Презуп.č

25/05/2025

Право име за друштвеност на коју смо сви приморани јесте "пуертаријат" (владавина дечаштва). Роберт Мур и Даглас Џилберт "тиранином из дечије столице" називају сваког мушког моћника који гоњен трачком свести о својој незнатности, из чисте несигурности - угрожава свет око себе својеврсном "страховладом".

Било да је то отац који не хаје да обезбеди нежност за своју децу јер је убедио себе да је на њему само да "донесе новац у кућу", директор предузећа који се "у име профита који не сме да испашта" манијачки издире на своје запослене, а своје укућане третира као само још једна "уста која он храни", локални криминалац који свесно срља у непромишљености да би спас од улоге на коју се обавезао јер је сматра ексклузивно "мушком" - нашао на робији, и тако новом бригом заробио оне које наводно он жели да збрине, свако од њих робује једној суштинској слабости: да буде оно што је умислио да је у очима других.

Круг је затворен. Пуертаријат је на снази: незрели и недорасли мушкарци на власти и жене које настоје да опонашају такав начин друштвене и личне моћи

02/05/2025

Šut druge Srbije.

Dečko nosi srpsku zastavu, ide na kraju kolone ratnih veterana i s leđa ga šutira ovaj neki pajser, i to pri tom ovako omalovažavajuće, bez stvarne strasti.

Kad politika đinđimenzije i čede zvučnog dopa pobedi - to izgleda ovako: korumpirani mufljuzi, pod zaštitom policije, šutiraju po ulici svakog ko je bio spreman da pogine za dobrobit društva a ne za sopstvene ćari.

01/05/2025

"Левичарски лајавци су најдосаднији терет на леђима свих оних у чије име, наводно, устају. Док по друштвеним мрежама, махом "нерадници", или они незаслуженим привилегијама изузети из поретка принуде на физички рад - заговарају хитност револуционарног насиља које је неопходно други да спроведу, реални шљакери, они којима је случајно припало да су првог маја слободни од посла - заиста пију пиво, окрећу над жаром прасе и, поражавајуће неретко, наднешени над тањиром или водокотлићем, са новчаницима у ноздрвама, у дрогама траже замену за заједницу која им је сваковрсном пропагандом ускраћена."

"Околности су такве: возимо се метроом који не постоји, сви сањамо да постанемо "сам свој газда", иако су сневачи тог сна једини који трпе газдовања, гледамо у небо само када натегнемо флашу, иако озбиљне наде - полажемо баш у та пространства. Па онда одустанемо и од наде, јер је она - највеће зло, које животе у таквим условима - и чини несносним. А дубини бесмисла у тој вожњи метроом који не постоји и из ког нам се не да да изађемо, битно су допринели и онлајн "левичари!", "анти-империјалисти" који су до класне свести долазили туристички лутајући по разним егзотичним дестинацијама. За само неколико година од парола "1312" и "смрт полицији", окренули су се ка томе да хушкају полицију на студенте и да навијају за пендречења. Тај обрт савршено илуструје и то шта се дешава са Празником рада."

Када су некадашњи радници у Чикагу 1886. године на данашњи дан, гинули за своје осмочасовно радно време, нису постојали хистерични, друштвено-мрежни агитатори који св...

29/04/2025

što bi rekla naša pomajka simon vejl:

"Svi gresi su samo posledica nastojanja da se upotpuni praznina."

Zato su i oprostivi, većinom. Ako prethodno, naravno, razumemo užase tih praznina zbog kojih smo pogubili dušu svoju.

25/04/2025

a bukvalno nas je snašlo to da nemamo čemu drugom da smo lojalni nego sticanju para i manifetlucima pridruženim tom sticanju. svi koji nisu "u priči", čvare se.

19/04/2025

a nemojte nam reći da vi ne uživate u kultur-drami na raskrsnici, kad lokalni "baja", bmw f16 na primer, diskretno zatamnjenih stakala, biva prinuđen da stoji ili menja put ka svojoj destinaciji, a on navikao da kruzirajući baš tom deonicom usporava, da se pokazuje, da kurčinja, spušta i diže prozore, pojačava neki IDJ zvuk po peti put, da zove kuma na spikerfon i da na njegovo "halo", odgovara sa "ša ra'iš", kad mu najednom, kosijaneri studenti, u drečavim prslucima, preprečili džadu i govore: ne možete ovuda, odlukom plenuma..

šljakere na putu ka drugoj smeni kad zaustave, nije neka fora, al ove "ubrzane" što ne smeju da stanu..sevap

18/04/2025

"Пре седам дана, непознат човек зауставио је саобраћај на Ибарској магистрали, уперио пиштољ себи у главу и запретио самоубиством. Разлог: принудно исељење; извршитељи у пратњи полиције – на задатку.

Вест је пратио коментар да је човек невин, преварен и сада принуђен да напусти споран пословни простор. Лако сам поверовао да је то све случај јер сам и сам био у сличној изнудици: невин, принуђен да плаћам дугове које нисам направио. Нисам посегао за пиштољем, није ми пало на памет да било коме претим самоубиством, али јесам урадио нешто наизглед лудо."

Прича је класична: ствари се компликују, преваранти – варају, "станчићи" остају нелегални, незавршени, без струје и грејања

15/04/2025

Naravno da je zapleteno sve. Nema "unutrašnjosti" u koju bismo "pobegli" a da tamo već ne zateknemo ili prazninu ili tuđine.

Tad kreće igranka. Odnos prema sebi, pa prema drugom (u sebi i van sebe), pa razmena, pa etika tog odnosa - da bismo mogli o politici, uopšte. Ne o legalizovanoj kleptomaniji, već o izvornom značenju - organizaciji suživota.

14/04/2025

Skupo nas je sve izašla njihova "koštavica".

14/04/2025

Istinetina ko kuća. Upoznali smo ih iz obe sfere: i ove koji su posvećeni sticanju (svega navedenog), i posvećenike duha.

Pomalo bizar zapažanje al dopuštamo sebi: ovi prvi često smrduckaju telom. Nešto se tu desi sa znojem, lojem, duhom. Nevažno.

Pogled je ključ. Ima tu nekog ulja ega u očima, neke magle prepredenosti, vatrice prevara i laži kojima se služilo na putu sticanja.

A mir ovih drugih, brate, na hleb može da se namaže. Opipljiv je. I pogled, razume se. Cakleno oko. Pomalo crvenila u licu.

Kad se već gađamo sa vrednostima ovog sveta.

14/04/2025

Nema zajednice - nema kulture. Nema kulture - nema razloga da se misli o zadovoljenju potreba koje ne bi bile trenutne.

Na snazi je "sukob" onih koji bi da se brinu o svojim budućim potrebama i ovih (ucenjenih i tlačenih) kojima nisu zadovoljene ni trenutne potrebe. A apsurd je u tome što ovi drugi koji na mah zadovolje trenutne (iće i piće) - ne razmišljaju o svojim budućim. Pa tako ni o aktuelnim ili budućim potrebama drugih.

Oplemenjene potrebe - umetničke ili gastro, svejedno - dolaze tek na kraju, uz gomilu resursa: vremena i novca.

A duhovne potrebe i njihova veza sa hlebom nasušnim, posebna su tema.

12/04/2025

Ispolivani Šarke

"Treba izlaziti na ulicu i slušati filozofiju koja je u glavama ljudi i koja je uvek konfliktna."
L. Altiser

Život proveden u borbi za opstanak - prožet je nasiljem. Ono je njegov sastavi deo. Nema u takvim životima puno "višeg smisla", i niko ne bira da ih takve živi - oni ti pripadnu i koprcaš se, odlučujući o količini sile upotrebljene ili pretrpljene, neprestano. Šarović je znao gde ulazi i jasno je birao stil izveštavanja: da prokazuje političko neznanje sns "pristalica" (koje su mahom iz poretka nasilja i opstanka, tipično za niže slojeve društva) i da stiče popularnost na ime toga ili da pokuša da pronikne u razloge za neznanje i opštu ucenjenost, da to obelodani, što ne bi toliko doprinelo njegovoj popularnosti ali bi bilo poštenije, budući da svi znamo da i on zna - kod koga je i po šta došao. Nemanja se opredelio za ovo prvo i sasvim je očekivano da makar jedno koškanje proživi. To kako se drži dok je "koškan", dopustite da mi procenimo šta govori o njemu.

Da citiramo jednog anonimnog mudraca naše ovakve svakodnevice: "Najhrabrije držanje imaju ovi što nikad nisu osetili nasilje.."

I zaista, istina je to. Šarović pleni svojom samouverenošću sve do prvih realnih tenzija, kad ispliva lice pravog političara: panično trzanje, bežanje, pozivanje na prava, red, policiju i na koncu - više instance i video zapise. A realna opasnost je - tu, sada i ovde. Međutim, građanski subjekt, i ne sluti da ga može zadesiti "jezik" nasilja od kog smatra da je izuzet i podrazumeva tu svoju izuzetost. Svoje "znanje" vidi kao obavezu drugih, a vlastitu životnu izuzetost iz poretka nasilja - ne razume kao svoju privilegiju. I to nervira kod svih njih. "Silazak" u realan svet koji služi da bi se od realnog sveta bilo što dalje.