Српска средњовековна историја

21/08/2026

🇷🇸 Распламсава се пожар на планини Столови: Угрожена тврђава Маглич, ватра удаљена само један километар

Удружење „Магличград“ обавештава јавност да се пожар на планини Столови погоршава и да се приближава тврђави Маглич. Према проценама са терена, ватра је тренутно удаљена око једног километра од тврђаве и креће се ка овом средњовековном споменику културе, пише портал „Нова.рс“.

„У сталном смо контакту са локалним ватрогасним службама, чији је рад знатно отежан услед изузетно неприступачног терена. Због природе терена ватрогасне цистерне, црева и друга опрема не могу да приђу пожаришту, што озбиљно отежава гашење и контролу ширења пожара. Удружење је такође у контакту са локалним институцијама, укључујући Завод за заштиту споменика културе Краљево и Туристичку организацију Краљева, који деле забринутост због немерљиве штете коју би пожар могао да нанесе средњовековној тврђави Маглич“, пише у саопштењу Удружења „Магличград.

Како се даље наводи, волонтери удружења се тренутно налазе на терену заједно са ватрогасцима и предузимају све расположиве мере како би спречили да пожар захвати тврђаву и њену околину.

„Подсећамо да су волонтери Удружења `Магличград` и локални мештани 5. августа успешно угасили пожар који је избио у подножју тврђаве Маглич, након вишесатне борбе са ватром. Међутим, вишенедељни пожар са планине Столови знатно је озбиљнија претња и превазилази могућности локалне заједнице и волонтера да се са њом сами изборе. Имајући у виду да се не очекују кишне падавине, као и да су најављене високе температуре, апелујемо на државне институције да реагују одлучно и ангажују све расположиве капацитете, укључујући ваздушну подршку у гашењу пожара, уколико за то постоје услови. Молимо локално становништво и ширу јавност да буду у приправности и да пажљиво прате даљи развој ситуације и обавештења надлежних служби и Удружења 'Магличград'. У зависности од развоја догађаја, постоји могућност да ће нам у наредном периоду бити потребна помоћ већег броја људи у акцији спречавања ширења пожара и заштите тврђаве“, стоји у саопштењу.

Како истичу, у том случају, позив за мобилизацију јавности биће упућен правовремено преко друштвених мрежа, уз јасна упутства и у координацији са релевантним службама.

„Уздамо се у солидарност и спремност свих да заједнички заштитимо тврђаву Маглич – културно добро од великог значаја за наш крај и целу Србију“, наводи се у саопштењу.

Српска средњовековна историја је ступила у контакт са члановима удружења Магличград и они су још једном апеловали да се у гашење пожара на Столовима и код Маглича укључе ватрогасни хеликоптери или авион „иљушин“ који је пре неколико дана долетео из Русије како би помогао у гашењу више пожара који су избили у Србији.

Такође, чланови удружења Магличград процењује да ће уколико не дође до гашења пожара одбрана тврђаве од ватре бити организована у недељу или понедељак.

Портал Српска средњовековна историја апелује на надлежне службе Министарства унутрашњих послова, Министарство културе и надлежне заводе за заштиту споменика културе да предузме све што је у њиховој моћи како би пожар на Столовима био угашен и како Маглички замак не би страдао од пожара.

Фотографија је власништво: Магличград

21/08/2026

Удружење „Магличград“ обавештава јавност да се пожар на планини Столови погоршава и да се приближава тврђави Маглич. Према проценама са терена, ватра је тренутно удаљена око једног километра од тврђаве и креће се ка овом средњовековном споменику културе.

Udruženje „Magličgrad“ obaveštava javnost da se požar na planini Stolovi pogoršava i da se približava tvrđavi Maglič. Prema procenama sa terena, vatra je trenut

28/07/2026

🇷🇸 Др Јасмина Ћирић за Спутњик: Пред нашим очима нестају материјални трагови српске средњовековне културе у Северној Македонији

Српски средњовековни манастири на тлу данашње Северне Македоније нису само сведоци великог историјског раздобља, већ део заједничког културног наслеђа које је данас озбиљно угрожено. Један од најупечатљивијих примера је манастир Матејич код Куманова, последња царска задужбина Немањића, која убрзано пропада.

Историчарка уметности Јасмина Ћирић у разговору за Спутњик истиче да је заједнички проблем за целокупно српско наслеђе на подручју Северне Македоније, које поред цркава и манастира обухвата и ратне меморијале из Балканских ратова и Првог светског рата, недовољан број конзерватора и недовољно развијена институционална сарадња.

„Пред нашим очима нестају материјални трагови српске средњовековне културе. Ако се не предузму конкретни кораци, неће нестати само једна грађевина. Нестајаће и сведочанства о култури, државности и идентитету која су на тим зидовима сачувана више од шест векова“, каже др Јасмина Ћирић у интервјуу за Спутњик.

🌐 Целокупан текст прочитајте на следећем линку:

https://srpskasrednjovekovnaistorija.com/dr-jasmina-ciric-za-sputnjik-pred-nasim-ocima-nestaju-materijalni-tragovi-srpske-srednjovekovne-kulture-u-severnoj-makedoniji/

📸 Аутор и власник фотографије др Јасмина Ћирић

16/04/2026

🇷🇸 Принц Стефан Лазаревић на ктиторској композицији у Цркви Вазнесења Христовог у Манастиру Раваници

Ктиторска композиција Цркве Вазнесења Христовог у Манастиру Раваници насликана је на западном зиду наоса те светиње, што је типично за цркве моравске школе. Фреска је настала око 1385. године.

Поред ктитора задужбине кнеза Лазара, на тој фресци су насликани и кнегиња Милица и њихова деца принчеви Стефан и Вук.

Како је у својој монографији „Портрети српских владара у средњем веку“ написао историчар уметности др Светозар Радојичић, од свих ликова на тој фресци, која је много избледела, најбоље је очувано лице принца Стефана. Радојичић је сматрао да то није приказ правог лица Стефана Лазаревића.

Стефан и његов брат Вук на композицији стоје између својих родитеља испод модела задужбине коју заједно држе кнез Лазар и кнегиња Милица. Осликавање деце испод модела задужбине врло је често на фрескама у румунским црквама.

Треба истаћи и то да Стефан и Вук на својим главама имају прстенасте венчиће.

За које све фреске Стефана Лазаревића знате? Пишите нам у коментарима!

📸 Фотографија је власништво Фонда Благо.

09/04/2026

🇷🇸 Сви у Народни музеј Србије!

Ко данас није био до Народног музеја да види Мирослављево јеванђеље, то може да учини сутра, 10. априла, и прекосутра, 11. априла. Народни музеј је отворен у петак од 10 до 18 часова, а у суботу од 12 до 20 сати.

Такође, у суботу, 11. априла, биће одржано занимљиво вођење за децу „Слова и животиње из Мирослављевог јеванђеља“.

Мирослављево јеванђеље

Мирослављево јеванђеље је у ствари богослужбена књига јеванђелистар, која садржи изборне делове из четири јеванђеља и у којој су текстови Новог завета прилагођени потребама литургије.

У питању је вероватно најстарији сачувани српскословенски ћирилични рукопис, настао током последње две деценије 12. века.

Оно је написано за хумског кнеза Мирослава, брата великог жупана Стефана Немање.

Има око 300 минијатура и украсних иницијала, а због њихове лепоте сматра се да је Мирослављево јеванђеље једна од најлепших рукописних књига на свету. Има 181 лист, односно 362 стране. Први лист почиње текстом Светог јеванђеља по Јовану.

Мирослављево јеванђеље су написали и украсили минијатурама, иницијалима и орнаментима дијак Глигорије и један или више његових сарадника.

01/04/2026

Радио Гораждевац: Музеј у Пећи промовише наратив о Пећкој патријаршији као „предроманичком споменику“ који је Србија систематски присвојила

Посета ученика и професора Пећкој патријаршији, у организацији Градског музеја у Пећи, прерасла је у отворену промоцију историјског ревизионизма. Док су средњошколци унутар манастирског комплекса истицали националне симболе Албаније, званичници пећког музеја јавно су изнели тврдње о „систематској трансформацији“ у српске православне храмове, објавио је Радио Гораждевац.

Објава Музеја у Пећи на Фејсбуку

У објави која је пратила овај догађај, представници образовних и културних институција из Пећи навели су да Пећка патријаршија представља комплекс „првобитних предроманичких и византијских цркава“, које су, према њиховом тумачењу, „систематски трансформисане у рашко-српске православне цркве“, пише Радио Гораждевац.

Такође, у тој објави изнете су тврдње да су рестаураторски радови током 20. века, као и они у периоду од 2006. до 2008. године, довели до „деградације“ и „уништавања старих слојева“, који наводно документују ранохришћанске периоде од 4. до 6. века.

Током боравка у порти манастира, забележено је и да су поједини ученици рукама показивали албански национални симбол двоглавог орла, стоји у тексту Радија Гораждевац.

Историјске чињенице о Пећкој патријаршији

Насупрот овим тврдњама стоје деценије археолошких истраживања и проучавања историјских извора у домаћој и страној стручној јавности на основу којих је Пећка патријаршија дефинисана као један од најважнијих споменика српске средњовековне културе.

Пећка патријаршија је од средине 13. века постала седиште српских архиепископа, а касније и патријараха. Комплекс чине четири цркве саграђене у периоду од 13. до 14. века – Светих Апостола, Светог Димитрија, Богородице Одигитрије и Светог Николе, као и заједничка припрата тих цркава.

Историјски је документовано да су ктитори ових храмова били српски црквени достојанственици, попут архиепископа Арсенија I, Никодима и Данила II. Архитектура цркава припада рашкој и византијској школи, које су карактеристичне за српску средњовековну уметност тог доба.

Од 2006. године, Пећка патријаршија се налази на Унесковој листи светске баштине као део целине „Средњовековни споменици на Косову“, где је јасно дефинисана као ремек-дело српско-византијске архитектуре и духовно средиште Српске православне цркве, наводи Радио Гораждевац.

Научна јавност не спори да су многи средњовековни храмови на Балкану подизани на темељима старијих ранохришћанских или византијских базилика (што је био уобичајен процес у историји архитектуре), али то не мења чињеницу да су постојећи објекти, њихова фреско-декорација и намена, нераскидиво везани за српску државу и цркву из периода Немањића.

Пећка патријаршија је данас не само старо седиште Српске православне цркве, него и место где се чува значајна уметничка заоставштина, закључује се у тексту Радија Гораждевац.

Извор: Radio Goraždevac

📸Пећка патријаршија, фотографија је власништво Blago Fund - Serbian Cultural Heritage

31/03/2026

Обично се не бавимо изјавама појединаца датих у различитима телевизијским емисијима или подкастима, али када једна оваква изјава дође од господина Срђана Шкора, магистра историје, онда морамо да реагујемо.

Прво, не знамо на основу чега господин Шкоро тврди да је више Срба обишло Таџ Махал у Индији него задужбину кнегиње Милице Манастир Љубостињу, посвећен Успењу Пресвете Богородице, када о томе не постоји ниједан егзактан и доступан податак. О томе коју локацију Срби више посећују на годишњем нивоу, Таџ Махал или Љубостињу, могу да се износе само претпоставке, а не да се тврди да Срби више посећују Таџ Махал. Ми ћемо изнети логичну претпоставку да Срби ипак више посећују Љубостињу, а не Таџ Махал, јер у Србији према попису из 2022. године живи 6.674.003 становника и из сваког њеног дела посетиоци до Љубостиње могу стићи у истом дану, а Таџ Махал годишње може да обиђе до 5.000 Срба, пошто их максимум толико сваке године отпутује у Индију.

Друго, волели бисмо да сазнамо који то средњовековни историјски извор говори о томе да је кнегиња Милица подигла Манастиру Љубостињу на месту где је угледала кнеза Лазара, свог мужа са којим је, према историјским изворима, изродила пет ћерки и три сина? Чисто да не буде забуне, напоменућемо да средњовековни историјски извори нису предавања професора др Веселина Савића са Медицинског факултета у Београду, нити су то народне легенде или историјски романи или историјске приповетке.

Разумемо да је господин Шкоро хтео да каже да српски народ не цени довољно своју историју и да не поштује своје културно наслеђе и да ће радије обићи знаменитости у иностранству него оне у својој земљи. Са тиме бисмо могли делимично да се сложимо. Са једне стране, бројни су људи у нашој земљи који не знају какво благо имамо у Србији, а са друге, велики је број и оних људи који знају шта се све овде налази, од Суботице до Призрена, од Ниша до Ужица. Наравно, никад није доста промоције нашег културног наслеђа, поготово међу младим генерацијама, што, на пример, наше странице на друштвеним мрежама и наш сајт, као и низ других страница, раде већ годинама.

Enjoy the videos and music you love, upload original content, and share it all with friends, family, and the world on YouTube.

21/02/2026

🇷🇸 Какву то минђушу су посетиоци Етнографског музеја могли да виде за Сретење и Дан државности

Поводом Сретења и Дана државности у Етнографском музеју од 14. до 17. фебруара била је организована изложба „Једна минђуша из доба Немањића“, на којој је била изложена женска минђуша из 14. века из Етнографске спомен-збирке Христифора Црниловића.

Реч је о округласто-зракастој наушници од позлаћеног сребра у облику полумесеца, лепезастог облика. Она је украшена гранулама које су распоређене на ширим зрацима.

Минђушу је српски сликар, истраживач традиционалне културе и колекционар Христифор Црниловић набавио у Охриду. За сада нема података како је он дошао у посед те минђуше, нити да ли је она изворно нађена на Охриду или неком другом месту, као ни како је тај комад накита пронађен.

Округласте наушнице у облику полумесеца настале су у Византији, а на основу зидног сликарства утврђено је да су се носиле од друге половине 13. века до средине 14. века, када се трансформишу у округласто-зракасте наушнице. Света Недеља на фрескама у Цркви Богородице Одигитрије у Пећкој патријаршији и Цркви Богородице Љевишке у Призрену носи округле наушнице украшене крупним бисерима. Света царица Јелена на фресци у Цркви Христа Пантократора у Манастиру Високи Дечани носи крупне округле наушнице.

Округласто-зракасте наушнице настају око тридесетих година 14. века и носе се до осамдесетих година тог столећа. Оне добијају лепезасти облик, због чега постају веће и сложеније. Њихов облик је карактеристичан за централне делове Балканског полуострва. Украшаване су небрушеним драгим камењем, попут аметиста и белог сафира, а налажене су на простору од Вршца (Република Србија) до Кичева (Република Северна Македонија).

П. С. Због огромног интересовања публике и велике посете у периоду од 14. до 17. фебруара, Етнографски музеј је продужио трајање изложбе „Једна минђуша из доба Немањића“, па вам препоручујемо да искористите прилику и одете да је видите. Улаз је бесплатан, а поред минђуше можете видети још неколико поставки („Керамика: Отисак“, „Народна култура Срба у XIX и XX веку“, „Реч поп реч“). Деци су посебно интересантне макете српских кућа са Балкана у 19. и 20. веку.

14/02/2026

🇷🇸 Изложба „Јединствена минђуша из доба Немањића“ у Етнографском музеју поводом Сретења и Дана државности

Од 14. до 17. фебруара у Етнографском музеју поводом Сретења и Дана државности биће одржана изложба „Јединствена минђуша из доба Немањића“, саопштио је Етнографски музеј у Београду.

Женска минђуша из 14. века је део етнографске спомен-збирке сликара, истраживача традионалне културе и колекционара Христифора Црниловића.

Израђена од позлаћеног сребра, по узору на византијске, пореклом је из Охрида и настала у време владавине династије Немањића, а припадала је српском племству тог доба. По стилу, племенитости материјала и префињености израде издваја се као репрезентативан пример средњовековног накита. Управо због својих уметничких и историјских вредности Христифор Црниловић уврстио је ову минђушу у своју колекцију као један од најзначајнијих примера накита XIV века, стоји у саопштењу Етнографског музеја.

Света Недеља (Киријакија) је на фрескама у Цркви Богородице Одигитрије у Пећкој патријаршији и Цркви Богородице Љевишке у Призрену приказана са округлим минђушама опточеним крупним зрнима бисера, које одговарају типу изложеног примерка. Уз саму минђушу, посетиоци ће моћи да виде и одштампане слике фресака, које омогућавају непосредно поређење накита и његовог ликовног приказа, наводи се у саопштењу.

Посетиоци Етнографског музеја моћи ће да виде ову минђушу од 14. до 17. фебруара, од 10 до 20 сати. Улаз у музеј током та четири дана је бесплатан.

11/02/2026

🇷🇸 Археолошки институт, у сарадњи са Народним музејем у Врању и Заводом за заштиту споменика културе из Ниша, током 2025. године наставио археолошка истраживања средњовековне тврђаве Марково кале

Истраживања су настављена ради припрема за њену будућу објаву, пише у објави Археолошког института на Инстаграму.

Марково кале налази се око 4,5 километара северно од Врања, на истуреном гребену између Мале и Дивотинске реке. Утврђење је функционисало у позном средњем веку, а у османским пописима из 1519–1573. године помиње се као тврђава Врање.

Истраживања су трајала од 20. октобра до 11. децембра 2025. године, а финансирали су их Град Врање и Министарство културе Републике Србије. Радови су били усмерени на чишћење локалитета од растиња и истраживање северног бедема и доњег платоа, као и на прикупљање података за пројекат реконструкције.
На уском простору између северног бедема и литице добијена су нова сазнања о фазама утврђења, укључујући откриће остатака призидане куле. Истраживања су започета и на простору главне куле, где су уочене две фазе њеног коришћења.

Даља истраживања омогућиће прецизније датовање и боље разумевање развоја овог значајног средњовековног локалитета.

Објава и рилс преузети са инстаграм налога institut.rs