Илустрована историја Београда / Illustrated Belgrade History

13/06/2026

20. мај 1938. године. Дан када је започела изградња Новог Београда, шта год се касније причало и препричавало... Камера фоторепортера Београдских општинских новина забележила је прву пешчану салву, једну од безбројних, на којима почива насеље на левој обали Саве!

12/06/2026

Рихард Штаудингер, немачки архитекта и археолог-аматер, долази у Београд 1927. године. Радио је на изради макете Београдске тврђаве за Општину града Београда и показивао изузетно интересовање за старе српске куће, како у Београду, тако и у Србији. Као резултат својих истраживања објавио је рад „Кућа грчко-оријенталног типа у моравско-вардарској долини”, у Гласнику Географског друштва, 1932. године. У „Београдским општинским новинама” налазимо и два његова цртежа куће у Савамали.

09/06/2026

Емилијан Јосимовић, први српски урбаниста, објавио је 1867. године књижицу: "Објашнење предлога за регулисање онога дела вароши Београда што лежи у шанцу. Са једним литографисаним планом у размери 1 / 3000 /"

План: "Стари Београд (део у шанцу) како сада постоји и како би био регулисан" занимљив је и као својеврсни палимпсест. Бледе контуре Београда какав је био 1867. године, готово су невидљиве испод нових, замишљених линија, које ће у свеопштем налету европеизацеје, ускоро избрисати оријентално лице града.

08/06/2026

Јелена-Ленка Маринковић, драмска глумица, супруга Павла-Паје Маринковића, глумца, модисткиња школована у Бечу, отворила је свој женски модни кројачки салон у Кнез Михаиловој 1879. године. Отада је само повремено наступала као гост на београдској сцени, јер: „Нико није умео у нас тако солидно, поуздано приказивати на позорници жене аристократског кова као она… И на спољашњу појаву своју, по финим манирима, по начину говора и по укусу у облачењу беше створена да приказује жене од праве плаветне крви“, каже рецензент новосадског „Позоришта“ 1902. године. Своју кућу у Београду, на Савинцу, као и сав свој иметак завештала је Београдској трговачкој омладини.

03/06/2026

Младе даме тридесетих година XX века полако преузимају волан у своје руке. Уз возачке вештине подразумева се и адекватна крема за лице која штити од ветра, као и посебно шивени, најмодернији комплети за вожњу и наравно, фото апарат за даме који искључује неуспехе!!!

Читајте "Илустровано време" на страницама Дигиталне Библиотеке града Београда https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebBrowse.jsp

02/06/2026

01/06/2026

Данас се обележава Међународни дан заштите деце, први пут проглашен 1925. године у Женеви, на првој Светској конференцији о добробити деце.

У Србији, прва идеја о спасавању и помагању деце поникла је после ратова 1879. године у књизи др Николе Петровића "Дечији јади". Исте године, 16. децембра, основано је у Београду "Друштво за помагање незбринуте и напуштене деце". Деца су најпре одлазила у хранитељске породице, потом је подигнут нарочит дом за сиротну децу. "Материнско удружење" је основано 1904. године иницијативом др Драге Љочић-Милошевић. Многобројна добротворна друштва и организације активно су помагала деци у остваривању њихових основних права.

"Београдске општинске новине", у мају 1934. године, своје гласило у потпуности посвећују многобројним аспектима заштите деце. На коричном листу репродукован је цртеж Косте Хакмана.

29/05/2026

Прва изложба у простору данашње галерије „Атријум” Библиотеке града Београда, одржана је 1901. године!

Изложба гипсаних модела вајара Ђорђа Јовановића
у башти гостионице "Српске круне"

Једна од најранијих београдских вајарских изложби одржана је у атријуму престижног хотела "Српска круна" у Кнез Михаиловој улици, надомак Калемегданског парка, од 27. јуна до 10. јула 1901. године. Данас се у овој згради, заштићеном споменику културе, налази Библиотека града Београда која исти простор користи у галеријске сврхе!

Изложбу вајарских радова у атријуму београдског хотела Српска круна, приредио је тада већ познати и признати вајар Ђорђе Јовановић. Вест о овом значајном уметничком догађају преносила је и савремена периодика ‒ "Српски Сион", "Технички гласник", "Бранково коло"...
Захваљујући једном од сталних посетилаца "Српске круне", адвокату и пасионираном фото-аматеру Марку Стојановићу, сачуване су фотографије снимљене на изложби приликом посете његовог височанства, краља Александра Обреновића и његове супруге, краљице Драге. Гипсани модели два споменика кнезу Милошу Обреновићу, намењени за јавне просторе у Пожаревцу (1898) и Зајечару (1901), представљени су на једном месту, препоручујући аутора пажњи високих покровитеља његових уметничких дела.
Посебну пажњу краљ Александар Обреновић посветио је готовим фрагментима Косовског споменика. Изложена су два рељефа, "Причешће цара Лазара са војском" и "Милош Обилић убија Мурата", као и фигура "Гуслар", намењена за споменик у Крушевцу. Као тринестогодишњи дечак, исте године када је преузео краљевску круну Србије, краљ Александар је на свечаности поводом 500 година од Косовске битке, положио темељ за за овај споменик, чија је израда поверена управо Ђорђу Јовановићу. Како су се радови одужили, на фотографији снимљеној 1901. године, у атријуму "Српске круне", сведочимо реткој прилици при којој је млади монарх имао прилуку да се упозна са напретком вајарског дела радова на споменику.
Поред већ наведених, монументалних дела и фрагмената настајалих у париском атељеу Ђорђа Јовановића, посетиоци изложбе су у јуну и јулу 1901. године имали прилику да у Српској круни виде и бисте: Персонификацију "Србија"; попрсје Бранка Радичевића и Др Јована Суботића, као и рељефе: Вука Караџића, Ђуре Даничића и Стојана Новаковића.