Уметнички ансамбл "Станислав Бинички"

27/08/2026

Од понедељка поново сви на окупу 👉 хвала што нас пратите! 🎶🎵

10/08/2026

Некада давно, када су се песме слушале са грамофонских плоча и радио-апарата, настала је мелодија која ће деценијама касније и даље имати своје место у летњим вечерима.

Колико година треба да има нека песма да би посталa евергрин...🤔? Занима нас Ваше мишљење...🙂

„Под сјајем звезда ове ноћи“ — мешовити хор и оркестар Уметнички ансамбл "Станислав Бинички", јун 2026.

Диригент потпуковник Александар Ђуров.

29/07/2026

Када име обавезује – у част Станислава Биничког
👇👇👇

У Основној школи „Станислав Бинички“ у Јасици код Крушевца одржан је концерт камерних састава Уметничког ансамбла „Станислав Бинички“, у оквиру 23. музичке манифестације посвећене једном од најзначајнијих српских композитора, иначе родом из тог места.

Пре почетка концерта, полагањем цвећа на споменик Станиславу Биничком у дворишту школе, одата је почаст његовом животу, стваралаштву и трајном доприносу српској музичкој култури.

Концертни програм обухватио је дела Волфганга Амадеуса Моцарта, Јохана Себастијана Баха и Јозефа Хајдна, као и композиције домаћег аутора Мирољуба Аранђеловића Расинског – „У славу Крушевца“ и „Српска игра“.

Пред публиком су наступили уметници нашег Ансамбла – флаутисткиње Даница Клер и Милица Ристић, виолиниста Игор Васиљевић, виолисткиња Тијана Димитров и виолончелисткиња Ирина Васиљевић Дамљановић, који су надахнутим интерпретацијама још једном потврдили висок уметнички ниво ансамбла и били награђени снажним аплаузом присутне публике.

28/07/2026

27/07/2026

СТАНИСЛАВ БИНИЧКИ (Јасика, 27. VII 1872–
Београд, 15. II 1942), један од најпознатијих српских
композитора и диригената. Син Стевана, инжењеријског поручника, који је у Јасици био са службом
као командир понтоњерске чете која је одржавала
мост на Морави. Станислављев брат Александар Бинички био је истакнути уметник.
Основну школу завршио у Јасици, гимназију завр-
шио (1890) у Нишу (у првом разреду учио виолину и
флауту), Филозофски факултет (Природно математички одсек) у Београду (1894). Током студија бавио
се интензивно музиком; певао у "Обилићу" и у "Београдском певачком друштву".
Суплент у лесковачкој Гимназији (1894–1895) –
предавао је математику, али и певање, виолину и
флауту. Обновио рад певачког друштва ''Бранко'' и
постао његов хоровођа. У исто време и компонује
збирку "Песме из околине Лесковца" и оркестарску
минијатуру "Зашто, Сике, зашто".
Од 1895, као стипендиста Министарства просвете,
студирао композицију и соло певање на Музичкој
академији у Минхену. Наредне године је стипендиста
Министарства војног, за наставак музичких студија.
По добијању дипломе минхенске Музичке ака-
демије (1899), августа те године вратио се у земљу,
где је постављен за војног капелника и референта за
војну музику при Министарству војном. Основао
велики симфонијски оркестар под именом "Београдски војни оркестар", којим је дириговао до 1903.
године. Г. 1904. основао "Музику краљеве гарде". Као
хоровођа Певачке дружине ''Станковић'' изводио је,
заједно са војним оркестром, ораторијуме од Хајдна,
Сенсанса-а, Христића, као и девету симфонију од
Бетовена. Са Мокрањцем и Цветком Манојловићем
основао Српску музичку школу (1899). Г. 1920. постао
директор Опере у Бг. Показао је велику активност у
неговању симфонијске музике. Написао прву српску
оперу ''На уранку''(1903). Од 1924. посвећује се ис-
кључиво компоновању. Радио и на световној и на
црквеној хорској музици. Неговао оркестарску му-
зику. Написао музику за више драмских комада, доста
композиција у националном стилу. Нарочито су му
били популарни хорови из збирке ''Сељанчице'', и
''Марш на Дрину''.

(Мр Слободан Симоновић: "Енциклопедија Крушевца и околине", стр. 27)

Фотографију обрадио и доставио Петар Миладиновић.

21/07/2026

Свечана академија у оквиру јубиларне 30. културно-историјске манифестације „Мишићеви дани“, синоћ у Мионици.

"Једнс земља, један тим" 👇👇
Солисти баритон Филип Вучић и сопран Маријана Радосављевић.
Диригент Катарина Божић.

21/07/2026

У оквиру јубиларне 30. културно-историјске манифестације „Мишићеви дани“, синоћ је у знак сећања на нашег славног војводу Живојина Мишића у Културном центру Мионица одржана свечана академија, којом је затворена осмодневна манифестација.

Музичко-сценским програмом, названим „Колубарска победа војводе Живојина Мишића, као путоказ ка сањаним хоризонтима света“, доминирале су композиције које су изводили чланови Уметничког ансамбла “Станислав Бинички” - "Пукни зоро", "Ово је Србија", "Једна земља један тим", "Ој Србијо, мила мати", "Играле се делије", "Тамо далеко" и "Марш на Дрину". Као солисти наступили су сопран Маријана Радосављевић и баритон Филип Вучић, а оркестар и хор Ансамбла водила је Катарина Божић.

16/07/2026

У сусрет обележавању рођендана Станислава Биничког, доносимо извођење једног од симбола српске музичке традиције – „Марша на Дрину“.

Настало 1914. године, инспирисано јунаштвом српске војске у Церској бици, ово дело је постало једна од најпрепознатљивијих композиција српске музичке баштине.

Иако је оркестарска верзија познатија, „Марш на Дрину“ добио је нову димензију када је 1964. године, захваљујући стиховима Милоја Поповића, постао и хорска композиција, чиме је започео њен нови живот као свечане хорске песме.

Управо зато извођење хора и оркестра заједно доноси посебну снагу – музика и речи заједно оживљавају сећање на храброст, слободу и историјско наслеђе које ово дело носи.

Песму изводе оркестар и мешовити хор УА "Станислав Бинички", под диригентском управом Катарине Божић.

🎶

Текст песме " Марш на Дрину"

У бој крените, јунаци сви,
Крен'те и не жал'те живот свој.
Цер нек види строј, Цер нек чује бој,
А река Дрина –
славу, храброст и јуначку руку оца, сина.

Пој, пој, Дрино, водо хладна ти,
Причај, памти кад су падали.
Памти храбри строј,
који је пун огња, силне снаге,
протерао туђина са реке наше драге.

Пој, пој, Дрино, причај роду ми,
Како смо се храбро борили.
Певао је строј, војевао се бој крај хладне воде,
Крв је текла, крв је лила Дрином због слободе.