи начин за отварање према свету је улазак наше земље у Европску унију. Нашем вредном раднику и сељаку се већ деценијама константно сервира прича да ће он изгубити и то што има ако Србија уђе у ЕУ. Ту пропаганду је најлакше просипати тамо где је образованост становништва на ниском нивоу. Нажалост, многи су у ту причу поверовали и тешко прихватају предлоге које нуде развијене земље. Наш је задатак да уђемо међу људе и да покушамо да им објаснимо да уласком Србије у ЕУ могу само да добију и да ништа неће изгубити, и ништа што им припада неће бити отето.

Безбедност на Југу
О безбедности Србије морамо бринути сви, на сваком делу наше земље. Али појачане мере борбене готовости су готово непрекидно на Југу. Сталне тензије и немири на Косову и Метохији, као и близина границе са Бугарском и Северном Македонијом су узрок сталне приправности код снага безбедности.

11/04/2026

ВАСКРШЊА ЧЕСТИТКА ПОТПРЕДСЕДНИКА СПО ДУШАНА СПАСИЋА

Поштовани чланови, симпатизери, пријатељи Српског покрета обнове, пред нама је још један Васкрс, још један доказ да светлост једне шибице је јача од свеопштег мрака. Свет у коме живимо као да је утонуо у мрак.

Многи од вас се сећају тешких времена из прошлости када су СПО упорно рушили и наши политички противници, али и ништа мање и наши коалициони партнери. Томе су у многоме допринели и сами чланови који су, из себи знаних разлога, изнутра бојкотовали све оно добро и вредно што је годинама стварано у Српском покрету обнове. Многи којима се сада обраћам нису ни били рођени у време највећег успона наше странке, али у исто време и највећег прогона у којем је много људи изгубило животе. Њима, који то време не памте, причаћемо ми сведоци и учесници свих победа и страдања. Дужни смо да о томе причамо. Да се не заборави шта је био Српски покрет обнове, колики је допринос дао у отварању очију народу заслепљеним комунистичком накарадном идеологијом.

Али, историја као да се понавља. Многи су мислили да је Српски покрет обнове коначно дотучен, нестао заувек, мртав… И у том таквом уверењу да је посао завршен престали су да нас помињу мислећи да је коначно нестала идеја која је многима била трн у оку свих ових деценија. Тачно је да је СПО био у нокдауну, али се придигао пре него што је судија избројао до десет. А чим се придигао, ето опет оних који би да га врате на под.

Желим да обавестим све оне који нису упознати са најновијим дешавањима у странци и око ње да се време прогона враћа и да смо опет мета. После одржане седнице Главног одбора 13. децембра прошле године многи медији су пренели да одлуке са те седнице нису легитимне и да председник СПО Александар Цветковић нема легитимитет. После низа неистина изнетих у то време, наставак је уследио пре неколико дана, тачније 6. априла када је један дневни лист објавио да је Главни одбор СПО сменио председника Александра Цветковића и комплетно руководство странке, а да су руковођење странке преузели они који су на децембарској седници ГО заиста смењени – дотадашњи потпредседници СПО Александар Чотрић и Александар Југовић.

Наравно, све то није истина. Председник Српског покрета обнове Александар Цветковић је том дневном листу послао саопштење у којем је демантовао све неистине које представљају кривично дело, јер никакав ГО СПО није одржан на коме се расправљало о одговорности председника странке. Ми из СПО наводимо И да ћемо уколико медији наставе да преносе њихове лажне изјаве и њихово лажно представљање заштиту потражити код судова наше земље. Васкрс је доба када преиспитујемо сви своју веру. Ми у СПО остајемо управо због вере у васкрсење најбољих дана наше земље.

Ја вам од срца желим да у миру, здрављу и весељу проведете Васкршње празнике. Нека нам речи и дела Господа Исуса Христа буду стазе и путокази и нека нас надахњују да и сами чинимо добра дела и да све људе сматрамо својом браћом и сестрама. Свети Јован Богослов каже „Бог се љубав зове“. А љубав је суштина свега.

Христос Воскресе!
Живела Краљевина Србија!

06/04/2026

ДИЈАЛОГ БЕЗ ЖЕЉЕ ЗА РАЗГОВОРОМ И РЕШАВАЊЕМ ПРОБЛЕМА

Од почетка кризе изазване падом надстрешнице у Новом Саду и смрћу наших 16 грађана, Српски покрет обнове и ја лично позивамо да се сви политички актери и чиниоци у нашој земљи укључе у решавање институционалне и политичке кризе кроз разговор, политички дијалог, форму Округлог стола...

На жалост, наше молбе да се политичари понашају као политичари и државници, а не као јуришници за политичким рејтинзима и изборним процентима, остале су без правилног разумевања и реакција.

На дијалог који је сада понуђен од стране шефа државе позвани су само они који су планирани да се одазову и они који су планирани да се не одазову. Нас из Српског покрета обнове председник не зове на дијалог. Разлог није, како би неко рекао, снага или тренутно одсуство политичке снаге. Разлог је далеко једноставнији. Знају позиваоци (а и сви други) да бисмо на дијалог са свима отишли као и да бисмо том приликом изнели своје ставове.

Нико од политичких чинилаца који се одазивају на позив председника Вучића за дијалог о изборима не помиње изборне услове и промену закона, а Србији је нужна реформа изборног законодавства. Решење свих политичких неспоразума лежи баш у промени изборног система. Предлог СПО о децентрализацији власти од 2007. одбијала је свака власт.

Ево, укратко, наше платформе за дијалог:

1. промена надлежности и обима локалне самоуправе – увођењем хиљада нових, савремених општина. Србија је на крају 19. века била модернија и децентрализованија држава него што је данас. Не треба бирати пропорционално хиљада страначких послушника – одборника, него именом и презименом одабрати људе од угледа и знања у својим срединама да буду председници општина и градоначелници који воде малобројни изабрани тим већника.

2. увођење региона и регионалних парламената у којима би се бирали политички представници који би највише пажње обраћали на живот у својим регионима и давали представнике за горњи дом Скупштине Србије.

3. увођење дводомног парламента и подела Србије на више изборних јединица како би се на тај начин грађани опредељивали за листе политичких странака али и знали тачно ко су њихови посланици.

Територијално и политички би се, на тај начин, побољшала репрезентативност грађана у Скупштини Србије.

Друга тема коју је делегирао председник Србије за разговор политичких странака (како је навео и парламентарних и ванпарламентарних) још више би била прилика да истакнемо сопствене ставове. Србија треба да буде европска савремена држава. Део што већег броја регионалних балканских савеза. Део сопственог континента. Стабилан партнер ЕУ и свих других инвеститора. Држава кандидат за чланство у ЕУ. Макар да сустигнемо чланице ЕУ из некадашње заједничке државе, ако већ не можемо да достигнемо Румунију, Мађарску, Чешку...

Питање које се намеће свима у Србији - шта мислите, да ли ће нас позвати на разговор?

Александар Цветковић

Председник СПО

06/04/2026

Потпредседник Српског покрета обнове Душан Спасић јуче је упутио честитку поводом Ускрса - Свим хришћанима католичке и протестантске вероисповести желим срећан Ускрс. Моја је жеља да свако од њих данашњи празник проведе у миру и срећи.

Држава Србија је одувек била отворена за све људе различитих вера и нација и тако ће и остати. А странка којој припадам се од свога оснивања бори да односи међу људима различитих националности буду што бољи, утемељени на Уставу који сваком држављанину Србије гарантује једнака права.

Српски покрет обнове

08/06/2026

07/06/2026

11/05/2026

01/05/2026

29/04/2026

29/04/2026

26/04/2026

11/04/2026

06/04/2026

06/04/2026

Address

Telephone

Website

Alerts

Contact The Organization

Shortcuts

Share

Category