28/10/2021
МАЦАРУЛИ
У народу се мисли да сва она ђеца, која без крста умру, и она копилад, која се одма по рођењу удаве, излазе ноћу из гробља, те угушују малу ђецу у колијевкама и сисају им крв; и кад су ситана женске крви играју се ноћу по гробљу и да сваки има у руци једну малу свијећу, које им се за час ужде, а час дуну.
Вук у рјечнику под име "мацаруо" каже да ове свијећице ђеца на врх главе носе, но ја то нијесам нигђе у ове крајеве чуо, него у рукама. Кад се мацарулима наврши девет мјесеци по смрти, кажу, да већ после не излазе, него се растану као и остала ђеца.
- Вук Врчевић: Народно сујевјерије или врачање, слутња и бајање
На слици: Ивица Стевановић - Некрштенци