Библиотека "Љубиша Р. Ђенић" Чајетина

08/06/2015

http://zlatibor.tv/dogadaji-vesti/ucenici-iz-sirogojna-najbolji-u-ekoloskom-kvizu-za-osnovce/19147/

Juče je u sali biblioteke Ljubiša R. Đenić u Čajetini održan prvi ekološki kviz za učenike starijih razreda osnovnih škola sa teritorije opštine Čajetina.

08/06/2015

https://www.facebook.com/media/set/?set=a.906390606089853.1073741948.107482605980661&type=3

U petak, 29. maja, Izdavačka kuća PČELICA, uz saradnju i podršku Biblioteke Ljubiša R. Đenić iz Čajetine, organizovala je u divnom prostoru ove Biblioteke promociju svoje edicije PRIČE IZ ŠUME. Nikoleta Novak, autorka edicije Priče iz šume, ali i drugih edukativnih izdanja, koja je objavila PČELICA, predstavila je mališanima svoje knjige u vidu interaktivne radionice. U publici su se našli učenici prvog i drugog razreda Osnovne škole Dimitrije Tucović iz Čajetine.

05/06/2015

http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/565163/CUVAJMO-PRIRODU-Danas-je-Svetski-dan-zastite-zivotne-sredine

ČUVAJMO PRIRODU Danas je Svetski dan zaštite životne sredine Svetski dan zaštite životne sredine obeležava se danas a nizom manifestacija ljudi širom planete ujedinjeno će delovati kako bi obezbedili čistiju zeleniju i sjajniju budućnost za sebe i buduće generacije

03/06/2015

КОНКУРС ЗА НАЈБОЉЕГ АФОРИСТИЧАРА

Савет традиционалног "Летњег уличног ерског кабареа" који се одржаву у Чајетини и на Златибору 7. и 8. августа 2015. године организује КОНКУРС ЗА НАЈБОЉЕГ АФОРИСТИЧАРА.

Ове године тема је: "ЧЕКАЈУЋИ ПОВИШИЦУ"

Награде се додељују за допринос популаризацији хумора и неговању ерског духа. Награђени добијају дипломе Ерског кабареа и боравак у неком од хотела на Златибору и то:

- прва награда - пет дана

- друга награда - продужени викенд

- трећа награда - викенд

Рок за приспеће радова је 15. јул 2015. године. Радове достављати са пуним именом, презименом, адресом и бројем телефона. Објављивање одлуке жирија о награђеним радовима је 31. јула 2015. године. Додела награда обавиће се првог или (другог) дана манифестације. Организатор преузима права штампања књиге афоризама доспелих по објављеном конкурсу.


РАДОВЕ СЛАТИ НА АДРЕСУ:

Библиотека "Љубиша Р. Ђенић"

Златиборска 1

31310 Чајетина

или

email: [email protected]

тел. 031 831 380

факс: 031 831 924

02/06/2015

Драги родитељи...

http://www.zelenaucionica.com/zasto-bi-svako-dete-trebalo-da-cita-najmanje-20-minuta-dnevno/

Постоји толико много ствари које бих ја, као учитељ, препоручила родитељима својих ђака, а тичу се читања с децом. Једна од њих је – читајте с децом 20 минута сваке вечери. С првацима сваку књигу би требало прочитати три пута: - први пут да би дете чуло како речи звуче, - други пут да …

13/05/2015

Оржано предавање "Историја Русије и историјске везе између Русије и Србије"

У уторак, 12. маја 2015. у Сали Библиотеке, одржано је предавање под насловом "Историја Русије и историјске везе између Русије и Србије". Предавање је настало на основу презентације коју је Мирослав Јанковић, професор руског језика и књижевности у Угоститељско туристичкој школи у Чајетини, припремио за своје ученике како би им олакшао учење руског језика.
Предавању је присуствовало више десетина заинтересованих који су могли сазнати да је Русија постала православна земља за време владавине кнеза Владимира (988. године), затим да је Свети Сава светац и у Русији и да се његово Законоправило, без икаквих измена, користило и у Руској православној цркви.

Потом је било речи о познатим Србима у Русији у XV веку као што су Пахомије Логофет и Јелена Глинска. Треба истаћи да је Пахомије Логофет аутор 35 списа и то: 18 служби и канона светитељима, 9 житија (биографија), 4 похвална слова и 3 приче о светитељима.

Занимљиво је поменути да је кнегиња Јелена Глинска била супруга московског великог кнеза Василија III и мајка цара Ивана IV Грозног (1530-1584). Њена мајка Ана је била Српкиња из Угарске, из рода Јакшића. У предавању је било речи и о томе како је цар Иван IV Грозни преузео бригу над Хиландаром и манастиру доделио српско подворје у храму Светог Петра и Павла у Москви.
У XVIII веку цар Петар Велики позива Србе да се преселе у Русију, у Краснојарску област, а затим оснива и Српски хусарски пук, који се нарочито истакао у Северном рату (1720-1721). После Петра са српско - руске односе је важна владавина Катарине II, за чијег живота почиње успон породице милорадовић која је пореклом из Херцеговине. Гроф Михаил Милорадович се прославио за време рата са Француском (1812) када је командовао заштитницом руске војске у повлачењу. После слома француског похода на Москву, Милорадович је командовао трупама у бици код Лајпцига 1813. године. По завршетку ратова постављен је за генерал - губернатора Санкт Петербурга, погинуо је 25. децембра 1825. у покушају да заустави устанак декабриста.
Српско руске везе су у XIX веку учвршћиване кроз књижевност, па је Александар Сергејевич Пушкин објавио збирку "Песме Западних Словена", а једнупесму је насловио "Карађорђевој кћери."

Први светски рат је Русији донео бројне патње, па велики број Руса напушта своју домовину након победе револуције. Краљевина СХС је примила велики број бегунаца који су дали значајан допринос у развоју Краљевине Југославије у међуратном периоду.

На крају, Мирослав Јанковић је говорио и о Николају Велимировићу који данас спада међу најчитаније српске ауторе у Русији, а посебно су популарна његова "Писма о Русији".

08/05/2015

Предавање "Историја Русије и историјске везе између Русије и Србије"
У уторак, 12. маја 2015. године у 19.00 часова, у Сали Библиотеке, биће одржано предавање под насловом "Историја Русије и историјске везе између Русије и Србије", аутора Мирослава Јанковића, професора руског језика и књижевности у Угоститељско туристичкој школи у Чајетини.

30/04/2015

У сарадњи са Градском галеријом Ужице, у понедељак, 4. маја 2015. са почетком у 20 часова, у сали Библиотеке биће отворена ретроспективна изложба слика „Милутин Кораћ“ у циклусу "Они које не заборављамо"

Милутин Кораћ је рођен 1932. године у Пожеги. Академију за ликовну уметност у Београду завршио је 1964. године у класи професора Мила Милуновића. Постдипломске студије завршио је на Академији уметности у Новом Саду 2000. године у класи професора Јована Ракиџића.

Поред сликарства, био је и посвећени ликовни педагог. Предавао је у Школи за квалификоване раднике, Педагошкој академији и на Учитељском факултету у Ужицу.

Био је члан УЛУС-а од 1974. године.

Живео је и радио у Ужицу, а повремено је боравио у Немачкој, Америци и Канади.

Преминуо је 3. августа 2001. године.

Самосталне изложбе: Пожега, Бајина Башта, Ужице, Златибор, Сирогојно, Косјерић, Вишеград, Чачак, Лучани, Минхен, Монтреал.

Учесник је великог броја ликовних колонија, као и многих хуманитарних акција.

Групне изложбе: Београд, Шабац, Ужице, Крушевац, Славонски Брод, Крагујевац, Краљево, Ваљево, Чачак, Лабин, Ријека, Врњачка Бања, Минхен, Монтреал.

Учесник је великог броја ликовних колонија, као и многих хуманитарних акција.

Награде: II награда за сликарство на књижевно-ликовном фестивалу Србије и Црне Горе у Шапцу 1958. године, II награда за сликарство на годишњој изложби студената Академије ликовних уметности у Београду 1964. године,
Откупна награда на Ужичкој ликовној ретроспективи 1971. године.

30/04/2015

У четвртак, 16. априла 2015. са почетком у 19.00 часова, у Сали Библиотеке одржана jе промоција књиге "Српско срце Јоханово" аутора Веселина Џелетовића.

Аутор је говорио о настанку романа: “Да ли је то нека Божанска промисао или задатак, јер мора да се сазна истина, тек – игром случаја сам се задесио на Косову на сахрани једне пријатељице, где сам упознао човека који ми је испричао ту причу која је изазвала велики бол у мени. Написао сам поему – за два сата, што се и дан данас чудим; пет страница А -4 формата… Немац, који носи срце дечаковог оца, када је дошао (на Кососво) да помогне ту породицу није знао да је тај човек киднапован. Једноставно, када је угледао то дете, каже да су шавови хтели да попуцају, да је срце хтело да искочи… Да ли је то његова аутосугестија, да ли то срце памти, да ли је то нешто што ми не можемо да објаснимо – не знам, али знам да се захваљујући свему томе сазнала цела истина. Од тог момента, од тог њиховог сусрета, поготову када је чуо да је дечакова мајка извршила самоубиство, Немац је добио порив да мора да усвоји то дете…“.

У име Издавачке куће и удружења писаца „Поета“ говорио је господин Слободан Росић.Он је истакао да је роман "Српско срце Јоханово" добитник је специјалног признања Академије "Иво Андрић" и Ордена Централне козачке војске Руске Федерације. Доживео је 11 издања (само 11. издање је изашло у 10.000 примерака) и преведен на неколико светских језика.

Колегиница Мирјана Лопин Дризо је прочитала поему „Српско срце Јоханово“ коју је господин Џелетовић написао 2006. год.

Чланови школског ансамбла ОШ „Миливоје Боровић“ из Шљивовице су одушевили присутне својим извођењем изворних народних песама.

02/04/2015

Представљена збирка песама "Царство ждралова" доц. др Мирјане Стакић

Збирка песама "Царство ждралова" доц. др Мирјане Стакић представљена је у уторак, 31. марта 2015. у Сали Библиотеке. Од укупно 16 до сада објављених књига, ово је четврта по реду збирка поезије Мирјане Стакић, веома читане, тиражне и изузетно популарне песникиње у српској савременој књижевности.

На питање откуда идеја да ова збирка носи наслов "Царство ждралова" ауторка каже: " Ждрал је птица која импресионира својом лепотом. У Јапану је позната као симбол бесмртности, а пошто је уметност бесмртна, ја сам хтела на неки начин да направим симболичну везу између свих ствари које су у животу лепе и вредне. Песме су углавном љубавне и рефлексивне, а подстицај је био све оно што ме је дотицало на бројним путовањима, значи разни детаљи, људска лица, осмех, осећања, све оно што је пролазило кроз мене и што је, на крају крајева, као одјек дало поезију."

Aуторка инспирацију налази у свакодневном животу јер, како каже, за њу писање представља потребу као и дисање.

"Све је код мене ствар тренутка и ствар инспирације. Тренутно пуно путујем и немем времена које је потребно да се посветим некој дужој прозној врсти, али пошто је писање моја потреба и моја професија и мој живот, онда сваки тренутак користим да пишем.Тако су настале и ове песме."
Поред ауторке о књизи је говорио и рецензент, др Раде Вучићевић, који је у својој рецензији истакао да су "све њене песме скројене по укусу и мери и немају ничег сувишног, нападног, неодређеног", а затим је додао да: "Мирјана сигурно спада у сам врх српске поетике и ја мислим, колико то моје професионално поштење допушта, да је ово једна од најбољих књига у овом миленијуму које су изашле, што се тиче поезије. Ту су 82 песме у 9 циклуса, од којих барем десет песама су антологијске, а од тих десетак су барем две песме врхунац у казивању и лирском приповедању, а Мирјана баш тако пише и приповеда. Вероватно је то некаква и интелектуална и поетска зрелина. Она је сада у фази када песничку слику ствара саопштавањем и казивањем онога што види. То је нешто што је једино Чехов могао да уради у светској књижевности..."
Да ово поетско вече прође у што лепшем маниру помогли су ученици Угоститељско туристичке школе из Чајетине, Марија Чоловић, Неда Луковић и Филип Мишић, читањем одабраних стихова док су за музичку пратњу биле задужене ученице ОШ "Димитрије Туцовић" Александра Чубрак, Јелена и Марија Ђукић.

01/04/2015

Представљена збирка песама "Гласови лета" Мирка Иконића

У среду, 25. марта 2015. године у Сали Библиотеке представљена је збирка поезије "Гласови лета",професора Мирка Иконића, књижевника из Прибоја. Поред аутора о књизи су говорили наша завичајна књижевница, Мирјана Ранковић Луковић и песник Вујица Бојовић из Пријепоља.
Свој књижевни рад Мирко Иконић је започео управо песмама објавивши две збирке поезије: "Осојнице - отисци" и "Млада делта". Потом је писао есеје, приказе, бавио се и књижевном критиком и објавио неколико књига приповедака.
"Гласови лета" је његова трећа збирка поезије која је настала као плод наталоженог ауторовог искуства и песничког "зрења" које траје већ више од три деценије. Она је својеврсна компилација тридесетак по мотивима разноврсних песама, подељених у три целине: "Рани радови", "Боје зреле рујевине" и "Гласови лета".На питање којом целином је највише задовољан, Иконић је рекао: "То је тешко рећи пошто тај процес још увек траје. Моја прва књига је посвећена завичају и носи назив "Осојнице - отисци". Касније сам објавио збирку песама "Млада делта" у којој су младалачке песме. Ова књига сада носи назив "Гласови лета" и представља неко зрело доба. Надам се да ће Бог бити милостив и неће ме "позвати" да завршим следећу књигу као, рецимо, "Јесење магле".
Завичајна књижевница, Мирјана Ранковић Луковић је, говорећи о Иконићевим песмама, истакла: "Мирко Иконић као писац има бритку мисао и јасан циљ са којим кад дела као писац записује своје емоције, запажања, филозофију живљења, једнако као што и живи без компромиса. Истина је једна и она је његова истина, понекад сурова и горка понекад контролисано страствена, али таква јесте и мора се предочити." Њу ова збирка највише подсећа на "Влтаву", Беджиха Сметане јер су песме такве да описују одрастање песника и развој стила који је на почетку разигран док касније постаје мирнији.
Песник Вујица Бојовић се дотакао питања живота писаца у малим местима као и да се песме из збирке "Гласови лета" могу препознати као аутобиографске, а свакако су ту и оне које можемо назвати животном биографијом, о животу интелектуалца, професора књижевности у малом месту.

27/03/2015

Промоција збирке песама "Царство ждралова" доц. др Мирјане Стакић

У уторак, 31. марта 2015. са почетком у 19.00 часова, у Сали Библиотеке одржаће се промоција збирке песама "Царство ждралова" доц. др Мирјане Стакић.

Доц. др Мирјана Стакић рођена је у Владичином Хану 1973. године. Завршила је Филолошки факултет, звање доктора дидактичко - методичких наука стекла је на Учитељском факултету у Ужицу. Доцент је за ужу научну област Методика наставе српског језика и књижевности на учитељском факултету у Лепосавићу. Била је вишегодишњи члан редакције и уредник књижевног часописа Међај. Бави се књижевним и научним радом, а пише и белетристрику. Објавила је више од четрдесет књижевнокритичких и научних радова и учествовала на преко двадесет међународних научних скупова и конференција у земљи и иностранству. Члан је Удружења књижевника Србије.

До сада је објавила укупно 16 књига од тога: књиге белетристрике: Лирска исклизнућа на зиду fb (кратка проза), Домишљања: антологија дечјих песама, романе: Николај, Ханина кћи, Анина прича, хајдучица, Изгубљене душе, Кисело грожђе и књиге поезије: Самовања, Мандрагора, Ноћне птице и Царство ждралова.

Мирјана Стакић је у "Царству ждралова" сакупила 80 необичних песама, сврстаних у 9 занимљивих циклуса. Како у својој рецензији истиче Др Раде Вучићевић, "све њене песме су скројене по укусу и мери, која нема ничег сувишног, нападног нејасног, неодређеног..."

"Ишчитавање поезије Мирјане Стакић читалац доживљава као прелиставање интимног дневника једне несвакидашње, изузетно проницљиве, образоване личности, која за све што се у њеном окружењу догађа има свој коментар, тумачење, објашњење...Њени стихови су диван спој речи, музике и мисаоног значења које читаоцу оставља довољно простора да слободно доживљава властиту песничку слику, независну од времена и простора у коме та узајамност настаје и ствара се", истиче Вучићевић.

Песме из "Царства ждралова" су настајале у свакодневном животу, у најобичнијим и најнеобичнијим ситуацијама у животу песникиње.