Иранска култура, историја и традиција

  • Home
  • Iran
  • Tehran
  • Иранска култура, историја и традиција

Иранска култура, историја и традиција Информативна страна о иранској култури, историји и традицији

02/09/2026

Ово није Африка, ово је ...

Национални парк Буђаг у Ирану

Национални парк Буђаг налази се у покрајини Гилан, у близини града Кијашахра, уз обалу Каспијског мора. Простире се на око 3.260 хектара, а посебан је по томе што обухвата копнене, мочварне и морске екосистеме. Због тога се сматра првим националним парком у Ирану који обухвата и копнено и морско подручје.

Посебно место у парку имају мочваре, лагуна Кијашахр и делта реке Сефидруд, који представљају важно станиште бројних врста птица и других водених животиња. Током сезоне миграција овде се могу видети бројне птице мочварице, што Буђаг чини једним од значајнијих природних подручја северног Ирана.

Овде се могу видети и бројне копнене животиње: шакали, лисице, дивље свиње, видре, јазавци, мунгоси...

Подручје је прво заштићено 1998. године као ловни резерват, а 2002. године добија статус националног парка. Део мочварног подручја био је заштићен још раније у оквиру Рамсарске конвенције о мочварама.

📸saeed__hoseinzadeh

01/09/2026

Торкаман Сахра, туркменска област на североистоку Ирана

Торкаман Сахра је историјско-географска област на североистоку Ирана, уз границу са Туркменистаном и недалеко од Каспијског мора.

Највећи део области налази се у покрајини Голестан, а њен простор карактеришу широке степе, плодне равнице и планински предели који се према југу приближавају Алборзу.

Торкаман Сахра је позната као подручје у којем вековима живе ирански Туркмени. Њихова култура, језик, традиција, музика, одећа и коњарство представљају један од препознатљивих културних слојева североисточног Ирана.

Област обухвата простране травнате степе, плодне равнице и зелене пределе, посебно у близини река и влажних подручја. На југу се пејзаж постепено мења и прелази у подножје Алборза, где има више вегетације и шумовитих предела.

Близина Каспијског мора додатно утиче на климу, па северни делови Голестана имају знатно више влаге и зеленила него што је уобичајено за многе друге делове Ирана. Управо тај контраст степе, пољопривредних површина, влажних станишта и зелених планинских падина једна је од занимљивости ове области.

📸iraneman_doc

31/08/2026

ПЕРСИЈА ИЛИ ИРАН?

Зашто се данас користи назив Иран, ако је вековима у европским језицима било уобичајено Персија?

ИРАН НИЈЕ НОВО ИМЕ

Често ћете чути да је Персија променила свије име у Иран 1935. године. Назив Иран није настао тада. Он има веома старо порекло. Иран потиче од средњоперсијског Еран, а још даље од староиранског облика Арјанам, у значењу „земља Иранаца“, односно „земља Аријаца“.

Овде је важно не мешати историјски појам са његовим каснијим расним тумачењима. У старим иранским језицима реч „арја“ била је етничко-језичка одредница. Од истог корена развијали су се називи повезани са Ираном и иранским народима.

ШТА ЈЕ ОНДА ПЕРСИЈА?

Ту у причу улазе Грци.

Један од најважнијих народа древног Ирана били су Персијанци, односно народ који је себе називао Парса. Њихова постојбина била је област на југозападу Ирана, која се звала Парс, а то је данашњи Фарс.

Грци су назив Парса пренели као Персис, а од тог грчког облика настао је облик Персија у европским језицима. У почетку је „Персија“ означавала конкретну област, а не целокупну територију Ирана.

Проблем је настао када су Грци, а затим и Римљани и каснији европски писци, називом Персија почели да означавају државу којом су владали Персијанци. Тако је назив једног народа и једне области постепено постао назив за целу земљу.

ЗАШТО СУ ГРЦИ ЦЕЛУ ЗЕМЉУ НАЗВАЛИ ПО ПЕРСИЈАНЦИМА?

Зато што су Персијанци били народ који је створио Ахеменидско царство. Кир Велики владао је у 6. веку п.н.е.

Када су Кир Велики и његови наследници изградили огромну државу, Грци су је посматрали као царство Персијанаца. Иако је Ахеменидско царство обухватало огроман број народа, језика и области, странци су га препознали пре свега као Персијско царство.

Тако је „Персија“ постала европски назив за много већу политичку и културну целину.

Ахеменидско царство постојало је до 330. године пре нове ере, када га је освојио Александар Македонски. После Александрових освајања, Ираном су владале различите династије. Међу најзначајнијима били су Парћани, од 247. године пре нове ере до 224. године нове ере, а затим Сасаниди, од 224. до 651. године.

У свим тим периодима персијски и ирански политички, језички и културни појмови наставили су да се развијају, док је у грчком, латинском и касније европским језицима назив „Персија“ наставио да се користи за ту земљу.

ЗНАЧИ ЛИ „ПЕРСИЈСКИ“ ИСТО ШТО И „ИРАНСКИ“?

Не увек.

Ирански је шири појам. Може се односити на народе, језике, културе и историјске области које припадају иранском свету.

Персијски се пре свега односи на Персијанце, персијски језик и културу која је настала око њих.

У Ирану не живе само Персијанци. Поред њих ту си и Азербејџанци, Курди, Лори, Балучи, Туркмени, Арапи и други народи.

Слично је и са језиком: персијски је ирански језик, али нису сви ирански језици персијски.

Персијски, курдски, пашту и белуџи спадају у иранску грану индоевропске језичке породице.

КАДА ЈЕ ИРАН ПОСТАО ЗВАНИЧАН НАЗИВ?

Ту долазимо до 1935. године.

До тада је у западним језицима назив Персија био уобичајен за државу коју су њени становници називали Иран.

Током владавине Резе Шаха Пахлавија (1925-1941) иранска влада је затражила од страних држава да у званичној комуникацији користе назив Иран, уместо Персија.

Одлука је ступила на снагу 21. марта 1935. године, на почетку иранске нове године, Норуза.

Дакле, 1935. године Иран није „променио име“.

Тачније је рећи: 1935. године Иран је затражио да у међународну употребу уђе исправан назив земље — Иран.

А ШТА ЈЕ СА ПЕРСИЈОМ ДАНАС?

Назив „Персија“ није историјски нестао.

И даље је потпуно оправдан када говоримо о историјским периодима, попут Персијског царства, персијске књижевности, персијске уметности или персијских тепиха.

Али када говоримо о држави, њен званични назив је увек био Иран.

Зато су оба термина важна, али не значе потпуно исту ствар у сваком контексту. Персија је западни назив. Иран је стари домаћи назив.

Да ли сте знали за ово?

📸zarshidzare

29/08/2026

Атмосфера на базару тепиха у Табризу

Постоји место у Ирану где тепих није само украс, већ део историје, уметности и породичне традиције. То место је базар тепиха у Табризу.

Табриз је вековима био један од најважнијих градова на Путу свиле, па су кроз његов базар пролазили трговци из Персије, Кавказа, Османског царства и Европе. Управо је зато постао један од највећих центара трговине персијским теписима.

📸abolfazlazeasy

28/08/2026

🦚 ДА ЛИ ВИДИТЕ ПАУНОВЕ ОЧИ?

Тиркизна боја овог тепиха посебно истиче шаре које подсећају на очи на пауновом перју.

Мотиви инспирисани пауном и његовим раскошним перјем присутни су у традиционалној иранској уметности, па су своје место нашли и у дизајну тепиха. Паун је вековима био симбол лепоте и раскоши, а његово перје инспирисало је мајсторе да у орнаменте уносе кружне, овалне и мотиве паунових очију.

На иранским теписима овакви детаљи могу да се појаве у сложеним цветним и биљним композицијама, где се уклапају са другим традиционалним орнаментима.

📸ettefaqcarpet

27/08/2026

🌊 Ирански град између Каспијског мора и Алборза

Ношахр је један од занимљивијих градова на северу Ирана. Налази се у покрајини Мазандаран, уз обалу Каспијског мора, док се у његовој непосредној близини уздижу шумовити предели планина Алборз.

Оно што Ношахр чини посебним јесте спој мора, густих шума, планина и луке. Град је познат по својој луци на Каспијском мору која је имала важну улогу у његовом развоју.

Али Ношахр није само лука. Град је популарна летња дестинација за становнике Ирана, пре свега због плажа, зелене природе и пријатне климе. У околини се налазе шуме, водопади, извори и бројне природне атракције Мазандарана.

Посебност овог дела Ирана је у томе што се Каспијско море и планине Алборз налазе веома близу једно другом. Зато се за кратко време може прећи из приморског подручја у планинске и шумовите пределе.

📸movo_media_

26/08/2026

БАБОЛСАР: ТАМО.ГДЕ СЕ ИРАН СУСРЕЋЕ СА КАСПИЈСКИМ МОРЕМ 🌊🇮🇷

На северу Ирана, у провинцији Мазандаран, налази се Баболсар, приморски град на обали Каспијског мора.

Град је познат по дугим пешчаним плажама, влажној клими и реци Баболруд која протиче кроз сам град и улива се у Каспијско море.

🌴 Занимљивост: за разлику од слике Ирана коју већина људи има у глави, север земље је изузетно зелен. Шуме, пиринчана поља, воћњаци и обала Каспијског мора чине овај део Ирана једним од најпопуларнијих места за одмор.

🌊 Баболсар је посебно познат као летовалиште за становнике других делова Ирана, који током лета долазе на каспијску обалу.

📸movo_media_

Тајне срцаСредњовековни учењак, филозоф и лекар Абу Али ибн Сина (познатији као Авицена) рођен је 980. године у близини ...
24/08/2026

Тајне срца

Средњовековни учењак, филозоф и лекар Абу Али ибн Сина (познатији као Авицена) рођен је 980. године у близини града Бухаре у данашњем Узбекистану. Већ са шеснаест година постао је познати лекар. Његове књиге из области медицине користиле су се као уџбеници у Европи све до 17. века. У Ирану је 23. август посвећен овом великану. Ево једне анегдоте из његовог живота.

Једног дана разболе се син владара Бухаре. Нити је јео, нити пио, већ је само лежао лицем окренутим ка зиду и само би повремено уздахнуо на сва питања својих рођака. Почео је да копни. Прави разлог његовог стања био је тај што се заљубио у девојку из нижег сталежа и зато је крио своју тајну.

Породица младића позва Ибн Сину упомоћ. Он пажљиво прегледа пацијента, узе га за руку и, слушајући његов пулс, поче да набраја четврти Бухаре, затим улица трговачког кварта, а затим промрмља: „Сад знамо адресу.“ - и поче да наводи имена жена. На име Дилара застаде и, окренувши се укућанима, рече:

„Узрок његове болести је девојка по имену Дилара. Она живи у новој кући близу градског хамама, у великој трговачкој четврти. Могу да препишем прави лек: хитно склапање брака.“

”Како си то сазнао? – зачуди се пацијент – „Сакрио сам ову тајну у свом срцу!“

„Твоје срце те је одало.“, одговорио је Ибн Сина. „Када год би чуо име које ти нешто значи, срце би ти затреперило, а пулс се убрзао.“

22/08/2026

Србија?
Хрватска?
Словенија?
Италија?...

Не, ово су призори из Ирана

📸movo_media_

Address

Tehran

Website

Alerts

Be the first to know and let us send you an email when Иранска култура, историја и традиција posts news and promotions. Your email address will not be used for any other purpose, and you can unsubscribe at any time.

Shortcuts

Share