28/05/2026
ХПВ агенда(ши)
Кампања за увођење обавезне вакцинације против хуманог папилома вируса, са медија се пренeла и на школе. На оближњој школи сам имала прилике да видим плакат „за децу“ који позива (децу?) на информисање о овој инвазивној интервенцији. Иницијатор је формално невладин сектор чији су партнери, гле чуда, баш произвоћачи ХПВ вакцина за српско тржиште, а суштински лево-либерална политичка групација љутих опозиционара, на чији су предлог још љући националисти из власти изгласали у Одбору за здравље Скупштине Србије предлог да се свако дете обавезно вакцинише против ове сексуално преносиве болести. Главна пропагандна поставка је да се вакцинише да се не би добио рак и да су нежељена дејства ретка и блага и то се комуницира искључиво као невољни одговор мало заинтересованијој јавности.
Истраживање др Лидије Гајски на ову тему је вишедеценијско и темељно, па ћемо представити њене главне закључке.
Клиничке студије на основу којих су вакцине одобрене, а затим и регистроване и уведене у праксу први пут 2006. године, нису доказале да вакцина спречава карцином, већ хроничну инфламацију и неке дисплазије. Овај податак је битан када узмемо у обзир чињеницу да се 90 до 95% ових вирусних инфекција спонтано елиминише из организма, да тек неколико процената инфицираних малигним сојевима развије хроничну инфекцију, а тек неколико процената од тих који је развију, прераста у карцином или дисплазију. И док дисплазије могу бити реверзибилне, око 8% одсто жена са овим стањима развије ЦИН3 дисплазију, а од ње 4 до 53%, зависно од студије, заправо развије карцином.
Од инфекције до клиничког испољавања карцинома прође између 20 до 40 година. С обзиром да је вакцинација у тек неким деловима света започела 2006., потребно је минимум до 2026. посматрати појавност кацинома да би се тврдило о ефикасности у том смислу.
Испитанице у клиничким студијама на основу којих су одобрене вакцине имале су 15-26 година, док се о ефикасности за млађе којима се вакцина препоручује или обавезује, претпостављало на основу имунолошког одговора, а не цитолошког налаза.
Тестирање на ХП вирус би било неопходно пре вакцинације, јер заражена особа од не њема користи.
Постоји опасност од стварања онкогенијих сојева на месту оних који би се евентуално сузбили вакцинацијом.
У свету, темом ХПВ вакцинације бавио се стручни тим актуелног првог човека америчког здравства, Роберта Кенедија јуниора. ФДА је 2006. године регистровао вакцину Гардасил против 4 соја вируса путем специјалног акта из 1992. по коме фармацеутске куће могу да доплате да се њихов производ брже одобри. У клиничким студијама за одобрење вакцине, није било плацеба већ алуминијумски адјуванс, као и код одобрења наредних вакцина. Ово је омогућило да измећу група које су примиле вакцину и наводни плацебо, а заправо алуминијум, нема драстичне разлике у нежељеним дејствима, иако су обе групе бележиле пораст аутоимуних стања.
Безбедност свих вакцина, па и ове, делује као строго чувана тајна или макар нешто о чему се не прича иако су јавна. У упутству за вакцину се могу прочитати нежељена дејства која су регострована током клиничких студија пре добијања дозволе за вакцину, иако смо у горњим редовима могли прочитати на које начине су се и ти резултати могли релативизовати. На српском упутству, осим нежељених дејстава попут отечених жлезда, слабости мишића, трњења, збуњености, неуобичајеног умора, слабости, вртоглавице, несвестице праћене дрхтањем или укоченошћи мишића, а који представљају само симптоме неких стања и процеса у организму које „окида“ вакцинација, наводе се и два изузетно критична и тешка стања попут парализе (Гилен-Бареовог синдрома) и упале мозга и кичмене мождине (Акутни дисеминовани енцефаломијелитис). Оба стања су аутоимуног порекла, уз бројне неуролошке последице, опасна по живот и са дугим опоравком.
Постмаркетиншко праћење подразумева праћење нежељених дејстава која се пријављују системима предвиђеним за то. Тако су, према подацима ових система за европски простор и САД до 2025. године, а према извештају др Гајски, пријављене за европски простор 52 834 озбиљне нежељене реакције за Гардасил вакцину и 256 смртних случајева, 33 053 озбиљне нежељене реакције за Гардасил 9 вакцину и 85 смртних случајева. За САД је пријављено за Гардасил 5 769 озбиљних нежељених дејстава, 207 смрти, а за Гардасил 91 908 озбиљних нежељених дејстава и 33 смрти. Према подацима Батута од јуна 2022. до децембра 2023., на 63 198 датих доза пријављено је 5 „неозбиљних“ нежељених дејстава што је пар стотина пута мање од очекиваних према упутству за лек, те говори о квалитету праћења нежељених дејстава у нас.
Уколико се нека дејства издвоје по учесталости, раде се студије у којима се потврђује или одбацује узрочна веза или повезаност. Најреферентнија институција која све ове радове свеукупно сагледава и даје оцену о њиховој адекватности је Кохранов институт, независна институција која на свом сајту наводи да „производимо поуздане здравствене доказе које људи широм света могу користити за доношење здравствених одлука“. Кохран институт ради тзв. систематске прегледе доступне литературе на неку здравствену тему и као што видимо, не чува их као неко тајно знање коме приступ имају само одабрани, већ позива све људе да учествују у доношењу својих здравствених одлука уз оно што им ова институција нуди као медицину засновану на доказима.
Кохранов преглед из 2025. у вези ефикасности ХПВ вакцина наводи да је од 80-100% студија оцењено као студије са озбиљним или критичним ризиком пристрасности! Генерални закључак је да су докази о ефикасности „умерене сигурности“. Бивши директор овог института, проф. Др Питер Гече, такође се бавио нежељеним ефектима ХПВ вакцине и у писму Британском медицинском журналу оптужио Европску агенцију за лекове да је одбацила анализе независних стручњака о нежељеним дејствима ове вакцине, а прихватила анализе произвођача.
Да ли ће децу у школама које позивају на „едукацију“ о ХПВ вакцини обавестити о овим подацима, с обзиром на то да по закону смеју са 15 година да врше медицинске интервенције без одобрења и знања родитеља? Према мом истраживању српске ваксерске сцене у протеклих 10 година, 40% шанси су да хоће, а 100% да неће.
Одлука о евентуалном увођењу обавезне ХПВ вакцинације није медицинска и правна, већ политичка одлука, која, како показује време, остаје једина око које се љута власт и још љућа опозиција могу сложити.
Четири С колоризовано. И мало стилизовано у немачком стилу тридесетих.
