Српска средњовековна историја

16/04/2026

🇷🇸 Принц Стефан Лазаревић на ктиторској композицији у Цркви Вазнесења Христовог у Манастиру Раваници

Ктиторска композиција Цркве Вазнесења Христовог у Манастиру Раваници насликана је на западном зиду наоса те светиње, што је типично за цркве моравске школе. Фреска је настала око 1385. године.

Поред ктитора задужбине кнеза Лазара, на тој фресци су насликани и кнегиња Милица и њихова деца принчеви Стефан и Вук.

Како је у својој монографији „Портрети српских владара у средњем веку“ написао историчар уметности др Светозар Радојичић, од свих ликова на тој фресци, која је много избледела, најбоље је очувано лице принца Стефана. Радојичић је сматрао да то није приказ правог лица Стефана Лазаревића.

Стефан и његов брат Вук на композицији стоје између својих родитеља испод модела задужбине коју заједно држе кнез Лазар и кнегиња Милица. Осликавање деце испод модела задужбине врло је често на фрескама у румунским црквама.

Треба истаћи и то да Стефан и Вук на својим главама имају прстенасте венчиће.

За које све фреске Стефана Лазаревића знате? Пишите нам у коментарима!

📸 Фотографија је власништво Фонда Благо.

09/04/2026

🇷🇸 Сви у Народни музеј Србије!

Ко данас није био до Народног музеја да види Мирослављево јеванђеље, то може да учини сутра, 10. априла, и прекосутра, 11. априла. Народни музеј је отворен у петак од 10 до 18 часова, а у суботу од 12 до 20 сати.

Такође, у суботу, 11. априла, биће одржано занимљиво вођење за децу „Слова и животиње из Мирослављевог јеванђеља“.

Мирослављево јеванђеље

Мирослављево јеванђеље је у ствари богослужбена књига јеванђелистар, која садржи изборне делове из четири јеванђеља и у којој су текстови Новог завета прилагођени потребама литургије.

У питању је вероватно најстарији сачувани српскословенски ћирилични рукопис, настао током последње две деценије 12. века.

Оно је написано за хумског кнеза Мирослава, брата великог жупана Стефана Немање.

Има око 300 минијатура и украсних иницијала, а због њихове лепоте сматра се да је Мирослављево јеванђеље једна од најлепших рукописних књига на свету. Има 181 лист, односно 362 стране. Први лист почиње текстом Светог јеванђеља по Јовану.

Мирослављево јеванђеље су написали и украсили минијатурама, иницијалима и орнаментима дијак Глигорије и један или више његових сарадника.

01/04/2026

Радио Гораждевац: Музеј у Пећи промовише наратив о Пећкој патријаршији као „предроманичком споменику“ који је Србија систематски присвојила

Посета ученика и професора Пећкој патријаршији, у организацији Градског музеја у Пећи, прерасла је у отворену промоцију историјског ревизионизма. Док су средњошколци унутар манастирског комплекса истицали националне симболе Албаније, званичници пећког музеја јавно су изнели тврдње о „систематској трансформацији“ у српске православне храмове, објавио је Радио Гораждевац.

Објава Музеја у Пећи на Фејсбуку

У објави која је пратила овај догађај, представници образовних и културних институција из Пећи навели су да Пећка патријаршија представља комплекс „првобитних предроманичких и византијских цркава“, које су, према њиховом тумачењу, „систематски трансформисане у рашко-српске православне цркве“, пише Радио Гораждевац.

Такође, у тој објави изнете су тврдње да су рестаураторски радови током 20. века, као и они у периоду од 2006. до 2008. године, довели до „деградације“ и „уништавања старих слојева“, који наводно документују ранохришћанске периоде од 4. до 6. века.

Током боравка у порти манастира, забележено је и да су поједини ученици рукама показивали албански национални симбол двоглавог орла, стоји у тексту Радија Гораждевац.

Историјске чињенице о Пећкој патријаршији

Насупрот овим тврдњама стоје деценије археолошких истраживања и проучавања историјских извора у домаћој и страној стручној јавности на основу којих је Пећка патријаршија дефинисана као један од најважнијих споменика српске средњовековне културе.

Пећка патријаршија је од средине 13. века постала седиште српских архиепископа, а касније и патријараха. Комплекс чине четири цркве саграђене у периоду од 13. до 14. века – Светих Апостола, Светог Димитрија, Богородице Одигитрије и Светог Николе, као и заједничка припрата тих цркава.

Историјски је документовано да су ктитори ових храмова били српски црквени достојанственици, попут архиепископа Арсенија I, Никодима и Данила II. Архитектура цркава припада рашкој и византијској школи, које су карактеристичне за српску средњовековну уметност тог доба.

Од 2006. године, Пећка патријаршија се налази на Унесковој листи светске баштине као део целине „Средњовековни споменици на Косову“, где је јасно дефинисана као ремек-дело српско-византијске архитектуре и духовно средиште Српске православне цркве, наводи Радио Гораждевац.

Научна јавност не спори да су многи средњовековни храмови на Балкану подизани на темељима старијих ранохришћанских или византијских базилика (што је био уобичајен процес у историји архитектуре), али то не мења чињеницу да су постојећи објекти, њихова фреско-декорација и намена, нераскидиво везани за српску државу и цркву из периода Немањића.

Пећка патријаршија је данас не само старо седиште Српске православне цркве, него и место где се чува значајна уметничка заоставштина, закључује се у тексту Радија Гораждевац.

Извор: Radio Goraždevac

📸Пећка патријаршија, фотографија је власништво Blago Fund - Serbian Cultural Heritage

31/03/2026

Обично се не бавимо изјавама појединаца датих у различитима телевизијским емисијима или подкастима, али када једна оваква изјава дође од господина Срђана Шкора, магистра историје, онда морамо да реагујемо.

Прво, не знамо на основу чега господин Шкоро тврди да је више Срба обишло Таџ Махал у Индији него задужбину кнегиње Милице Манастир Љубостињу, посвећен Успењу Пресвете Богородице, када о томе не постоји ниједан егзактан и доступан податак. О томе коју локацију Срби више посећују на годишњем нивоу, Таџ Махал или Љубостињу, могу да се износе само претпоставке, а не да се тврди да Срби више посећују Таџ Махал. Ми ћемо изнети логичну претпоставку да Срби ипак више посећују Љубостињу, а не Таџ Махал, јер у Србији према попису из 2022. године живи 6.674.003 становника и из сваког њеног дела посетиоци до Љубостиње могу стићи у истом дану, а Таџ Махал годишње може да обиђе до 5.000 Срба, пошто их максимум толико сваке године отпутује у Индију.

Друго, волели бисмо да сазнамо који то средњовековни историјски извор говори о томе да је кнегиња Милица подигла Манастиру Љубостињу на месту где је угледала кнеза Лазара, свог мужа са којим је, према историјским изворима, изродила пет ћерки и три сина? Чисто да не буде забуне, напоменућемо да средњовековни историјски извори нису предавања професора др Веселина Савића са Медицинског факултета у Београду, нити су то народне легенде или историјски романи или историјске приповетке.

Разумемо да је господин Шкоро хтео да каже да српски народ не цени довољно своју историју и да не поштује своје културно наслеђе и да ће радије обићи знаменитости у иностранству него оне у својој земљи. Са тиме бисмо могли делимично да се сложимо. Са једне стране, бројни су људи у нашој земљи који не знају какво благо имамо у Србији, а са друге, велики је број и оних људи који знају шта се све овде налази, од Суботице до Призрена, од Ниша до Ужица. Наравно, никад није доста промоције нашег културног наслеђа, поготово међу младим генерацијама, што, на пример, наше странице на друштвеним мрежама и наш сајт, као и низ других страница, раде већ годинама.

Enjoy the videos and music you love, upload original content, and share it all with friends, family, and the world on YouTube.

23/03/2026

🇷🇸 Ново Брдо – први помени у историјским изворима

Остаци Новог Брда, српског средњовековног града и тврђаве, налазе се у планинском пределу на Косову, Република Србија, између огранака Копаоника и Скопске црне горе, на једном вису изнад Криве реке.

Прва рударска насеобина основана је на том простору вероватно почетком 14. века.

За сад најранији помен Новог Брда потиче из приближно 1319. године, односно са краја владавине краља Стефана Уроша II Милутина. Документ у којем се помиње Ново Брдо чува се у Дубровачком архиву, а у њему се наводи да је Petrus de Bratosti de Cataro у Новом Брду купио робињу Дражицу и њену ћерку Красну.

Наредни податак о Новом Брду је из 1326. године, када је краљ Стефан Урош III (Стефан Дечански) обавестио дубровачког кнеза да Лука Лукаревић, закупац новобрдске царине, није остао ништа дужан. Тај податак нам посредно говори је царина у Новом Брду издата у закуп пре те године.

П. С. У наредном периоду објављиваћемо кратке текстове из историје Новог Брда, града уистину сребреног и златног, како га назива Константин Филозоф у „Житију деспота Стефана Лазаревића“.

📸 Бобан Петровић

28/02/2026

🇷🇸 Завршена изградња Водене куле у Ужичкој тврђави

Радови на изградњи Водене куле у Ужичкој тврђави су завршени, чиме је реализован значајан пројекат обнове културно-историјске баштине и унапређења туристичке понуде Ужица, пише Глас Западне Србије.

Обновљени водоторањ представља један од најпрепознатљивијих симбола Ужичке тврђаве и важну везу између градске плаже и тврђаве.

Изградња водене куле била је технички захтевна због положаја објекта, чија се основа налази у кориту реке Ђетиње, на тешко приступачном терену.

Укупна вредност пројекта износила је 906 хиљада долара, од чега је 374 хиљаде обезбедила Европска унија, а 532 хиљаде Град Ужице. Радове је извела компанија МПП „Јединство“ из Севојна.

Реализацијом овог пројекта направљена је копија старе Водене куле, па тако нова кула има исту форму и исте димензије као стара.

Значајно је то што и нова Водена кула има улаз са обале. Због тога је сада могуће доћи од Ђетиње до врха Ужичке тврђаве кроз саму Водену кулу.

Ужичку тврђаву су у периоду између 1459. и 1463. године освојиле Османлије. Они су у другој половини 15. века подигли Водену кулу, како би обезбедили сигурно снабдевање тврђаве водом, поготово у случају опсаде. Она је страдала заједно са остатком тврђаве 1863. године, када су је Турци минирали. Нова Водена кула је изграђена на основу цртежа Ужичког града и података из 18. века, које је у бечким архивима пронашао српски археолог Марко Поповић.

Радови на изградњи водене куле су наставак обнове Ужичке тврђаве, која је почела реконструкцијом цитаделе. За сада нема информација да ли ће обнова бити настављена, а самим тим ни који следећи део тврђаве ће бити обновљен.

📸 Фотографија је преузета са сајта https://oglasnatabla.info/

21/02/2026

🇷🇸 Какву то минђушу су посетиоци Етнографског музеја могли да виде за Сретење и Дан државности

Поводом Сретења и Дана државности у Етнографском музеју од 14. до 17. фебруара била је организована изложба „Једна минђуша из доба Немањића“, на којој је била изложена женска минђуша из 14. века из Етнографске спомен-збирке Христифора Црниловића.

Реч је о округласто-зракастој наушници од позлаћеног сребра у облику полумесеца, лепезастог облика. Она је украшена гранулама које су распоређене на ширим зрацима.

Минђушу је српски сликар, истраживач традиционалне културе и колекционар Христифор Црниловић набавио у Охриду. За сада нема података како је он дошао у посед те минђуше, нити да ли је она изворно нађена на Охриду или неком другом месту, као ни како је тај комад накита пронађен.

Округласте наушнице у облику полумесеца настале су у Византији, а на основу зидног сликарства утврђено је да су се носиле од друге половине 13. века до средине 14. века, када се трансформишу у округласто-зракасте наушнице. Света Недеља на фрескама у Цркви Богородице Одигитрије у Пећкој патријаршији и Цркви Богородице Љевишке у Призрену носи округле наушнице украшене крупним бисерима. Света царица Јелена на фресци у Цркви Христа Пантократора у Манастиру Високи Дечани носи крупне округле наушнице.

Округласто-зракасте наушнице настају око тридесетих година 14. века и носе се до осамдесетих година тог столећа. Оне добијају лепезасти облик, због чега постају веће и сложеније. Њихов облик је карактеристичан за централне делове Балканског полуострва. Украшаване су небрушеним драгим камењем, попут аметиста и белог сафира, а налажене су на простору од Вршца (Република Србија) до Кичева (Република Северна Македонија).

П. С. Због огромног интересовања публике и велике посете у периоду од 14. до 17. фебруара, Етнографски музеј је продужио трајање изложбе „Једна минђуша из доба Немањића“, па вам препоручујемо да искористите прилику и одете да је видите. Улаз је бесплатан, а поред минђуше можете видети још неколико поставки („Керамика: Отисак“, „Народна култура Срба у XIX и XX веку“, „Реч поп реч“). Деци су посебно интересантне макете српских кућа са Балкана у 19. и 20. веку.

14/02/2026

🇷🇸 Изложба „Јединствена минђуша из доба Немањића“ у Етнографском музеју поводом Сретења и Дана државности

Од 14. до 17. фебруара у Етнографском музеју поводом Сретења и Дана државности биће одржана изложба „Јединствена минђуша из доба Немањића“, саопштио је Етнографски музеј у Београду.

Женска минђуша из 14. века је део етнографске спомен-збирке сликара, истраживача традионалне културе и колекционара Христифора Црниловића.

Израђена од позлаћеног сребра, по узору на византијске, пореклом је из Охрида и настала у време владавине династије Немањића, а припадала је српском племству тог доба. По стилу, племенитости материјала и префињености израде издваја се као репрезентативан пример средњовековног накита. Управо због својих уметничких и историјских вредности Христифор Црниловић уврстио је ову минђушу у своју колекцију као један од најзначајнијих примера накита XIV века, стоји у саопштењу Етнографског музеја.

Света Недеља (Киријакија) је на фрескама у Цркви Богородице Одигитрије у Пећкој патријаршији и Цркви Богородице Љевишке у Призрену приказана са округлим минђушама опточеним крупним зрнима бисера, које одговарају типу изложеног примерка. Уз саму минђушу, посетиоци ће моћи да виде и одштампане слике фресака, које омогућавају непосредно поређење накита и његовог ликовног приказа, наводи се у саопштењу.

Посетиоци Етнографског музеја моћи ће да виде ову минђушу од 14. до 17. фебруара, од 10 до 20 сати. Улаз у музеј током та четири дана је бесплатан.

11/02/2026

🇷🇸 Археолошки институт, у сарадњи са Народним музејем у Врању и Заводом за заштиту споменика културе из Ниша, током 2025. године наставио археолошка истраживања средњовековне тврђаве Марково кале

Истраживања су настављена ради припрема за њену будућу објаву, пише у објави Археолошког института на Инстаграму.

Марково кале налази се око 4,5 километара северно од Врања, на истуреном гребену између Мале и Дивотинске реке. Утврђење је функционисало у позном средњем веку, а у османским пописима из 1519–1573. године помиње се као тврђава Врање.

Истраживања су трајала од 20. октобра до 11. децембра 2025. године, а финансирали су их Град Врање и Министарство културе Републике Србије. Радови су били усмерени на чишћење локалитета од растиња и истраживање северног бедема и доњег платоа, као и на прикупљање података за пројекат реконструкције.
На уском простору између северног бедема и литице добијена су нова сазнања о фазама утврђења, укључујући откриће остатака призидане куле. Истраживања су започета и на простору главне куле, где су уочене две фазе њеног коришћења.

Даља истраживања омогућиће прецизније датовање и боље разумевање развоја овог значајног средњовековног локалитета.

Објава и рилс преузети са инстаграм налога institut.rs

08/02/2026

🇷🇸 Из штампе изашло друго издање монографије „Коњ добри и оружје. Властела државе српских деспота (1402-1459)“ др Милоша Ивановића

Недавно је Службени гласник објавио друго издање монографије „Коњ добри и оружје. Властела државе српских деспота (1402-1459)“. Њен аутор је др Милош Ивановић, виши научни сарадник Историјског института Београд.

Ту лепу вест поделио је сам аутор на свом профилу на Фејсбуку и она је изазвала велики број позитивних реакција.

Објављивање другог издања ове вредне и значајне књиге говори нам да у стручној и широј јавности и даље постоји интересовање да се дође до примерка те монографије. Сваког историчара и заљубљеника у српску средњовековну историју могу само да радују овакве вести, јер оне показују да значајан број људи занима тај период српске историје и препознаје квалитетно и занимљиво научно дело.

Уредници сајта Српска средњовековна историја препоручују својим читаоцима да набаве и прочитају ову књигу, а аутору др Милош Ивановићу да његова монографија што пре доживи и треће издање.

25/01/2026

🏰 Да ли сте знали да су на средњовековној тврђави Копријан код Дољевца током археолошких истраживања 2025. године откривени остаци цркве?

Тврђава Копријан се налази на обронцима планине Селичевице, недалеко од ушћа реке Топлице у Јужну Мораву. Истражује се од 2022. године у организацији Археолошког института, уз финансијску подршку Министарства културе Републике Србије и Општине Дољевац.

Досадашња истраживања на простору Горњег града донела су значајне резултате, а посебно се издваја откриће цркве током истраживања 2025. године. Њени остаци откривени су у Сектору 5, а зидови светиње су били грађени каменом везаним блатом, што упућује на претпоставку да је реч о субструкцији цркве брвнаре. У средишњем делу централне апсиде откривен је крст изведен од црвеног малтера.

Истраживања спроведена 2025. године указала су и на више фаза коришћења простора овог утврђења, које је имало важну улогу у одбрани Нишке котлине од османских похода.

Стицање нових научних сазнања прати и пројекат конзервације источног бедема Горњег града, који изводи Завод за заштиту споменика културе из Ниша.

🌐 Објава је преузета са инстаграм налога .institut.rs.